Ретко када је један, на изглед, локални проблем уздигнут на национални ниво, као што је то случај са изградњом мини- хидроелектрана у највећем парку природе Стара планина. Заслуга за то је у активизму локалног становништва чија је пробуђена еколошка свест схватила да би изградњом мини-хидроелектрана био угрожен еко-систем у њиховим местима и снабдевеност водом.
Грађани окупљени у организацији “Одбранимо реке Старе планине” успели су да заинтересују и престоничке медије за овај еколошки проблем који укључује и борбу против инвеститора. Најупорнији су становници села Ракита у општини Бабушница, у Пиротском округу, који не дозвољавају да им “заробе” реку.
Упркос томе што је средином новембра добио забрану за наставак радова од стране грађевинског инспектора, као и општинских власти, инвеститор Горан Белић је наставио са радовима. У једном моменту је чак померио реку из њеног природног тока, али су мештани својим рукама вратили реку у корито.
Десимир Стојанов Деско, један од становника Раките, наводи да је инвеститор срушио пут који је пролазио кроз имања мештана и којим су они стизали до торова за стоку.
Инвеститор, наиме, поседује грађевинску дозволу да на Ракитској реци, изгради хидроелектрану Звонце и тврди да све ради по закону. Његова тврдња заснива се на одлуци Владе Србије да изгради више од 60 мини- хидроцентрала у заштићеној зони највећег парка природе у Србији, чиме би се неке од најлепших и најчистијих река у Србији исушиле и превеле у цев, чиме би се променио изглед речног корита и околине.
У Удружењу Спасимо реке Старе планине тврде да би се извршио екоцид несагледивих размера који би довео до уништења природних станишта биљних и животињских врста међу којима се налазе и ретке заштићене врсте које су пред нестанком, не само у Србији, већ и у свету као што су клен, поточна пастрмка, мрена, ракови…
Други проблем је што би изградњом ових постројења била угрожено снабдевање водом града Пирота, чији се водовод једним дело напаја понорницама са Старе планине. И свет то због минималне количине електричне енергије које би производиле мини- хидроелектране. Чак ни инвеститор не уме да каже о којим се киловатима ради. За ТВ Прва Белић објашњава да у првих 12 субвенционисаних година очекује зараду од око 180.000 евра.
Производња у промилима
Међународна организација БАНKWАТЦХ Нетwорк утврдила је да је штета по природу знатно већа од користи које би се добиле изградњом мини-хидроелектрана. Термоелектране у Србији произведу 79 процената електричне енергије, док 21 проценат произведу хидроелектране, међу којима доминирају оне велике попут Ђердапа. Другим речима, производња струје мини- хидроцентрала мери се у промилима. Осим неумољивих бројки и стручњаци из Завода за заштиту природе Ниш, указали су на катастрофалне последице по екологију изградњом мини-хидроцентрала.
Више од притисака
У емисији Живот прича, Десимир Стојанов Деско навео је да је му је пре више од 30 година Ракитска река узела сина. Kада је Десимирова супруга Зорица кренула да запали свећу за сина, обезбеђење градилишта ју је толико грубо изгурало, не дозвољавајући јој да уђе унутар градилишта, да су је замало гурнули у реку.
Притисци и шиканирања мештана се настављају. Због стреса који је преживела када јој је полиција једне вечери упала у кућу тражећи њеног сина и оружје, мајка Драгана Илијева је преминула. Десимир је чак ишао и на полиграфско испитивање, јер је човек за кога мештани кажу да је десна рука инвеститору Белићу, пријавио да је пронашао бомбу окачену на своја врата.
Ј. Арсеновић – Вести
