Плата припадника војске данас није онаква каква је законом предвиђена, 81 одсто припадника ВС прима плату мању од просечне, а и у новом буџету људски ресурс није приоритет, каже Новица Антић из Војног синдиката Србије. Војни аналитичар Александар Радић осврће се на Министарство одбране и каже да сваку критику третира као напад на војни систем.
Војни синдикат Србије упутио је писмо министру одбране Александру Вулину са питањем да ли је министарство које води банкротирало, наводећи да је угрожена егзистенција припадника Војске Србије. Као доказ за ове тврдње изнели су податак са сајта Народне Банке Србије и блокаду рачуна и смс поруку тврдећи да су припадници Војске Србије последњу плату и накнаде примили са рачуна Центра за заштиту одојчади, деце и омладине.
Председник Војног синдиката Србије Новица Антић каже да се ради о новембарским платама, примљеним у децембру, и да је на смс порукама и на изводима из банака стајало да су добили плату са неких других рачуна. “Ако имате решења за накнаде за дете, а нисте их примили, ако министар неће да исплати новогодишње честитке за децу старости до 15 година, а то му је обавеза по посебном колективном уговору, онда је логично да питамо да ли је Министарство одбране банкротирало”, рекао је Антић. Он је навео да је логично да страхују за егзистенцију, јер не знају шта ће бити са децембарском платом, кад су новембарску плату примили са других рачуна.
Војни аналитичар Александар Радић каже да су докази јасни и да ту нема ништа спорно. Истакао је да је у јавности дошло до једне хаотичне ситуације, у којој Министарство одбране негира својим саопштењима све изјаве и саопштава да су злонамерни људи који критикују, третирајући критику као напад на војни систем. И то ме забрињава као грађанина, додао је. “Ако кажете да постоје проблеми око тог новца, онда је то код нас постало, малтене, као непријатељска делатност”. Радић наглашава да се све представља као напад на војску, иако се заправо ради само о указивању на озбиљан проблем.
На сајту Народне банке наведени су сви рачуни овог Министарства и поред већине пише “овај рачун не подлеже блокади”. Упитан како може Министарство одбране да банкротира, Радић каже да и не може, али да је очигледно да троши много више пара него што је било предвиђено. Показне вежбе, не оне редовне, двостране, већ оне које се показују на телевизији, нарочито оне изведене у новембру које очигледно нису унапред планиране, коштају, додаје гост Новог дана. Каже да се то покушава премостити тиме што је знатно увећан буџет (војни) за ову годину.
Међутим, Радић истиче као чудно то што годинама уназад постоји велики ниво ванбуџетског финансирања војске. Највећи трошкови су, додаје, били персонални трошкови – плате, надокнаде, а шта претекне за обуку, наоружање и опрему… Од децембра 2016. потписују се стално нови уговори, до тада се још знало за уговоре о куповини мигова 29 и хеликоптера Х145М, а од тада од званичника имате податак да се купује наоружање, а не зна се ни датум, колико је то коштало, под којим условима, каже Радић. “Одједном је убризган ванбуџетски новац у те набавке, он не постоји нигде изражен у војном буџету. У буџету за 2019. је створена једна нова ситуација, тај новац је изражен и преко 270 милиона евра се троши за набавке.”
Радић каже да је идеално, на пример, за високоразвијене земље да издвајања за набавке буду 20-ак одсто. Каже да је интересатно да је у нашем буџету за 2019. намењено за набавке 36,9 одсто, а да се преполовљава ниво новца који одлази на персоналне трошкове. Ми не знамо колико је Србија потрошила за набавке током 2017. и 2018, ми имамо само тумачења, истиче Радић. Он каже да подржава модернизацију, али да мора да постоји кадар, јер војску чине људи, а не средства технике, а људи су демотивисани платама, статусом, и на крају крајева арогнацијом која се ствара према њима. “Живимо у апарату стварања медијске слике о војсци у којој једна личност, рецимо министар одбране, и поред њега помоћник (Ненад) Милорадовић, користе војску као приватно средство за медијску афирмацију”, каже Радић.
Антић, говорећи о буџету, сматра да он није прецизно испланиран и да није транспарентан. Војска мора да зна шта набавља, како опрема војску у наредних пет, шест или 10 година, истиче. Наводи да за то време одлазе људи, нарочито у последње три године, и да их нема довољно ни да се постојећа опрема одржава. “При том нисте планирали средства за регрес, топли оброк, друге накнаде које припадају људима по закону”.
Антић истиче и то да су у октобру (једна транша је била у марту, друга је требало да буде у октобру) рекли да нема новца за субвенционисане стамбене кредите, а људи су већ ушли у процес, дали капаре. То субвенционисање потпуно је укинуто у 2019, додаје.
“Плата припадника војске данас није онаква каква је законом предвиђена. И даље немамо законски минимум. Основица за обрачун плате треба да буде 75 одсто од републичког просека, ми имамо 81 одсто припадника Војске Србије који примају плату мању од просечне у Србији. Само официри високих чинова имају плату изнад тога – потпуковници, пуковници, генерали”, каже Антић, додајући да говори о плати, не о накнадним додацима.
При том, наши припадници не примају трошкове превоза у реалном износу, него су они лимитирани, немају плаћени ноћни и прековремени рад, раде 500 сати месечно, немају регрес и топли оброк, а одвојени су од породица и по 250 дана у години, истиче.
Антић наводи да, гледајући буџет, људски “ресурс” није приоритет.
“Одузимање телефона – демонстрација силе и притисак на људе”
Војни синдикат Србије обавестио је јавност да је, одмах по окончању мандата Повереника за заштиту података о личности, министар одбране Александар Вулин поново наложио одузимање телефона од припадника војске који улазе у војне објекте. Антић истиче и да је наложено остављање приступне шифре, а зашто – да је то питање за директора ВБА (Ђуро Јованић).
“За њега имамо и питање да ли је у сукобу интереса – пошто је директор ВБА, а уједно и председник УО Српске банке, у којој, каква случајност, (Yугоимпорт) СДПР има власништво од 23 одсто”, наводи Антић.
На тај начин, упозорио је раније синдикат, Министарство одбране опет крши законе, али и решење Повереника којим им је то стриктно забрањено. Антић каже да је тада МО нашло модус – наредили су припадницима восје да дају “добровољну” изјаву којом ће омогућити органима командовања да узме мобилни телефон и оствари увид у садржај. А сада су, преноси, нашли други начин. “Сада су забранили да се уносе у одређене зоне где се обрађују тајни војни подаци, а онда су рекли – све касарне и сви објекти су зоне где се обрађују тајни војни подаци”.
Антић каже да могу само да обевесте колеге да су дужни да такво наређење одбију, јер закон јасно каже да наређење које представља кривично дело не треба да се изврши и нико за то не сме да буде санкционисан. “И да их позовемо да, ако се то деси, могу да се обрате правној служби нашег синдиката”.
Радић је рекао да је то напад на Војни синдикат Србије, јер су преко њих долазиле информације до медија које су биле непријатне за министра одбране и његово окружење, које су их компромитовале да крше законе и не држе се правила игре. “И који је одговор на то – хајде лепо да ми притиснемо систем, да људе застрашимо, да демонстрирамо силу…”
Радић наводи да је то све почело кад је 2016. Војни синдикат Србије организовао први јавни протест у центру Београда, и подсећа да су се тада појавили снајперисти на околним зградама. “Неко је своје људе видео као потенцијалне непријатеље. Е ти људи, који су направили такву процену, да припадник војске може да угрожава безбедносни систем зато што је изашао на улицу и рекао – ми имамо нека права – е, такав начин размишљања доводи до све веће радикализације и става да је свако ко има критичко мишљење је непријатељ и до тог става – хајде да видимо мобилне телефоне”, каже Радић.
Он наводи да је један ниво приче да постоје тачке где се не уноси мобилни телефон и то је јасно, али да је ово сасвим други ниво. Ово је, закључује, демонстрација силе и притиска на људе.
О “Лазару” и “сукобу интереса Ненада Милорадовића”
Радић критикује и финансирање пројекта “Лазар”, и подсећа да је то требало да буде заједнички пројекат МО и СДПР, а да сада постоји једно тумачење да је то “донација државе”.
“Трговци одлучују, а не струка, шта је војсци потребно”, наглашава војни аналитичар.
Антић сматра да на том пројекту неко дебело зарађује и да се све своди на злоупотебу буџетских средства. Одлуке о набавци возила “Лазар”, додаје, нису биле транспаренте. Некада је одлуке о набавци доносио Војно-технички савет, али прошле године је измењен закон, подсећа. “О набавци сада одлучује искључиво министар одбране, који видимо да је лаик кад је у питању војска. Затим имамо господина (Ненада) Милорадовића, који је у сукобу интереса, чак и Агенција за борбу против корупције има отворен предмет о томе да ли је у сукобу интереса… Јер он је, с једне стране, у СДПР, и продаје оружје, а с друге стране у Министарству одбране одлучује о томе шта ће војска да купи”, наглашава Антић.
Радић каже да је у листу Данас објављена, врло аргументовано, забрињавајућа информација, како је Милорадовић изнео техничку документацију за производњу самоходне хаубице Нора у страну фирму, у Федерацију БиХ, и нема реакције на то.
Антић о разрешењу
Говорећи о свом разрешењу, Антић каже да је првостепено решење примио 3. јануара, и да следи период жалбе, али да очекује брзу другостепену одлуку. Наводи да је то све показатељ озбиљне дискриминације, јер закон и међународне конвенције јасно кажу да председник синдиката не може да буде отпуштен са рада због тога што заступа интересе синдиката.
“Војни дисциплински суд је одлучио да ја изгубим чин, а то је као кад лекар изгуби лиценцу, а то повлачи губитак службе у војсци. Као разлог је наведен говор и заступање интереса синдиката у јавности, који не познаје ниједан закон у војсци”, наводи Антић.
Војни дисциплински суд, појашњава, је дисциплинска комисија и може да позове неког ако се повреди војна дисциплина унутар службе, а не може да позове и одлучује о неком кад је у питању посебно правно лице, какво је синдикат.
(Н1)
