Заштитник грађана Зоран Пашалић изјавио је данас да је притисак на новинаре у Србији постао неподношљив и да је он вербални, физички и економски. Пашалић је рекао да новинари раде по кратким уговорима и немају стални радни однос, а на тај начин, према његовој оцени изложени су индиректном притиску.
Медија центар Београд: Зоран ПашалићФото: Медија центар Београд / Зоран Пашалић
“У сарадњи са новинарским удружењима треба да се направи јединствена платформа у којој ће се тачно дефинисати шта је то притисак, шта је вређање ,а шта је оно што треба да процесуирају судови као што су прекршаји и кривична дела, и на тај начин тражити одговорност свакога”, изјавио је Пашалић за РТС.
У годишњем извештају заштитника за 2018. годину забележена су 102 напада и 72 случаја притиска на новинаре, што је према оцени Пашалића не забрињавајуће, већ опасно.
Заштитнику грађана у 2018. години поднето је 10.000 притужби, а уведена је хитна служба у оквиру које се поступа истог дана или у наредних неколико дана. Он је навео да постоје случајеви које институција заштитника не може сама да реши, али ће их упутити у институцију која је надлежна и пратити како се решава тај проблем.
“Највише је имовинско-правних проблема који су последица транзиције. Пензиони проблеми, остваривање права из радних односа, отпремнина као и одређена права која се односе на доделу станова”, рекао је Пашалић.
Kао велики проблем истакао је то што су многа предузећа отишла у стечај или приватизована и на тај начин су индиректно грађанима ускраћена многа права.
“Често нерешавање тих неких случајева не зависи од нас него од институција којима се обраћамо. Врло је битно што ће нови Закон о заштитнику грађана прецизирати неке краће рокове у којима ће институције бити дужне да нам дају одговор или да поступају када им се обраћамо са назнаком хитно”, казао је он.
Извор: Бета