Најутицајнији аналитичар САД: На умору је светски поредак заснован на америчкој хегемонији

* Ричард ХАС је на челу Савета за међународне односе основаног 1921-ве у који су клан Рокфелер, династија Форд и породица Варбург (преко Warburg Pinkus) улагали и настављају да улажу озбиљна средства. А он са увереношћу саветује америчкој елити да се смири и прихвати чињеницу да је воз отишао и да је узалудно покушавати спасавати светски поредак са америчком хегемонијом, да је то чак и опасно и бесмислено

* Хас опомиње своје: „Расту незадовољство начином на који Вашингтон експлоатише статус долара за увођење санкција, а и узнемиреност тиме што Америка гомила дугове“. Наглашава да незадовољство расте и у либералном делу света

* Хас америчкој политичкој елити препоручује да коначно почне да буде суздржана у спољној и унутрашњој политици и да покуша да поврати бар део изгубљеног поштовања и имиџа „силе добра“. Независно од свега, Москва треба да настави да ради демонтажи америчке хегемоније… На томе се може и добро зарадити

__________________________________________________________________________________

Пише: Иван ДАНИЛОВ, аутор блога Crimson Alter

КАДА руководилац најпознатијег, најутицајнијег и најелитнијег америчког мислећег центра изјави да се светски поредак заснован на хегемонији САД налази „на самрти“ и да га више није могуће спасити – онда се према тој позицији треба поставизти озбиљно.

Ако шеф тог аналитичког центра – који се прославио писањем стратегија за за ЦИА и Стејт департман – упозорава да је кримски успех Владимира Путина на Криму постао моменат „драматичног неуспеха новог светског поретка“ – онда на ту анализу треба двоструко обратити пажњу.

Најинтересантније је ипак то што је цео текст из пера Ричарда Хаса, који је председник Савета за међународне односе (Council on Foreign Relations), понајвише личи на монолог доктора који настоји да умири пацијента који само што је сазнао своју „страшну дијагнозу“.

Савет за међународне односе је веома стари аналитички центар. Основала га је америчко-британска политичка елита још 1921-ве, под покровитељством администрације Вудро Вилсона. Његови кључни чланови никада нису могли да сакрију свој презир према демократији иобичним људима и увек су били за то да неки клуб или класа изабраних интелектуалаца доноси кључне одлуке. Или да пробране политичаре снабдева тако интерпретираним информацијама да одређују њихова решења.

Један од оснивача, ако не и главна јавна личност Савета – амерички колумниста, Вилсонов саветник и водећи теоретичар пропаганде Волтер Липман – славу је стекао концептом „производње сагласности“, односно – научно заснованог масовног коришћења медија као инструмента за управљање јавним мњењем и политичким процесима.

Сам Липман је 1922-ге написао да је спсобност „производње сагласности“ (то јест обезбеђивања сагласности а да публика не примети манипулацију, а и да се то обезбеђује као на производној траци) технологија која ће радикално преобразити демократске системе, моћније од било које револуције.

Савет је НВО у коју су клан Рокфелер, династија Форд и породица Варбург (преко Warburg Pinkus) улагали и настављају да улажу озбиљна средства. Сам Савет се тиме веома поноси и игра улогу координатора истраживачких програма Фондације Рокфелера.

Поврх свега, Савет за међународне односе је ковачница кадрова за амерички политички систем. Довољно је поменути само Алена и Џона Далса.

Због свега, председник Савета има морално право да се америчкој политичкој елити обраћа и поучним тоном и да јој држи лекције о томе како је устројен свет.

Зато је текст Ричарда хасау неку руку дестилисана позиција оног дела америчке интелектуалне елите која је одиграла можда и кључну улогу у победи САД у Хладном рату.

А мистер Хас са увереношћу саветује америчкој елити да се смири и прихвати чињеницу да је воз отишао и да је узалудно покушавати спасавати светски поредак са америчком хегемонијом, да је то чак и опасно и бесмислено.

Главни амерички аналитичар предлаже Вашингтону и своју „конструктивну стратегију“. Међутим, тешко да ће је примити амерички политичари.

Кључна теза Хасовог текста је ова: „Светски преци посрћу кроз дуготрајну деградацију а не у форми изненадног колапса… Морамо бити свесни да се стари светски поредак никада не враћа и да су узалудни сви напори да се васкрсне.“

Хас није сагласан са официјеном америчком пропагандом. Он наглашава да су за Русију ширење НАТО и војне интервенције у Ираку и Либији (нарочито) били кршење правила игре. Он подвлачи да у целом свету, укључујући и њего либерални део, расте незадовољство Сједињеним Државама:

„Расту незадовољство начином на који Вашингтон експлоатише статус долара за увођење санкција, а и узнемиреност тиме што Америка гомила дугове“.

Хас опомиње и да САД раскрчмиле свој позитивни имиџ у свету и да сада плаћају тај цех.

Његове препоруке су једноставне и рационалне: пошто деградацију светског поретка не може ни да заустави – Америка тај процес треба да предводи. Још конкретније: да ради на интегрисању Русије и Кине у „нову конфигурацију светских односа који ће бити коктел компромиса, стимуланса и супротстављања Русији и Кини“.

Хас америчкој политичкој елити препоручује да коначно почне да буде суздржана у спољној и унутрашњој политици и да покуша да поврати бар део изгубљеног поштовања и имиџа „силе добра“.

Москва, независно од свега овога, треба да настави да ради демонтажи америчке хегемоније…

Уосталом, како искуство показује, демонтажа светског поретка је профитабилна ствар. Американци су на демонтажи СССР масно зарадили. Треба наплаћивати старе дугове.

Факти

фото: АП