Тајни састанак високих финансијских званичника Берлина са представницима водећих америчких банака у немачкој амбасади у Лондону почетком фебруара изродио се прошлог викенда у бомбастичну вест. „Немачке Дојче банк и Комерц банк потврдиле су да преговарају о могућем спајању”, пренео је Ројтерс у недељу.
Дојче банк, на чијем је челу утицајни Паул Ахлајтнер, иначе благајник тајанствене групе „Билдерберг”, објавио је да је „у светлу насталих прилика, менаџмент банке одлучио да размотри стратешке опције”, пренела је британска агенција. Са друге стране, Комерц банка, коју је немачка влада издашном финансијском инјекцијом 2009. године извукла из буле, истакла је да је „отворена” за наставак преговора о спајању. Гласине о могућем спајању две некада моћне немачке приватне банке (сем што Берлин у Комерц банци има 15 одсто акција), у оптицају су још од 2016. године.
Шта је могло бити окидач да Дојче и Комерц банк мимо уобичајене банкарске праксе максималне дискреције око могућих великих потеза у овом тренутку јавно изиђу са најавом могућег брака?
У незваничним најавама из Берлина поручују да би одлука о удруживању Дојче и Комерц банк, могла експресно бити донета већ у четвртак ове недеље. Истина, уз ограду да „нема гаранција да ће до међубанкарског спајања на крају и доћи”, пренео је Ројтерс.
Иначе, у журној разради планова о могућем спајању Дојче и Комерц имају утицајне стране саветодавце с обе стране Атлантика. Дојче банк се овим поводом консултује са америчком Сити банком. У вагању будуће одлуке, Комерц банка се истовремено ослања на амерички Голдман Сакс и банкарску групу „Ротшилд”, јавили су јуче острвски извори.
Утисак брзинског вучења потеза баснословне вредности на банкарској сцени најјаче економије еврозоне подстиче недавна изјава немачког министра финансија Олафа Шолца. По Шолцу, у времену агресивних глобалних искорака страних банака (америчких и азијских пре свега) „време је да Немачка добије националног банкарског шампиона”.
Најновија финансијска амбиција Берлина имала је директан утицај на састав учесника дискретног састанка у амбасади Немачке на Белгравија скверу у Лондону прошлог месеца.
Колико у фебруару на састанку с оне стране Ламанша, немачки министар Шолц и његов заменик Јерг Кукис састали су се са представницима америчке инвестиционе банке Голдман Сакс и Бенк ов Америка да размотре како да се подигне адреналин Дојче банк и да ли би интеграција те банке с Комерц банком била корисна за тај дует немачких банака, известио је лондонски „Фајненшал тајмс”. Иначе, Јерг Кукис и Паул Ахлајтнер, отворени заговорници брака Дојче-Комерц некадашњи су службеници Голдман Сакса.
На први поглед интеграција Дојче и Комерц банке створила би немачког финансијског џина са укупном имовином од око два билиона евра. Дојче-Комерц банк постала би тако трећа новчано најјача банка Европе, иза британске ХСБЦ и француске БНП Парибас. Истина, од 140.000 запослених двојца Дојче-Комерц у Немачкој и иностранству, око 30.000 би, по свему судећи, остало без радног места. При том, поступак спајања послова две немачке банке коштао би око четири милијарде евра и трајао најмање две године.
Са друге стране, колико од 2008. године и ерупције највеће глобалне финансијске кризе од Другог светског рата до данас, акције Дојче и Комерц банке изгубиле су око 90 одсто вредности. Само лане, акције Дојче банк преполовиле су вредност, делом и због текуће међународне истраге (у 19 држава) о умешаности те немачке банке у вишегодишње баснословно прање новца Данске банке у Естонији тешко око 200 милијарди евра.
Ако Дојче и Комерц банк увежу своје послове и ствар не испадне на добро, да ли би Берлин као акционар могао да прискочи у помоћ (новцем пореских обвезника), једно је од питање скептичних посматрача на финансијским берзама широм света. Такву праксу државног „спасавања” посрнулих банака Берлин је иначе током финансијске кризе редовито одбијао Грчкој, Италији, Кипру, Ирској…
У међувремену, баснословно увезивање банака Дојче и Комерц (обе озбиљног сниженог међународног бонитета) изискује благослов немачке (централне) Бундесбанке, као и став Европске централне банке (ЕЦБ).
Што се Бундесбанке тиче, Јоахим Вурмелинг, члан Управног одбора Бундесбанке, упозорио је јуче да „жеља за стварањем националног шампиона није релеватна категорија за супервизоре”. Бундесбанка је тим поводом најавила да ће за благослов бити неопходан „одрживи пословни модел, при чему ће претпоставке и процене бити врло темељно анализиране”. Сличан опрез најављује и ЕЦБ. Андре Енрија, нови шеф Надзорног механизма ЕЦБ, поручио је још прошле седмице да „није баш претерано расположен према идеји националних и европских шампиона”.
Аутор: Тања Вујић, Политика.рс
