* „Амерички социјализам“ је данас оно за шта би гласало 44 одсто Американаца у узрасту од 15 до 30 година. Социјализам гура напред лево крило Демократске партије САД (леви демократи су на новембарским међуизборима за Конгрес САД имали највише успеха)
* Конзервативни одговор шта је у суштини социјализам, овако је дефинисао доктор Адриан Роџерс, познати проповедник:„То је када један човек има приходе не радећи док је други човек приморан да ради а да нема зараду. Влада не може никоме ништа дати а да оно што даје не узме од некога. Ако код једне половине нације почиње да доминира мисао да она може и да не ради – зато што ће о њој бринути друга половина, па се унутар те друге половине појављује мисао да радити нема смисла јер ће неки други добити оно што она заради – то је, драги пријатељи, крај за једну нацију“
* Уосталом, ево текста за плакат смишљеног у Мериленду: „Ни један демократа никада неће гласати за смањивање твог пореза. Размисли – због чега“
______________________________________________________________________
Пише: Дмитриј КОСИРЕВ
„НАШИ људи тек сада почињу да схватају колико је опасан тај социјализам“.
Ово су речи, извучене из контекста, опширног интервјуа неке Клодије Тени, бивше представнице Републиканске партије у једном од изборних окуруга државе Њујорк. Она је новембарске изборе изгубила, па је ово „почињу да схватају“ могла и прећутати. Међутим, њене речи доста добро описују оно што се сада догађа у Сједињеним Државама, а још боље – оно што се догађа на трамповској страни Америке.
Питање је, наравно, шта она и слични подразумевају под `социјализмом`.
То је у САД када треба хранити, лечити десетине милионa људи који не желе да раде, као и мигранте. За то је потребан огроман државни апарат, плус велики државни порези – претешки за оне који желе да раде. А агресивни либерализам, који уништава америчко друштво, то је идејна надградња такве конструкције.
Социјализам је данас оно за шта би гласало 44 одсто Американаца у узрасту од 15 до 30 година. Социјализам гура напред лево крило Демократске партије САД (леви демократи су на новембарским међуизборима за Конгрес САД имали највише успеха).
Током протекле деценије Америка је имала својеврсни марш својих демократа-глобалиста и либерала – левичара по америчким мерилима. Под Обамом су имали власт, а све је ишло ка тоталној и беспоштедној њиховој доминацији над америчком друштвеном мишљу.
Друга половина Америке тихо је роптала, али није имала лидера, чак су јој недсотајале и речи којима би се супротставила том процесу. Али, сада се све изменило.
Почетком марта је у Мериленду, недалеко од Вашингтона, одржана годишња конференција америчких конзервативаца. То није окупљање Републиканске партије, то је било шире: трибина за бираче републиканаца.
На самој конференцији је – са својим најдужим говором откако је шеф државе – наступио Доналда Трамп који је – грљењем националне заставе и својеврсним плесом са њом – изазвао одушевљење присутне публике.
То окупљање конзервативаца свих фела било је вашђан догађај за Америку. Потврдило је тенденцију: успавани десни електорат буди се после дугих година утучене безизлазности и разразђује заједничку идеологију. Са означавањем циљева, паролама, лидерима.
Кад се примакну избори, могу уследити тумбања и у Републиканској партији.
Промене у табору америчке деснице почеле су са `веселим хаосом` који је изазвао неочекивани избор `свог`шефа државе. Убрзо се кључање безмало изједначило са превирањима међу демократама.
Две године добро организованог беса демократа због Трамповог доласка на власт довеле су до пораза републиканаца на новембарским изборима за Представнички дом Конгреса САД. То је био додатни подстицај десници да почне да делује смишљено. А почела је, како ти мора, са јасним идејама.
Главна је: ми се боримо против социјализма, а све остало је другоразредно.
Адриан Роџерс
Донедавно је изгледало да амерички десничари тек почињу да се активно бране. А у Мериленду је њихова нова звезда – црнкиња Кендис Овенс – грмила: доста је било оптуживања да смо расисти и сексисти, ми морамо да имамо право да будемо оно што желимо…
Сама борба са социјализмом показала се нечим већим и важнијим од голе одбране од либералне мржње. Претворила се у офанзиву, у дебату о суштини америчког друштва и нације, као и о суштини свега што човек (треба да) чини.
То је изнедрило указивање шта је у суштини социјализам:
„То је када један човек има приходе не радећи док је друго човек приморан да ради а да нема зараду. Влада не може никоме ништа дати а да оно што даје не узме од некога. Ако код једне половине нације почиње да доминира мисао да она може и да не ради – зато што ће о њој бринути друга половина, па се унутар те друге половине појављује мисао да радити нема смисла јер ће неки други добити оно што она заради – то је, драги пријатељи, крај за једну нацију. Не може се повећавати богатство тако што се дели“.
Аутор наведених речи је доктор Адриан Роџерс, некада познати проповедник. Историјско искуство многих земаља само је потврдило исправност његовог размишљања.
Уосталом, ево текста за плакат смишљеног у Мериленду: „Ни један демократа никада неће гласати за смањивање твог пореза. Размисли – због чега“.
У Сједињеним Државама се тренутно кристалишу два супротстављена погледа на сва питања која су кључна за сваког Американца. До чега ће то досести– после многих година гурања проблема под тепих – тешко је предвидети…
Факти
