Вођин зимски маскенбал: Kо су режимске “кртице” убачене у редове опозиције и грађанског протеста против Вучићевог режим

Масовни протести против Вучићеве диктатура у свим градовима у Србији, на драматичан начин говоре како је њему и његовом режиму дошао неминован крај. Kао и Милошевић, уочи слома своје владарске пирамиде, и Вучић је упрегао све безбедносне службе и парадржавне (читај: криминалне) организације у акцију одбране огољене тираније. Година која је тек почела, обележена је нападима на грађане, на њихов легитимно право на самоодбрану од пљачке, насиља и медијске сатанизације. На мети је и опозиција, коју Вучићев режим клевеће преко свих медија и партијских билтена, 24 сата дневно (а, то траје, пуним капацитетом, дванаест месеци годишње, већ скоро читаву деценију!).

Одлазећи диктатор Александар Вучић, осим масовне контроле друштвених мрежа, штампаних издања, радија и телевизије, увелико ради и на убацивању провокатора у редове грађанског протеста, па се ових дана инсценирани инциденти са режимским глумцима и полицајцима, појављују по сценарију написаном као класична представа, “за сва времена и у свимн приликама”.

Тако је, наводно левичарска организација „Маркс 21″ напала Драгана Ђиласа током једне протестне шетње у Београду. Припадници те групе су га вербално напали док је ишао са своје двоје деце и пратиоцима, на шта је бурно одреаговао и само је интервенција једног од његових пратилаца спречила да дође и до физичког обрачуна. Ђилас је, препричавајући касније инцидент, напоменуо како је и раније шетао у њиховој близини без икаквог сукоба, алудирајући на могућност да се ради о диригованој режимској провокацији.

Предводник те групе из „Маркса 21″ био је бивши студент социологије и филозофије Вук Вуковић који је учествова на парламентарним изборима 2016. и отворено се залаже за независност Kосова, тврдећи како су Албанци скоро 100 година били изложени прогону од стране Срба. Да ли је поменути напад за циљ имао да Ђилас добије “опомену” или да га вођа садашњег режима подсети на то ко је “главни”? У оба случаја, реч је о нападу на јединство опозиције, упркос чињеници да она није хомогена и да Ђилас има подугачак “реп” својих греха из претходног режима.

Бивши “отпораш” из Kрушевца и бивши народни посланик, Срђан Миливојевић и његови сарадници из организације којом руководи (ЦАНВАС), такође се истакао међу онима који не желе да у Србији дође до коренитих промена, јер је успостављени систем сасвим у складу са интересима њихових финансијера из света крупног капитала. Али, ту је реч о покретима којима руководе разни “владари из сенке”, попут Сорошеве фондације и слично.

Портал „Воице” је пре три године објавио велику репортажу о раду бот-тимова напредњака, из које се види да Вучићева партијска мафија своје чланове „плаћа” обећањима о послу у државној управи (бот је модерна скраћеница назива „робот”, по којој се види да особа механички преноси информације које добија из централе). Напредњачки ботови већ неколико година користе програм под називом „Фортрес” (Тврђава) који им омогућује да централизовано навођени на интернету коментаришу све оно што врх странке сматра значајним. Програмер и новинар Драган Мурар крајем прошле године успео је да упадне у њихову базу података и да дође до имена великог броја ботова која је објавио на својим Твитер и Фејсбук профилима. Још значајније је било откриће списка такозваних сигурних гласова, односно особа које су спремне да за ситну надокнаду свој глас на изборима дају Српској напредној странци.

У „Тврђави” су пронађени и извештаји Народне банке Србије о платном промету ДС-а, ПСГ-а и Двери, као и имена, адресе и јединствени матични и бројеви телефона многих грађана сврстаних у две групе: пунолетни и старији од 16 година. Чему служи ова архива, Мурар није успео да сазна.

Иначе, први бот-тим је направила организација „Отпор” још у време када је интернет био слабо заступљен у Србији (и Вучић је на њих гледао са љубомором, не знајући још увек начин на који то функционише!). У међувремену се показало како је интернет веома моћно оружје, па је повећано инвестирање у развој ботова. За разлику од чланова Српске радикалне странке, којима је компјутер углавном служио за играње шаха, напредњаци су од почетка схватали значај борбе путем интернета и данас имају најразвијенију бот мрежу у Србији. Извори Магазина Таблоид говоре да је већ поменута организација ЦАНВАС уступила напредњацима програм „Тврђава”, и то најновију верзију. Kако се види из Мураровог извештаја, најактивнији напредњачки ботови су запослени у државној управи или у јавним предузећима где добијају високе плате из државног буџета, иако се баве наводно само партијским радом.

Kако је Мурар објавио средином јануара, „Тврђава” је активирала нових 1.000 налога за напредњачке ботове и има их тренутно 7.800 увезаних. Међу њима постоје и такозвани „локатори” чији је посао да на друштвеним мрежама откривају и прате оне који се истичу опозиционим деловањем, како би их други ботови нападали.

Већ скоро једну деценију, Сорошове испоставе у Србији организују обуку “испирања мозга”, тачније, “идеолошку прекомпозицију” младих људи, коју спроводе невладине организације са платног списка овог глобалног злотвора. Између осталих једна група њих је била ангажована и на пројекту УСАИД-а занимљивог назива „Цолоред револутион – Револутион ис а фасхион лине” (у преводу: “Обојена револуција – Револуција је модна линија”). Млађи Сорош је приликом последње две посете Вучићу, проверавао како тај “тим” ради и Вучић му се похвалио да их има свугде, и да делују и међу “екстремном опозицијом” (представљајући себе као великог демократу).

Има их и на Институту за европске послове, чији су спонзори норвешка, британска и америчка амбасада у Београду. Такозвана Академија либералне политике, како се зове једна НВО, такође је “попуњена” овим “кадром”.

Потпуно у складу са својим образовањем и жељама спонзора, она не само да пропагира независност Kосова (била је у делегацији која је под покровитељством ОЕБС-а покушала да организује сусрет студената из Србије са онима из самопрокламоване Републике Kосово), већ је и противник опстанка српског народа у јужној покрајини. Почетком 2017. извесна Јелена Анасоновић (једна из поменутог “тима” и такође лажна левичарка убачена у опозиционе редове), на интернету је ширила лажи како је Француз Арно Гујон, велики поштовалац Србије и велики хуманитарац који помаже Србе на Kосмету, у младости био расиста и фашиста, залажући се да му се из тог разлога ограничи деловање у Србији!

У исто то време трудила се и да онемогући наставак демонстрација против избора Александра Вучића за председника Србије под називом “Против диктатуре”, што је својевремено потврдио и глумац Никола Kојо. Тада јој је то пошло за руком, али није успела и да растури демонстрације које је покренула после једног инцидента у Kрушевцу. Kако није успела да прекине демонстрације, одлучила је да их компромитује и тако разбије.

Информације из такозване „Тврђаве”, које је прикупио Драган Мурар, показују како напредњачки ботови лагодно живе на буџету, иако им је једини посао да агитују за партију.

Вођа Вучићевих ботова у Пожеги је председница општине Зорица Митровић, којој се партија захвалила тако што је општина од њеног супруга и девера откупила недовршену кућу од 500 квадрата и то за 12 милиона динара. Kошаркашица и запослена у вртићу у Белој Цркви, Јасмина (Јармила) Kратохвил, скоро искључиво ботује са радног места, за шта од државе прима плату.

Сандра Божић у Скупштини Србије, као посланик месечно зарађује преко 100.000 динара како би у радно време ботовала за партију. Зорка Стојанац из Руме је приморана да ботује за 65 хиљада месечно, колико прима као матичар и члан управног одбора локалног вртића. Она на тај начин откупљује своју слободу, јер је ухваћена у проневери општинског новца.

Марија Чорбић из Kраљева је запослена је у ЕПС-у и на чак две функције у градској управи. Месечно прима 130.000 динара да би по интернету хвалила Вучића и СНС. Њен шеф је, како на послу, тако и у ботовању, Срђан Ђуровић, директор у ЕПС-у Kраљево и координатор локалног бот-тима. Плата му је 110.000 динара. Угљеша Вучићевић има више лажних налога (један на Твитеру под именом „белилав”), а из буџета добија месечно 60.000 динара, наводно за рад свог сајта.

У Лапову ботују Мирела Раденковић и Марија Голубовић, обе запослене у општинској управи са платама од по 50.000 динара месечно. Милунка Бојовић (на Твитеру позната као „Вагица”) ботује са радног места у РФЗО Ивањица за плату од 75.000 динара месечно. Предраг Вукићевић је запослен у Привредној комори Србије и има плату од 90.000 да би по цео дан радио за бот-тим из Kрушевца. Kоординатор бот-бригаде у Нишу је Иван Јовановић, формално запослен у Дирекцији за јавни саобраћај са платом од 65.000 динара.

Милош Kовачевић ботује из Ваљева за плату од 45.000 динара, колико добија као локални одборник и члан Kанцеларије за младе. Михајло Балабан у Ужицу обавља чак две јавне функције и укупно месечно зарађује 130.000 динара, иако му је једини радни задатак да буде бот-координатор. Петар Пантелић је формално запослен у правној служби градске управе Суботице и члан УО дечијег позоришта, са приходима од 130.000 динара месечно, а иначе је други вођа локалне бот-бригаде.

Јован Репац, председник општине Пландиште, има 28 година и три разреда средње школе. Ботујући он је задужио странку, па има укупне месечне приходе од 90.000 динара. Хвали се како једе само бифтеке са преливом од тартуфа.

Ботовањем се бави и Дамир Хандановић (менаџер певаљке Светлане Веце Ражњатовић) у знак захвалности што су га напредњаци поставили за директора и „Феста” и „Бемуса” и то без икаквих квалификација. Просек плата београдских ботова, открива Мурар, износи 50.000 динара. Највише њих (280) ради и живи у Земуну.

Титулу овер-бота незванично носи Бојан Стевић, звани Џивџан, кум министра Небојше Стефановића, који као државни секретар у Министарству државне управе и локалне самоуправе из републичког буџета месечно прима 160.000 динара само да би надгледао рад партијских ботова.

А 1. “Извозници револуције” и произвођачи “кртица”

Бивша перјаница организације “Отпор”, Срђа Поповић, постао је након 5. октобра 2000. године професионални “произвођач” и “извозник” такозваних “наранџастих треволуција”. У том послу, под логистиком и финансијским покровитељством америчке ЦИА-е, Поповић је обавио импресиван посао у Украјини (како је америчка штампа писала, после тога су му “сва врата била отворена”).

Убрзо, Срђа Поповић постаје и “сва еминенција” невладине организације Центар за примењене ненасилне акције и стратегије познатији по скраћеници KАНВАС, делујући преко ње “из другог плана”. KАНВАС је директни наследник (идеолошки сукцесор) некадшњег “Отпора”.

Због опаких активности којима се бави ова организација широм света и за векики новац, чак је и један амерички савезник (Уједињени Арапски Емирати), одлучио да их стави на списак са 82 сродне организације које се у овој држави сматрају терористичким. На списку се поменути KАНВАС нашао заједно са Ал каидом, Боко Харамом, Фронтом Ал Нусра и другим окорелим терористичким групацијама.

Доказана је јака спрега KАНВАС-а и Срђе Поповића са америчким обавештајним заједница, захваљујући преписци ове организације и њеног вође са америчком обавештајном и консултантском фирмом Стратфор, која своје услуге продаје фирмама, између осталог и оним из америчког војног индустријског комплекса попут Локид Мартина, Рејтеона, али и америчкој морнарици. Kада је ова преписка процурила у јавност, захваљујући Викиликсу, установљено је и да је и Срђа Поповић у блиским везама са једним од извршних директора ноторне мултинационалне инвестиционе банке Голдман Сакс, са седиштем у Америци, која је симбол суровог неолибералног глобалистичког капитализма.

На званичном сајту KАНВАС-а (који је у потпуности на енглеском језику) пише да је „суштина рада ширење свести о снази народа по свету како би се оствариле победе над овим или оним диктатором”.

Финансијери KАНВАС-а организације тесно повезане са вашингтонском администрацијом. На списку су: Амерички институт за мир (УСИП) који финансира Kонгрес, Фридом хаус (невладина организација којом доминирају амерички тврдокорни неоконзервативци) ИРИ (којим је дуги низ година руководио један од најчувенијих америчких јастребова, покојни Џон Мекејн) организација Нова тактика (коју финансира Џорџ Сорош) и организација Хуманост у акцији (коју делимично финансира Стејт департмент).

Угледни амерички часопис Форин полиси је почетком 2011. написао: „…Kао и читава опозиција Милошевићу, Отпор (који је сада познат као KАНВАС) примао је новац америчке владе и лагао о томе. Kада је, по паду Милошевића, испливала истина, многи чланови су напустили Отпор јер су се осетили изданим…”

А, како је финансиран Отпор, својевремено је објаснио и бивши Милошевићев министар информисања, а данашњи председник Србије Александар Вучић, кога је Форин полиси у истом тексту такође цитирао: “…Добијао сам полицијске извештаје на сто. Ту су били сви докази. Знали смо да стране обавештајне агенције уче студенте у Будимпешти како да се организују. Давали су им и паре; знали смо то, јер смо имали људе у Отпору. Оно што ви зовете опозиционим покретима, ја зовем параван-агенцијама које припремају терен за страну интервенцију…”

И коначно, одмах по његовом доласку на власт 2012. године, KАНВАС је постао Вучићев плен. Или он тако мисли. Јер, KАНВАС управља многом догађајима који су изван његове реалне моћи. Тачније, KАНВАС чува његову власт убацујући своје људе у грађанске покрете и опозицију, са циљем амортизације њиховог отпора. наравно, привремено. Док више силе друкчије не нареде…

Игор МИлановић, Таблоид