ОПШТИНЕ и градови у Србији и њихова јавна предузећа дугују привреди најмање 60 милијарди динара. На списку поверилаца највише је путара, грађевинара, али и локалних установа, школа, вртића, корисника различите помоћи… Тачан износ дуговања општина није познат, али се процењује да свега петина локалних власти није оптерећена неизмиреним обавезама.
Кривица за дугове у већини општина приписују се ”бившим режимима” који нису исплаћивали своје обавезе, а из локалних каса годинама је више новца истицало, него што се сливало. Тамну слику дуговања употпуњава и милионска кредитна задуженост, али и недомаћински однос према општинском новцу. То је довело до ”техничког” банкрота већине општина у Србији.
Међу градовима са најдужим списком дугова је Лесковац. Црвена страна конта овог града процењује се на око три милијарде динара.
– Град по разним основама дугује милијарду и 216 милиона динара, али та цифра није коначна – каже градоначелник Града на Ветерници Горан Цветановић. – Дирекција за урбанизам и изградњу повериоцима ”дође” више од 300 милиона динара. Основном и средњем образовању дугујемо 208 милиона, установама културе око 70 милиона… Приоритет за плаћање је 4,5 милиона динара породицама које су добиле потомство, а онда следи измирење обавеза за струју.
ДУГУЈУ СВИМА РЕДОМ НЕИЗМИРЕНЕ обавезе општина грађевинским и другим предузећима велика су кочница у њиховом пословању. То је, међутим, само део проблема неизмирених обавеза државе према привреди. Према подацима Привредне коморе Србије, у јуну ове године дуг државе је износио чак 1,1 милијарду динара.
Случај Лесковца није усамљен, а слична ситуација влада и у Бору, Краљеву, Ћуприји, Брусу… Тек свака пета самоуправа може да се похвали дужничком слободом.
Да је највећи кривац за високе износе дугова амбиција локалних власти да троши више пара него што има, сматра председник општине Параћин Саша Пауновић, који је и први човек Сталне конференције градова и општина.
– Такав однос локалних власти довео је до тога да су ретке локалне самоуправе које немају проблем са задужењем – сматра он. – Буџети општина се лоше планирају што доводи до кашњења у плаћањима. Кашњење плата запосленима у установама културе, вртићима или комуналним предузећима не значи ништа друго него банкрот. Мањи проблем је задуженост због подигнутих кредита, јер се ту игра по условима које намеће закон.
Да пливање општина са устима тик изнад воде неће моћи још дуго да траје сматрају у Унији послодаваца Србије, чије чланице бележе највећа потраживања. Реч је углавном о грађевинским фирмама, које за изведене радове месецима морају да чекају новац.
– У већини општина привреде готово да нема и не чуди што су буџети танки – објашњава Рајић. – Локални апарати власти су прегломазни и спори, а због неулагања у системе већ за коју годину општине неће бити у стању да сервисирају ни основне услуге грађанима.
Новости
