Лидери ЕУ ће на сутрашњем самиту, поред брегзита као доминантне теме, разговарати и о политици према Кини, недељу дана након што је Брисел прогласио Пекинг „системским ривалом”. Има наговештаја да ће блок под притиском Берлина и Париза коначно дати подршку стратегији реципроцитета којом би се компанијама са затворених тржишта, пре свега кинеског, ограничио приступ великим европским јавним пројектима, пише портал „Политико”.
Поједине европске земље одавно се жале да су њихове компаније искључене из великих кинеских пројеката, док кинеске имају неометан приступ јавним набавкама у ЕУ, вредним 2,3 билиона евра годишње. Немачка канцеларка Ангела Меркел изјавила је у суботу да у светској трговини не сме бити једностраног протекционизма, већ да мора постојати реципроцитет. Француска одавно тврди да ЕУ треба да затвори врата компанијама из оних земаља које затварају врата европским фирмама.
Иницијатива је досад два пута доживела крах због противљења неких земаља, на првом месту Британије и Шведске, које су тврдиле да би таквом мером ЕУ себи пуцала у ногу, јер би искључила најповољније понуђаче, па би цену, на крају, платили европски потрошачи. Но, како Лондон више није кључни играч, иницијатива, према сазнању „Политика”, може да прође.
Равноправни услови у економским односима један су од циљева прокламованих у прошлонедељном извештају Европске комисије, у ком је Кина окарактерисана као „економски конкурент који тежи технолошком вођству” и као „системски ривал који промовише алтернативе моделе управљања”. Иако се, дипломатским речима, ЕУ позива да продуби везе с Кином, како би се унапредили заједнички интереси на глобалном нивоу, порука је сасвим јасна када је реч о критичној инфраструктури. У документу се каже да ће мобилна мрежа пете генерације (5Г) бити кичма друштва и економије, повезујући системе и осетљиве податке у кључним секторима, због чега је потребан заједнички приступ ЕУ сигурности 5Г.
Челници ЕУ покушаће на самиту да усагласе став у случају „Хуавеја”, кинеске телекомуникационе компаније коју САД сматрају безбедносном претњом и траже од Европљана да је избаце из 5Г мреже.
Јединствени став, ипак, није на видику, јер 28 земаља различито види Кину. Италија је критична према „Хуавеју”, али се спрема да се прикључи кинеском инфраструктурном пројекту „Појас и пут”, иако од тога покушава да је одговори Вашингтон, представљајући „Нови пут свиле” као предаторски капитализам и потенцијалну претњу.
Док лидери ЕУ буду разговарали у Бриселу, кинески председник Си Ђинпинг стиже у посету Италији, Монаку и Француској. Прва станица је Рим, где се очекује потписивање споразума о кинеским улагањима. Италија није прва земља ЕУ која се придружује „Новом путу свиле”, али је привукла највећу пажњу, јер је један од оснивача ЕУ и чланица Г-7. Договор би отворио Италију за већа кинеска инфраструктурна улагања, посебно у луке као што је Трст. Стратегија Брисела према Пекингу биће јаснија у наредним седмицама, јер је за 9. април заказан самит ЕУ и Кине. Касније следећег месеца у Дубровнику се одржава самит формата „16 плус један”, који окупља Кину и 16 европских земаља, од којих су 11 чланице ЕУ са комунистичком прошлошћу, а пет, укључујући Србију, кандидати за чланство.
Аутор: Јелена Каваја, Политика.рс
Илустрација: Николас Вадот
