Цене горива на пумпама у Србији наставиле су да падају и током овог месеца, иако је цена нафте од 24. јануара до данас порасла 11 долара по барелу – са 50,47 на 61, 09. У том периоду бензин је појефтинио два динара и сада кошта 143,63 динара, евродизел је јефтинији 1,6 и кошта 158,46, а ауто-гасу цена је пала 2,9 динара и сипа се за 78,17 динара, показују најновије анализе Удружења нафтних компанија Србије.
Ако се упореди цена бензина у Србији и окружењу скупљи се точи у Црној Гори, Хрватској, Албанији и Грчкој. И код нас је просечна цена од 1,213 евра, док се евродизел скупље точи само у Албанији и кошта 1,4 евра, а у Србији је 1,3. У међувремену је чак и у Грчкој овај дериват појефтинио, иако је увек био скупљи него код нас.
Интересантно је да БиХ више нема најјефтиније гориво, већ се оно сада по најнижим ценама точи у Бугарској и Македонији. Литар бензина у Бугарској јефтинији је од нашег 28,58 динара, док је евродизел у Македонији јефтинији чак 46,26 динара. Нико за сада не даје прогнозе како ће се кретати цена горива, једино што може да доведе до поскупљења, то су нове акцизе које ће бити веће око 1,5 динара по литру.
Оно што, међутим нафтном сектору и даље смета је нелојална конкуренција и шверц базног уља које када се помеша с дизелом може да се користи као погонско гориво. То је потврдила и Пореска управа својим контролама пореских обвезника који су у 2017. године увезли значајне количине базног уља, или који су у 2018. години имали већи увоз овог нафтног деривата, у односу на увезене количине у ранијим годинама. У контроли 105 обвезника неправилности су утврђене код 61, који су продавали базно уља физичким лицима без испуњења услова за ослобођење промета од ПДВ и акцизе.
Томислав Мићовић, генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије, каже да је лане увезено 32.448 тона базног уља, што је у односу на 2017. мање, јер је тада у земљу ушло 49.000.
– Базно уље је дериват нафте са могућом двојном применом. Оно је пре свега сировина у производњи мазива, али се може, намешано у одређеном проценту користити и као дизел гориво. Управо ова карактеристика годинама омогућавала бројне злоупотребе и утају акцизе. На базно уље, као сировину за производњу мазива, не плаћа се акциза, па када се литар базног уља потроши као гориво државни буџет буде ускраћен најмање 59,10 динара колико износе акциза и накнада за обавезне резерве, а веома често и за ПДВ од око 26 динара, на шта је УНКС упозоравао годинама надлежне – каже он.
– Уместо да је као приликом сузбијања ненаменског коришћења лож-уља и биодизела држава увела акцизу и на базно уље, реакција је уследила тек 2017. када је влада увела обавезу извештавања о промету базног уља приликом увоза. Остварени су добри резултати у спречавању утаје акцизе. Међутим, такав начин контроле подразумева изузетно велико ангажовање инспекцијских органа, који морају непрекидно да контролишу увоз, јер би у супротном постигнути ефекти врло брзо нестали – каже он.
Кључна ствар је увести оштру контролу промета деривата нафте од самог извора, у првом реду оног горива на које се не обрачунава акциза, а потом и контролисати кориснике који имају право на повраћај акцизе, све до контроле илегалног увоза горива у Србију. Друга страна свакако неће мировати, јер високо државно захватање у цени горива је изазов за „лоше момке“ и покреће их да смисле неки нови механизам утаје – закључује Мићовић.
Аутор: Ј. Петровић-Стојановић, Политика.рс
