СРБИЈА је међу земљама са најмањом потрошњом меса. Убедљиво се највише троши свињско месо, живинско је на другом месту. Разлог је и знатно јефтинија производња пилећег меса, као и краћи период това, који траје од два и по до три месеца. Уз то, препоручује се свим категоријама становништва. Чињеница је да су бифтек и рамстек увек били скупља и недостижна категорија меса за већину грађана.

Годишње се у Србији поједе, у просеку, по 45 килограма свежег меса по становнику, што је скромно у поређењу са земљама у Европи. Ако се, пак, годишња потрошња прерачуна у дневну, добија се поражавајући податак да се по становнику дневно потроши мање од 120 грама меса. Просечан Србин годишње поједе 4,3 килограма јунетине, 15,6 килограма свињетине, 15,2 живинског меса и четири килограма рибе.

Истовремено, становник у ЕУ годишње потроши 15 килограма јунетине, 30 килограма свињетине, 20 килограма пилетине и око 12 килограма рибе.

Последња повећања цена у месарама додатно су смањила просечну потрошњу. Увек када су раније произвођачи подизали цене меса, то им се враћало као бумеранг и утицало на драстичан пад промета. Зато су били принуђени да их поново снизе са трговцима, договарајући разне акције како би распродали залихе.

АКЦИЈЕ И ПОПУСТИ

– Најбољи показатељ стања у домаћој месној индустрији, готово су свакодневне акције попуста и до 20 одсто у водећим трговинским ланцима – кажу у потрошачким организацијама. – То је знак велике кризе у којој се налазе месари због слабог промета као последице “укрштања” беспарице и дизања цена.