Модел субвенционисања инвеститора, који је још 2006. године по узору на ирски и словачки модел, патентирао тадашњи министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић не само да и даље живи – него ће догодине достићи свој врхунац. Буџетом за 2019. планирано је око 15 милијарди динара за субвенције приватним предузећима. То је око 2,5 милијарди динара више него ове године.
Толико пута оспораван модел привлачења страних улагача, у борби са конкурентским земљама из окружења, можда се може оправдати оним чувеним цитатом Синише Малог, министра финансија, „ако каниш победити не смеш изгубити”, који је употребио у недавној скупштинској расправи о буџету, када су посланици и министар надахнуто реплицирали једни другима цитатима из стрипа „Алан Форд”.
Фискални савет оцењује да се и у буџету за наредну годину задржава пракса да се даје само сумарна вредност за подстицаје (као збир свих субвенција за инвеститоре) уз навођење листе од око 40 предузећа која добијају новац.
– На овај начин остаје непознато колико се пара одобрава сваком инвеститору појединачно, што умањује транспарентност буџета – упозорава Фискални савет у „Оцени предлога закона о буџету за 2019”.
Аутори овог извештаја примећују да субвенције за инвеститоре расту и да се влада све више ослањала на ову нетржишну меру као начин подстицања инвестиција, а то не треба да буде замена за реформу привредног амбијента.
– После вредности од око 10 милијарди динара у периоду од 2012. до 2015. субвенције расту на око 12,5 милијарди динара у претходне две године, да би се планом за 2019. за инвеститоре предвидело око 15 милијарди динара. Поменута динамика за 2019. била је и очекивана, с обзиром на то да је у буџету за 2018. дата планирана трогодишња динамика, која се сада, за 2019. годину, и остварује – наводи Фискални савет и препоручује да треба почети са смањивањем субвенција, по истеку планираног трогодишњег периода, то јест од 2021. године.
После извештаја Европске комисије о напретку Србије, из априла ове године, у коме је наведено да је политика субвенционисања страних инвестиција нетранспарентна и да нема системске контроле трошења тог новца, било је наговештаја да ће бити редизајниран Динкићев модел субвенционисања. Премијерка Ана Брнабић више пута је рекла да би подстицаји убудуће могли да се одобравају само за иновације и нове технологије, уместо за свако радно место.
Скупштина Србије је пре неколико дана усвојила Измене и допуне закона о улагањима у коме нема назнака да ће бити промењена политика субвенционисања. У Министарству привреде кажу да ће посебном уредбом бити дефинисано ко, колико и под којим условима може да добије субвенције.
– Изменама закона наглашена је једнакост домаћих или страних, физичких или правних лица која се могу појавити као улагачи. Изједначени су домаћи и страни улагачи у погледу права на ослобађање од царинских и других дажбина приликом инвестирања – кажу у министарству.
Као облици државне помоћи овим законом су предвиђени додела подстицаја, порески подстицаји и олакшице, ослобађања од плаћања такси, царинске повластице…
Стручњаци одавно сматрају да није оправдано субвенционисати свако радно место, већ се морају дефинисати приоритетне области. Милорад Филиповић, професор Економског факултета, каже да је направљен одређен помак и да се у последње време циља ка компанијама које доносе високе технологије. Отварају се технолошки паркови и све више се промовише иновациона делатност, али ефекти тога ће бити видљиви за три до пет године.
– Страни инвеститори су до сада добили 443 милиона евра субвенција. То је у просеку 6.795 евра по новоотвореном радном месту. Ако се узме у обзир да четвртину инвестиција представљају субвенције поставља се питање шта ми добијамо – сумира Филиповић досадашњу политику доделе субвенција страним инвеститорима.
Он је са Мирољубом Николићем, стручним сарадником Министарства привреде прошле године сачинио „Анализу ефеката одобрених подстицајних средстава за привлачење инвестиција од 2006. до 2016”. Израчунали су да је у том периоду из буџета за подстицаје потрошено 501,8 милиона евра. Чак 90 одсто тог износа добили су странци. Уз помоћ субвенција отворено је 82.015 нових радних места. Потписано је 314 уговора о додели подстицаја, и то 149 са домаћим, а 165 са страним инвеститорима. Највећи број уговора раскинут је са домаћим компанијама (83), док је са странцима раскинуто тек 16 уговора.
Међутим, пошто је првобитна замисао била да се субвенционишу радна места у неразвијеним подручјима и да се тако подстиче њихов развој, из ове анализе се закључује да је највише подстицаја додељено у најразвијенијим општинама (140 пројекта), а само 30 у најмање развијеним локаним самоуправама. Највише новца отишло је у прерађивачку индустрију. Најчешће је реч о производима ниске сложености, мале додате вредности, са великим ангажовањем мануелног рада ниско квалификованих радника, без значајнијег ефекта преливања и укључивања локалних добављача у ланац производње. Од 188 субвенционисаних пројеката прерађивачке индустрије само четири су била из области високе технологије.
Аутор: Маријана Авакумовић, Политика.рс
razume se da ce toga biti, jer ugovarajuci ce svoj procenat dobiti a drzavna administracija to pravno i za nase pare obraditi. — dakle dugacki ce bez znoja neku paru zaraditi, dvaes i pet sati na poslu provesti a kumovi ce na telefonu uvek biti pa kumi po potrebi pomoc pruziti i svi ce srecni biti racunajuci i nas koji ce mo za leba i farbanu vodu imati.
konj do konja, junak do junaka, a gde ce govno nego do govneta.
DA LI JE OVAJ POKLON KINEZIMA DOBAR ZA SRBIJU??
Možda, a nije? Koji dobar domaćin proglašava za istorijskog dana kada poklanja svoju imovinu? Nije bilo, niti če biti. Danas su kinezi preuzeli RTB Bor za svega 350 miliona dolara, koji je bio u srpskim rukama bez malo 74 godina od 1944. godine do danas, a sada gubi i svoje ime. Dugovanja od oko milijardu evra veći deo ostaje na grbači naroda, a Kinezi preuzimaju 200 miliona dolara. Od bombastih i hvalospevnih profita i proizvodnje tek sada se vidi da je sve to laža, a tek šta će još isplivati od kriminala, svesno uništavanje RTB Bor i njegove kadrovske strukture, da bi sada se konstatovalo da Bor nema stručne kadrove. Ima ih, ali menadžment, tj. Spaskovski je udaljio svakog stručnjaka koji bolje misli i razmišlja od njega. Od njega vlasti su napravili elitu iz rudarstva, metalurgije, biznisa, ekonomije, a od toga nema ni mojega. Kralj Aleksandar Karađorđević bio je “glup”, kako ne bi ga pokradali francuzi na zlatu, izgradio je elektrolizu bakra 1938. godine. Sadašnji nivo proizvodnje u RTB Bor, nakon zatvaranja sve prerađivačke kapacitete, stigao je na nivou 1938. godine uz pomoć klimoglavca nečistog obraza i krimogenog karaktera do sadašnjega, a možda i budućega, čelnika RTB Bor. S obzirom na godine i amortizacije usled glume najsposobnijeg, najpametnijeg i najpoltronijeg čelnika, pitanje da li će imati vremena za novog vaskrsenja. Ima, ukoliko mentor ΛV nije digao ruke i ku.. od njega. On ostaje kao grobar RTB Bora i uništitelj kadrovske strukture, kojom je kombinat bakra imao i te kako. Bojim se da ovim poslom, Srbija nije napravila kardinalnu grešku, kada svoje bogatstvo poklanja prijateljima po kapi.
Da li je i ovo ruku delo pomenutih državnika i junaka, da li ovaj poklon kinezima je povoljan za Srbiju? Možda, a nije? Koji dobar domaćin proglašava za istorijskog dana kada poklanja svoju imovinu? Nije bilo, niti če biti. Danas su kinezi preuzeli RTB Bor za svega 350 miliona dolara, koji je bio u srpskim rukama bez malo 74 godina od 1944. godine do danas, a sada gubi i svoje ime. Dugovanja od oko milijardu evra veći deo ostaje na grbači naroda, a Kinezi preuzimaju 200 miliona dolara. Od bombastih i hvalospevnih profita i proizvodnje tek sada se vidi da je sve to laža, a tek šta će još isplivati od kriminala, svesno uništavanje RTB Bor i njegove kadrovske strukture, da bi sada se konstatovalo da Bor nema stručne kadrove. Ima ih, ali menadžment, tj. Spaskovski je udaljio svakog stručnjaka koji bolje misli i razmišlja od njega. Od njega vlasti su napravili elitu iz rudarstva, metalurgije, biznisa, ekonomije, a od toga nema ni mojega. Kralj Aleksandar Karađorđević bio je “glup”, kako ne bi ga pokradali francuzi na zlatu, izgradio je elektrolizu bakra 1938. godine. Sadašnji nivo proizvodnje u RTB Bor, nakon zatvaranja sve prerađivačke kapacitete, stigao je na nivou 1938. godine uz pomoć klimoglavca nečistog obraza i krimogenog karaktera do sadašnjega, a možda i budućega, čelnika RTB Bor. S obzirom na godine i amortizacije usled glume najsposobnijeg, najpametnijeg i najpoltronijeg čelnika, pitanje da li će imati vremena za novog vaskrsenja. Ima, ukoliko mentor ΛV nije digao ruke i ku.. od njega. On ostaje kao grobar RTB Bora i uništitelj kadrovske strukture, kojom je kombinat bakra imao i te kako. Bojim se da ovim poslom, Srbija nije napravila kardinalnu grešku, kada svoje bogatstvo poklanja prijateljima po kapi.