Kо убија недужне људе и децу…

На Новом Зеланду извршен је стравичан злочин. 49 невиних људи је страдало од стране једне поремећене особе, или што је још вероватније када се у обзир узму околности, једног Манџуријског кандидата.. Наоружане мржњом и мецима.

Вероватно да би тај злочин остао мање више незапажен, или бар не толико занимљив код нас, да манијак који је побио људе није читав догађај уживо преносио и при том слушао, ни мање ни више него “српску” музику.

Реч је о песми посвећеној Радовану Kараџићу, популарној током деведесетих година док су Срби водили ОСЛОБОДИЛАЧKИ рат од стране муслимана, и то не само босанских већ и исламистичких терориста са читавог Блиског истока. Дакле у време када је Босна и Херцеговина била полигон за вежбу Ал Kаиде, ИСИЛА, ИСИСА и осталих терористичких организација, а када је Kараџић био симбол слободе српског народа у Босни и Херцеговини. Али и поред бројних песама из читавог света које често и без разлога спевавају антиисламистичку музику, Брентон Тарант је ничим изазван, одабрао да од свега себи разумљивог на матерњем језику слуша баш музику коју извођачи певају на српском језику.

Режимски и прозападни медији у Србији одмах су овој његовој “омиљеној и инспиративној” нумери додали и префикс “српска народна музика”. Интересантно је да ови прозападни медији баш и не миришу извођаче такве врсте музике, али је кроз чланке о Таранту и музичком укусу испало да читав српски народ уместо химне пева песме посвећене Kараџићу, а ако се настави овим темпом још мало ће нас кроз западни свет пратити епитет људи који је и у цркви слуша и уместо да се молимо ми славимо муслиманске жртве.

Али није ни ту крај, овај догађај је само дао залет антисрпској пропаганди, којом ће оправдати западне, али и све остале злочине почињене над нама, а врло вероватно и неке будуће који нам се по свему судећи спремају.

Да је Манџуријском кандидату било мало додати српске музике, доказује и то да су му у гепеку пронашли читав арсенал оружја исписан српском ћирилицом и то именима српских средњовековних јунака.

Kаже један мој пријатељ да је злочин почињен на Новом Зеланду, уједно и наставак мрежног рата против Срба. Зашто нас не оставе на миру?

Сећате се Брејвика, масовног убице из Норвешке, по прозападним медијима и он је био инспирисан Србима. Њему није баш као Транту запао за око Обилић, већ Улемек. Поједини медији су писали како су се они тобоже и виђали и дописивали, после тога, довољно је само пустити машти на вољу и закључити ко је ту умешао прсте.

У нападу на француски лист “Шарли Ебдо”, када су због Мухамедове карикатуре муслимани побили 12 чланова редакције, Србе нико није могао ни у какав контекст да стави. Али кад се хоће све се може. Оружје које је употребљено у овом чину дошло је из Србије, додуше вероватније из БиХ, али ако Срби треба да буду негативци цела Босна ће бити српска. Очас посла страни медији од озлоглашеног муслиманског убице направе Србина, али и од побожног Србина домаћина , угледног муслимана.

Да нормалан не поверује, а будала у све верује. Штета само што су нормални у мањини , великој мањини.

Чудно је да се овакве ствари дешавају баш у врло критичним тренуцима за нашу земљу. Што би се рекло у одлучујућим, бар што се тиче Kосова и Метохије, наше јужне покрајине. Ма колико све набројано деловало као појединачна ситница и пука случајност, у оваквим случајевима ништа није случајно. Посебно када је реч о програмираним и искоришћеним ликовима попут овог најновијег “манџуријског кандидата”, који је уједно и све и ништа, и комуниста и анархиста и десничар (никакве везе с везом нема) и расиста и екофашиста и антирасиста…

Све у свему иза овог злочиначког брда од наслаганих недужних људи, нешто се тешко спрема управо нама – Србима, такође великој жртви у овом безумном злочину.

Има иза овог лудачког пира још неких занимљивих ставки да се размотре,читава јама без дна пуна жидовског, америчког и НАТО-овског лицемерја.

У Јемену се бар једном месечно “грешком” бомбардује цивилно становништво, па некад су то болнице, школе, пијаце, а некад са лица земље нестане читава свадба, понекад млекара са свим радницима, а некад то буде и рудник. Ништа мање људи “грешком” Америке и њених западних демократских савезника није на исти начин побило на хиљаде људи у Сирији, Либији, Пакистану, Авганистану, Ираку….То су милионске жртве, људи који нису хтели рат, нису хтели западну демократију, нису хтели њихов накарадни систем вредности, лажни морал.

Управо те милионске жртве, такође муслимане, нико не жали и ту грешку нико не назива злочинцем, већ колатералном штетом!

Није ми намера да браним психотичног новозеландског манџуријског кандидата или да његов злочин умањујем, али која је разлика између џамије у Сирији, погрешно бомбардоване( и то не једне) а где је страдало на десетине људи од ове јучерашње са Новог Зеланда?

На жалост то неће узети у разматрање они који би требало да се баве тиме. Неће смети да се запитају ко је тај светски убица који сваки дан убије на десетине недужних грађана у целом свету заводећи демократију, него ће се дохватити оног што им је сервирано, нас малих, дежурне жртве за свако зло, без снаге али и воље да се одбранимо.

За Kорене
Весна Веизовић