Вучић увукао Аустрију у сукоб са Русијом, око измишљеног шпијуна

Александар Вучић је креирао међународну шпијунску аферу која потреса Русију, Украјину, Аустрију и све чланице НАТО. Приликом тајне посете Бечу, 9. новембра, председник Србије је Себастијану Курцу предао ”информације” српских обавештајних служби, које оптужују једног аустријског пуковника за наводну шпијунажу. Вучић је то урадио да би га компромитовао јер је открио како је српски државни врх умешан у рат у Украјини. Два педера, Курц и Вучић против пуковника.

Аустријски ваздухопловни официр још 1998. године, док је био на служби у Техерану, врбован је од стране руских обавештајаца. Информације је прослеђивао руском сараднику под кодним називом „Јуриј”. Поруке је слао сателитском везом, писане посебно разрађеним шифрама. Већина информација односила се на стање у аустријском војном ваздухопловству, артиљеријским јединицама и ракетним системима, али слао је и депеше са психопрофилима безбедносно интересантних официра и политичара. У последње време обавештавао је Москву о мигрантској кризи у Аустрији. За 20 година шпијунског ангажмана Руси су му исплатили око 300.000 евра. Овако је у српским медијима објављена информација срочена у Вучићевом кабинету.

– Овај случај показује да су и након Хладног рата неутралне државе биле мета шпијунаже. То показује и колико је важна функционална безбедносна мрежа. За нас је ово повод да ту мрежу учинимо још чвршћом. Надлежна служба ће с тим у вези израдити анализу са посебним освртом на сајбер одбрану – рекао је аустријски министар одбране Марио Кунасек за бечки дневни лист Кронен цајтун.

Курц и Кунасек су том листу потврдили да је државно тужилаштво покренуло истрагу на основу “информација добијених од једне стране обавештајне службе”. Да би сакрили извор, нису рекли да их је обавестила српска БИА, односно њен незванични шеф Александар Вучић.

Аустријски пуковник замерио се Вучићу јер је открио строго чувану тајну о сарадњи украјинског и српског војног врха у време најжешћих сукоба у Донбасу. У време док је био први потпредседник владе и министар одбране, средином 2013., Вучић је прихватио понуду украјинских власти да српска војна индустрија препарира део опреме и наоружања с руским војним стандардима. У том контингенту налазили су се и пројектили из система “Бук”. Ракете су модификоване у Србији, а онда, преко приватних предузећа која се баве продајом оружја, транспортоване у Катар. Из те азијске државе враћене су у Украјину.

Уобичајени начин “сиве трговине” наоружањем не би привукао пажњу да један од тих пројектила није оборио цивилни авион. Малезијски авион МХ 17, на лету од Амстердама до Куала Лумпура, оборен је изнад источног дела Украјине 17. јула 2014. године. Погинуло је 298 путника и чланова посаде.

Украјински, као и готово сви западни, политичари и медији одмах су за тај злочин оптужили Русију. После четворогодишње истраге, међународни тим истражитеља потврдио је да је авион оборен ракетом “Бук” и прецизирао да ју је испалила руска 53. противавионска бригада стационирана у Курску. С друге стране, руско министарство одбране категорички је одбацило те оптужбе, тврдећи да њихов “Бук” систем није прелазио украјинску границу и да њихова радарска станица “Утес-Т” располаже подацима који доказују да се са источне стране, из Русије, ниједан летећи објекат није приближио авиону МХ 17.

Руске обавештајне службе су добиле информацију о пројектилу којим је оборен малезијски путнички авион, па и о његовом пореклу и о томе како је и где модификован. Ипак, власт у Москви није хтела да о томе обавештава јавност да не би отварала нову аферу и скретала пажњу са чињеница за које сматра да су релевантне и необориве, а које потврђују да је авион оборен ракетом испаљеном с украјинске стране фронта.

Мимо званичних дипломатских канала, Руси су обавестили Вучића да знају за његову сарадњу с Украјинцима. Вучић је демантовао да има било какве везе с тим послом и обавезао се да ће спровести истрагу. То је и урадио, али са циљем да открије ко је дао информације руским обавештајцима. У помоћ су му прискочили агенти немачког БНД-а, који су имали интерес да компромитују неког од руских шпијуна и тако осигурају кредибилитет званичне истраге, која за обарање авиона сматра одговорном Русију. Оптужен је аустријски пуковник.

Засад, Вучићев план успева. После првих информација које је добио од српског председника, осумњичени официр је пензионисан, да би 9. новембра и званично покренута истрага. Медији у Аустрији, као и у већини западних држава, бавиће се причом о руским шпијунима, а не спорном улогом Вучића у украјинским сукобима.

– Ово је непријатно изненађење за мене. Досад је био обичај да свака држава која сумња у дела друге државе затражи објашњење у складу с правилима међународне комуникације. Нажалост, у последње време наше западне колеге не користе традиционалне методе већ мегафонску дипломатију. Оптужују нас јавно, а онда захтевају објашњења о случајевима о којима не знамо ништа – тврди руски шеф дипломатије Сергеј Лавров.

Бечки Кронен цајтунг је објавио да су Руси пре неколико дана сазнали да ће њихов шпијун бити разоткривен, па су уништили сав материјал који би могао да докаже постојање сарадње. Међутим, нико не зна како ће Русија одговорити на оптужбе, а Вучићу је најзначајније да ли ће се бавити његовим ликом и делом.

Вучић је већ добио два значајна сигнала који су га унервозили. Први је стигао из Париза, где је крајем октобра одржан састанак Међународног тела за борбу против прања новца (ФАТФ). На захтев представника Русије, Србија је остала на црном списку држава које су осумњичене за финансијски криминал и подршку међународном тероризму. С те листе скинут је Ванутау, али Србија је остала у друштву Пакистана, Сирије, Јемена и још неколико земаља.

Последњи сусрет с Владимиром Путином, Вучић је искористио и да га замоли за подршку у ФАТФ. Очигледно, није успео. Да проблем буде већи, Вучићу је други непријатан сигнал стигао из Беча, од његовог пријатеља Курца, који је јавно признао да је информације о руском шпијуну добио од “стране обавештајне службе”. То јасно показује спремност аустријског канцелара да, ако затреба, пребаци одговорност на онога ко му је дао компромитујуће податке.

Већ је познато да су српске фирме кршиле међународну забрану трговином оружја са земљама у којима трају ратна дејства. Доказано је да је српско наоружање, преко бугарских фирми, продавано компанијама из Саудијске Арабије, одакле је упућивано у Сирију и Јемен. Последњи пример у низу сумњичи Војску Србије за продају 250.000 ручних бомби Саудијској Арабији. Према одређеним информацијама, помоћник министра одбране Ненад Милорадовић донео је одлуку којом су те бомбе расходоване и продате предузећу Југоимпорт СДПР. Бомбе, купљене за 3,3 долара по комаду, СДПР је одмах препродао приватним фирмама “Партизан Тек” и “Техноглобал Системс” (на црној листи САД!) по дупло већој цени. На крају, 250.000 бомби завршило је у Саудијској Арабији по цени од 18 долара, односно 4,5 милиона долара укупно. Ако се те информације покажу као тачне, биће јасно да је Војска Србије, само на том послу, изгубила 3,7 милиона долара. Кад би постојала могућност да се води права истрага, утврдило би се и колику провизију је у тој трансакцији добио Вучић.

Уместо српских државних органа, истрагу против Вучића сада ће покренути и руске обавештајне службе и њихови међународни сарадници. То је и њему јасно, зато се није изненадио кад је видео да је снимљен како шета центром Беча, у пратњи Ивице Тончева и Новака Недића, после тајног састанка са Курцем. Сваки Вучићев покрет се прати, разговори се снимају, све се зна.

П. Поповић, Таблоид