Већ недељама се Београд налази међу градовима са најзагађенијим ваздухом на планети, али у четвртак, 31. јануара, мерење је показало да је концентрација честица прашине у ваздуху у нашем граду била највећа на свету.
Овим поводом иницијатива Не давимо Београд позвала је градоначелника и градске челнике да сазову хитну седницу Скупштине града Београда, са само једном тачком дневног реда – решавање проблема загађености ваздуха.
Градоначелник нас је оставио без одговора, али огласила се Агенција за заштиту животне средине саопштењем, у којем је уместо навођења начина да се загађење смањи, демантовала резултате мерења правдајући га грешком у софтверу за директно преузимање података из државног система мониторинга. Директор Агенције је податке софтвера АирВисуал, о томе да је концентрација ПМ10 честица наведеног јутра у Београду достигла вредности од преко 300 микрограма/м3, назвао „нереалним“.
Због овога смо се одлучили да грађанима омогућимо да сами прате загађење тако што смо са младим програмером и активистом из Македоније, Горјаном Јовановским, приредили српску верзију апликације АирЦаре коју сваки корисник мобилног телефона може преузети и пратити мерења квалитета ваздуха у нашем граду.
Ипак, јавна је тајна да је систем мониторинга квалитета ваздуха у Србији на крајње незадовољавајућем нивоу. Укупан број активних мерних станица са којих се прикупљају подаци о дневним, месечним и годишњим концентрацијама загађивача у ваздуху, из године у годину се смањује, а подаци које се са активних станица прикупљају неретко се тумаче на неадекватан начин како би пружили повољнију слику квалитета ваздуха.
Међутим, чак и мерења Агенције за заштиту животне средине показују да штетне вредности представљају свакодневну реалност за грађане широм Србије, а посебно Београда, Ниша, Ваљева, Смедерева, Kосјерића и Поповца где концентрације веома штетних честица ПМ10 последњих недеља достижу дневне вредности од 200, а током дана и преко 300 (Ниш, Ваљево) па чак и 570 μг/м3 (Поповац, 16. јануар)! Дозвољена дневна концентрација ПМ10 честица је максималних 50 μг/м3 и то максимално током 35 дана годишње.
Једнако је алармантан податак о нивоима ПМ 2.5 чија је дозвољена дневна количина 40 μг/м3 а измерене вредности последњих недеља достижу бројке од преко 250 μг/м3, као и концентрацијама других материја опасних по здравље људи (СО2, НО2, О3).
Суспендоване честице ПМ 2.5 и ПМ 10 су канцерогена једињења, представљају опасан облик загађења јер се лако пробијају у плућа и крвоток, узрокују озбиљне болести респираторних органа и могу довести до преурањене смрти. Према подацима Светске здравствене агенције, у Србији током једне године прерано умре више од 7.000 људи услед изложености загађењима из ваздуха, што је неславно друго место у Европи по броју превремених смрти услед загађења ваздуха.
Подсећамо и да Србија још увек не поседује лабораторије за мерење концентрација канцерогених једињења, диоксида и фурана, који настају приликом спаљивања отпада, а да је упркос томе Београд потписао уговор о ЈПП за изградњу спалионице отпада у Винчи. Штавише, уместо да ради на побољшавању мониторинга квалитета ваздуха и смањењу загађења, Министарство заштите животне средине већ је покушало да изменама закона омогући увоз отпада, као и да допусти спаљивање отпада и у цементари у Kосјерићу.
Kада узмемо све ово у обзир, поставља се питање да ли директор Агенције за заштиту животне средине може да под пуном одговорношћу, гарантује да ваздух који удишемо није штетан по наше здравље. Доступни подаци о квалитету ваздуха, као и чињенице да се неке штетне материје уопште не мере, указују на алармантно стање квалитета ваздуха у Београду и целој Србији, које од надлежних институција захтева конкретне акције, а не сакривање иза немуштих саопштења.
Пише: Владимир Радојичић
Аутор је члан Иницијативе Не давимо Београд
Данас.рс
