НАПРЕДНА ЛОПОВСКА БАНДА припрема приватизацију и распродају ЕПС-а

У јавности се често ствара погрешна слика да ЕПС троши новац из буџета, а реалност је потпуно другачија. Та компанија је прошле године у буџет уплатила 108 милијарди динара, рекла је атјана Павловић, извршна директорка за послове финансија на „Копаоник бизнис форму”. Поређења ради она је на панелу о реструктурирању друштвених предузећа навела да је тај износ у 2016. био 87 милијарди динара.

Она није одговорила на критике Павла Петровића, председника Фискалног савета, који је на „Српском Давосу” рекао да је главни фактор успоравања у другој половини 2018. пад производње електричне енергије седам одсто и пад производње угља 12 одсто, као и да ЕПС кочи раст који може бити мањи од 3,5 одсто ове године.

Топлица Спасојевић, модератор овог панела, рекао је да треба признати да се ЕПС-у не дозвољава да повећава цену електричне енергије. Павловићева је потврдила да Србија има најнижу цену електричне енергије у региону, али су и поред тога остварили значајне резултате и успели да инвестирају. Као једно од значајнијих улагања навела је изградњу трећег блока у Термоелектрани „Костолац”.

Према њеним речима трансформација овог предузећа требало би да буде окончана 2020. године, будући да је реч о нашем највећем јавном предузећу. Подсетила је да је доста тога учињено у последње четири године од када траје реструктурирање. Смањен је губитак на мрежи, а наплата је повећана са 94,4 одсто колико је износила 2015. на 100,36 одсто у 2018. години.

У ЕПС и „Србијагас” у једном тренутку могао би да уђе приватни капитал по принципу јавно-приватног партнерства, надовезао се Милун Тривунац, државни секретар у Министарству привреде. Према његовом мишљењу добро би било да постоји неки проценат приватног капитала, али је важно направити разлику између потребе за приватизацијом за она предузећа где постоји јавни, и за она где постоји само економски интерес.

Шеф канцеларије Светске банке, Стивен Ндегве, оценио је да је Србија показала напредак у приватизацији и корпоратизацији предузећа, подсећајући да је пре неколико година приватизацију чекало скоро 600 предузећа, сада их је остало далеко мање. Нека од тих преосталих побољшала су пословање, али је чињеница да држава годишње издваја 300 милиона евра за субвенције и тај новац би могао да буде употребљен за инвестиције.

Тривунац је прецизирао да је 80 предузећа остало за приватизацију. Он је навео да држава тражи решење за „Петрохемију”.

– Она је природно везана за НИС јер 100 одсто зависи од сировина из НИС-а, а осим тога НИС има 20 одсто удела. Та приватизација ће бити извозна – рекао је Тривунац.

Државни секретар у Министарству привреде као примере успешних приватизација навео је РТБ „Бор” и „Железару Смедерево”. Подсетио је да је железара државни буџет годишње коштала стотине милиона евра и држава то више није могла да издржи. Показало се да је приватни капитал нужан. Била је потребна нова крв и ново тржиште. „Железара Смедерево” сада када је у власништву кинеског ХБИС-а остварује добит.

Учесници овог панела похвално су се изразили о концесији Аеродрома „Никола Тесла”.

– Ово је најбољи посао државе у последњих 30 година – рекао је Саша Влаисављевић, директор Аеродрома „Никола Тесла”.

– Никада нисам причао о концесији, држао сам се свог менаџерског посла – рекао је Влаисављевић.

Он је објаснио да је у току формирање концесионог тима који ће чинити најбољи стручњаци, а чији ће задатак бити да прати концесију у наредних 25 година. Пре свега са финансијског, правног и техничког аспекта.

Подсетио је да је профит аеродрома у 2012. години био свега шест милиона евра, а од 2014. до 2018, више од 25 милиона евра годишње.

Аутор: Маријана Авакумовић, Политика.рс, Србијаданас.нет

Фото Д. Јевремовић