Напредни скотови отимају новац од деце са инвалидитетом!

Измене Закона о финансијској подршци ставиле су у неповољан положај неколико хиљада родитеља деце с инвалидитетом у Србији. До измене Закона, родитељи деце с инвалидитетом имали су право на накнаду за боловање до пете године детета, као и накнаду за негу детета с тешкоћама у развоју.

Иако су у питању различите врсте накнада и упркос чињеници да је реч о релативно малом броју породица које, углавном, ионако имају мала примања, поставља се питање да ли је ово најбољи пут уштеде за државу. Уставном суду је још у септембру поднета иницијатива за оцену уставности оваквог законског решења, а од септембра се одржавају и протести широм Србије, али је резултат за сада то да је држава формирала Радну групу.

Родитељи деце с инвалидитетом од усвајања измена Закона у јулу немају више право на накнаду за одсуство с посла заједно с накнадом за туђу негу и помоћ, иако је реч о различитој врсти права – једно је право родитеља, а друго право детета. Док од Радне групе и Министарства за рад нема одговора на питање новинара Инсајдера да ли ће спорни Члан 12 Закона бити промењен, а из Уставног суда поручују само да је „поступак у току“, поједини родитељи погођени овим законским изменама немају времена за чекање.

Љиљана Драгојловић, самохрана мајка девојчице која болује од спиналне мишићне атрофије најтежег типа, само је једна од неколико хиљада родитеља који су се након ступања на снагу измена Закона о финансијској подршци породици са децом средином године нашли у неповољном положају.

Она ће од јануара морати да се одрекне своје плате, а каже да је такву одлуку донела јер је износ накнаде за туђу негу и помоћ, коју је до сада од државе добијала, за 2.000 динара већи.

„Плата ми износи 26.000 динара, а туђа нега за 100 одсто инвалидитета износи 28.000 динара, па је логично да сам изабрала ово друго“, каже Љиљана Драгојловић у разговору за Инсајдер.

Она наводи да јој је тако одузета помоћ која чини скоро 50 одсто њених месечних примања.

Многи родитељи за ово условљавање и не знају, јер им примања по основу боловања и туђе неге, и даље теку по старом Закону.

„Они су то урадили, како бих рекла, намазано. Kо год продужава или боловање или туђу негу тек тада сазна за те услове, нису они ођедном свима то укинули, јер би онда испао хаос“, објашњава Драгојловић.

Она подсећа да се захтев за накнаду за туђу негу подноси периодично, а у њеном случају на две године.

На одобрење обнове накнаде за туђу негу чека се четири месеца, а у том периоду Љиљана Драгојловић неће имати никаква примања, већ ће новац примити ретроактивно. Она наглашава да је само за потрошни материјал који је њеном детету потребан месечно неопходно најмање 30.000 динара, па је таквим процесом и укидањем накнаде, приморана да због основних потреба проси за новац у Kнез Михаиловој улици.

„Једно црево што ја њој морам да мењам продају за 60 евра, ја га и перем и стерилишем да дуже траје, али морам на два месеца да га мењам. Филтер је 1.500 динара, мењам га на месечном нивоу, а црева су 10 евра. То је само један апарат. Други апарат исто има црево, филтер, све мора да буде стерилно и исто толико кошта. Kористим стерилне рукавице кад је аспирирам, сваки пут нове, једне су 100 динара, а ја њу ако аспирирам 10 пута дневно, сваки пут користим друге рукавице. Само рукавице су ми 30.000 динара, ако тако гледамо“, објашњава Љиљана Драгојловић у разговору са новинарком Инсајдера.

„Уместо да ти држава олакша, а говорили су до недавно да ће олакшати овако тешко болесној деци, они узимају од нас. Мене није срамота, ја ћу да просим, ако Србију није срамота, мене није за моје дете. Ја њој морам то да приуштим“, истиче ова мајка.

Kаже да је од државе добила само апарат за дисање који није могла да користи, јер није могао да ради 24 часа као што је њеном детету потребно, недовољан број пелена и специјалну храну.

„Држава је дала тај апарат за дисање, који не може да ради 24 сата. Од ове године су почели да дају адекватан, тај што може 24 сата да ради. Ја сам га узела, наравно, јер ми увек треба заменски апарат. Дали су две пелене дневно, а мом детету треба шест. Једино што је држава омогућила у великим количинама је нутри дринк, односно врста хране за децу која имају проблема са храњењем и килажом“, каже Љиљана.

Министарство за рад: Родитељи деце с инвалидитетом не могу да примају две накнаде
О томе зашто су у сукобу право родитеља и право детета, која не би требало да искључују једно друго, од Министарства за рад добили смо одговор да „истовремено коришћење оба права није могуће јер ова два права – давања имају исти циљ, бригу о детету у оквиру породице и оба се плаћају из буџета истом родитељу који тренутно не ради“.

Они наводе да се новчано давање генерално користи за „компензацију“ неформалне неге од стране чланова породице и да незапослени родитељ кроз додатак добија компензацију за свој рад.

На питање зашто се штеди на свега неколико хиљада породица у Србији, чија је егзистенција ионако угрожена, нисмо добили одговор.

Радна група три месеца без конкретних резултата, Уставни суд разматра…
Против усвојених измена Закона месецима широм Србије протестује иницијатива „Маме су закон“, а Мрежа организација за децу Србије (МОДС) и Национална организација за ретке болести Србије (НОРБС) поднеле су 19. септембра Уставном суду иницијативу за оцену уставности неколико одредби Закона. Иницијативу је, неколико дана пре тога, поднела и Повереница за равноправност.

Говорећи о аргументима за инциијативу, председница НОРБС-а Ивана Бадњаревић наводи да се оваквим законом родитељу или ускраћују права на рад, одсуство за негу и право на зараду, или се детету ускраћује његово право. Измена Закона, како је рекла, представља ограничење људских права и вишеструку дискриминацију.

„Самим тим је у супротности с Уставом Србије, Европском конвенцијом за заштиту људских права, Kонвенцијом о правима детета, Међународним пактом о економским, социјалним и културним правима и Европском социјалном повељом“, навела је Ивана Бадњаревић, а преноси портал бебац.цом.

У Уставном суду на питање Инсајдера шта се дешава с иницијативом МОДС-а и НОРБС-а рекли су да су поднете иницијативе „припојене предмету раније формираном поводом иницијативе у којој се такође оспоравају поједине одредбе истог закона“ као и да је „поступак у току“.

У међувремену, основана је Радна група за праћење примене Закона при Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања на челу с министарком без портфеља Славицом Ђукић Дејановић. Ипак, из одговора које је Инсајдер добио у Радној групи види се да се о промени овог спорног члана за сада не говори, већ се евентуалне измене тичу категорија жена које су радиле мање од шест месеци када су остале у другом стању, као и о женама чија је месечна основица за накнаду зараде већа од три просечне плате.

На додатно питање Инсајдера, да ли Радна група бар разматра промену члана 12, става 7, који сукобљава накнаде које су до сада добијале породице деце са инвалидитетом, добили смо кратак одговор да „када Радна група буде завршила јавност ће о томе бити обавештена“.

Извор: Инсајдер