„…Из сасвим непознатих разлога и неком недокучивих узрока они су направили уговор са црним поглаваром црне интернационале. Тим уговором они хоће да доведу до тријумфа тога поглавара на Балкану, за којим он тежи хиљаду година. Против тога црног поглавара и његове језуитске војске борили су се најпре византијски патријарси и цареви.

Кад је њихово оружје малаксало, борбу су прихватили наши славни Немањићи на челу са Св. Савом. Кад је српско царство пало и на Косову и сами Турци су се борили против латинске најезде на Балкану. И благодарећи Турцима, та најезда је стукнула. Знали су Турци лажни карактер те интернационале, па јој нису дали на Балкан. Знали су Турци разорно дејство њено унутра у држави, знали су да та интернационала не преза ни од каквих средстава, ни од каквих сплетака и интрига па нису улазили ни у какве компромисе с њом. Православну веру Османлије су понекад и гониле али су је сматрали за веру и поштовали као веру. Међутим, на ону црну интернационалу гледали су не као на веру него као на политику. И ето, браћо моја, тој нескрупулозној политичкој организацији данас наши властодршци и широм отварају све капије и пуштају је да стане чврстом ногом на Балкан. И то ко и кад? Никакви туђинци, но крштени синови Светосавске Цркве, који себе називају националистима; и то у времену не наше какве слабости него у напону наше државне снаге! Нека је част Турцима, и нека је срам таквим православцима и таквим Србима!“

(Из говора патријарха Варнаве за православну Нову годину 1937. у Саборној цркви у Београду.)