Људи, ко је оставио откључану лудницу?

Чудне се ствари, ове зиме, дешавају под капом небеском. Писац ових редова обожава балканске политичке ујдурме, ако ни због чега другог а онда зато што су непресушан извор за ненаписане уџбенике примењеног аматеризма, те источник инспирације за новинаре и озбиљне писце. Ипак, чини се да је овог децембра штафету лудости од Балкана дефинитивно преузео Запад. Надам се, у циљу опстанка демократије, западне цивилизације и света каквог га познајемо, да је преузимање штафете – тек привремен догађај.

ЗГАЂЕНИ ЛУЈ БУРБОНСКИ

Почнимо… из почетка, у ритму песме коју је некада давно певала Бети Ђорђевић. A весела песмица, сазнаћете, има не једну везу са чудесним пикантеријама у дворцу Луја XV, данас познатијег као Јелисејска палата. И млађарија ће из прве схватити која реч недостаје у наслову хита из средине прошлог века. Да је ономад измишљен времеплов, и да се Луј појавио у свом дворцу ових хладних децембарских дана, вероватно би био искрено згађен оним што би тамо затекао. И највероватније је да би се брже-боље вратио у свој XVIII век, разбивши по повратку времеплов да га његове очи више не виде, јер је видео да је Француска будућности предекадентна за једног апсолутног владара, расипника и aристократу, попут Луја Бурбонског.

А почело је са одласком заљубљеног француског председника Макрона у Чад, где је предводник земље Гала поразговарао са локалним председником на тему шта проклети Руси раде у Централно Афричкој Републици. При томе ни једног ни другог не обескопојава Вилајет Западне Африке у суседној Нигерији, и који ће врло брзо закуцати на врата и једном и другом.

Да ствар буде још уврнутија, у то исто време док председници билатерално ћаскају, код Макрона кући пале и жаре жути прслуци, а помало и арапи,нарочито у позадинским задужењима. Како тврде француски медији, господин председник Пете републике има љубавника, који воли да у слободно време, док се не грли о трошку пореских обвезника, млати жуте демонстранте. Е то већ не може! Једна је ствар љубакање по резиденцији, и скривање од баке Брижит, али ово је удар на демократске слободе!

И ни по јада што се љубав роди, јер свима је на Балкану познато да су француски погледи на љубав прилично широки, него шта се још згоди! Председник Макрон је, ваљда у романтичном заносу, црнпурастом телохранитељу поверио шифре за активирање нуклеарних пројектила! Како онда да аутор од срца не позавиди француским колегама на сочним темама, и то насловима такве монструозне величине, која је стању да код уредника изазове нагон за повишицом.

Ако вас је обузела предновогодишња депресија, јер схватате да од прошлогодишњих завета до данас нисте урадили баш ништа од себи обећаног, тргните се и замислите само на тренутак (из чисто терапеутских разлога) насловне стране новина у Србији на којима је председник Вучић у страсном загрљају са чланом свог обезбеђења! И замислите, на један луди тренутак, да то уопште није проблематично, и да не наилази на вашу осуду, нити осуду српске јавности. У следећем пасусу читате да је председник Србије дао кључеве од Мига 29 бодигарду, да се лола мало провоза… жагор, негодовање и ником ништа. Али на вест да је његов лола претукао митингаше, е на то се цела јавност Србије подиже, облачи жуте прслуке и виче Вучићу одлази! Лудница једна, далеко било.

ВАИСТИНУ МИГРАНТИ
Цепаницу на ватру предновогодишњег лудила додао је и председник САД Трамп, а како би него преко Твитера, објавивши да повлачи војску из Сирије. Касније се испоставило да није у питању баш повлачење, него више прекоманда. Председник земље слободних врши финалне припреме за дочек колоне миграната у своју јужну покрајину. Наравно по старој, доброј и у пракси провереној америчкој традицији, положајнике ће дочекати, не са хлебом и сољу, већ са аутоматима, бодљикавом жицом и ћебадима зараженим неком неизлечивом болештином.

Док се у земљи слободних обављају припреме за дочек свечара у њиховој јужној покрајини, тамошњи одавно демократизовани медији се, док не стигне свежа крв, занимају медијском археологијом све копајући по јаловом локалитету руског мешања у америчке председничке изборе. И гле чуда, пронашли су још један сигуран траг од – шаке долара! Нема шта, најјефтинији председник у историји. Како је говорио Душко Радовић, паметни могу да бирају, да буду паметни или глупи, како им више одговара. Глупи немају избора – што ће рећи да можда не треба престрого судити нивоу најдемократскијем од свих демократских журнализама.

УКРАЈИНСКО ТРТНО СТАЊЕ
Идемо даље, армада храбрих украјинских нациста весла ка Керченском мосту и – доспева у затвор због незаконитог преласка државне границе, што је иначе формулација којом руска администрација омогућава несретним избеглицама са свих меридијана да се на пар дана нахране и огреју о трошку државе. Погрешна процена руских цариника који су наместо армаде и адмирала видели тек изгладнеле полулуде морнаре у полураспаднутим бродићима, скупо ће коштати, погађате – украјинске пореске обвезнике. Људи, ко је оставио откључану лудницу?

У међувремену из Украјине, као из зоне сумрака, стиже објашњење да су веслачи уствари ратни заробљеници и самим тим (sic) дају могућност Порошенку да уведе ни мање ни више него – ратно стање. Али, из неког сумрачног разлога Петљура не уводи ратно стање у области које се граниче са Русијом (Херсон, Доњецк или Луганск), већ у области које су далеко од бродова, морнарице, веслања и мора као географског појма. А зашто Петљура не објављује рат Русији, већ уводи ратно стање својим грађанима, несретним украјинцима, зна само он… Тек, изненада као што се и појавило, ратно стање је ових дана нестало, али оно тртно је остало.

КАД СЕ ШВАБА ПРАВИ ЕНГЛЕЗ

Американци покушавају да забране Немачкој да учествује у гасоводу Северни ток 2, са сасвим логичним и разумним објашњењем да је руски гас – лош и недемократски. У исто време јенкији швабама не нуде ама баш никакву алтернативу за руски плави пламичак. И ако су горди Хрвати, Пољаци и Бугари демонстрирали потпуно разумевање америчког става, то се не може рећи и за Швабе, који се бране тако што се праве Енглези, то јест само кад су новци у питању. Чини се није лоша тактика, ма нек је и ћакнута, макар функционише.

Кад смо већ код Енглеза, Горди Албион је референдумски одлучио да изађе из ЕУ, али сад одједанпут немају појма како то да изведу!? А кад се само сетим да је цела прича око Брегзита почела као покушај једног премијера да задржи своју фотељу. И кад је ситуација са ЕУ постала нерешива, дешава се да тамо неки Петров и Боширов зверски убијају Скрипаља и његову ћерку, само што се касније испостави – да су обоје живи. Како живи, кад су умрли, то баш никоме није јасно. Али је кривац, јашта, из прве маркиран, а где су кривци ту је и медијска хајка, санкције… Усталом, шта ту има да се објашњава кад је потпуно логично да крвави тиранин трује све оне који му нису баш по вољи.

Ову зиму лета Господњег 2018. запамтићемо као тренутак када је Запад преузео штафету ћакнутости од Балкана. А то, признаћете, уопште није мала ствар! Свет је дефинитивно полудео.

ПИШЕ: Зоран Драгановић

Извор Нови Стандард