Против Србије у Стразбуру 9.700 притужби
Србија је као чланица Савета Европе постигла видљив напредак у области заштите људских права и слобода, али пракса Европског суда за људска права, пред којим се води око 9.700 представки против Србије, може бити и подстрек за државне институције да се та област у наредном периоду унапреди, закључено је јуче у Скупштини Србије.
На дебати под називом „Извршење пресуда Европског суда за људска права у случају Србије”, коју је организовао скупштински Одбор за људска права, речено је да број представки који се води против државе Србије пред судом у Стразбуру, нашу земљу ставља на шесто место. Највећи део се односи на неизвршавање одлука судских органа и суђења у разумном року, посебно везано за радне односе против друштвених предузећа.
Како је рекао заступник Србије пред Европским судом Славољуб Царић, против Србије се воде четири групе поступака – у вези са друштвеним предузећима и повредама радних односа, неисплаћивањем косовских пензија, ратним дневницама и старом девизном штедњом.
Уколико ти процеси буду завршени правоснажним пресудама против Србије, оне би могле бити генератор велике исплате новца, што може оптеретити буџет Србије, рекао је Царић и навео да је тешко утврдити колико је тачно новца Србија исплатила по налогу Европског суда.
Он је указао да су за Србију посебно проблематични поступци везани за потраживања у друштвеним предузећима која су отишла под стечај и навео да није задовољан многим пресудама суда, будући да су неке могле бити другачије по Србију, а да је тај суд често наклоњен апликантима.
Говорећи у прилог свом ставу Царић је навео да је тако у неким поступцима за исплату старе девизне штедње суд утврдио да су одговорне Словенија и Србија уз образложење да је новац највероватније завршио у тим земљама без чврстих доказа.
Само јачање домаћих институција може довести до смањења броја притужби пред Европским судом у Стразбуру, сматра председница Врховног касационог суда Ната Месаровић.
