20 година од злочиначке НАТО агресије над Србијом

Ове недеље навршава се 20 година од НАТО бомбардовања Србије, тадашње Савезне Републике Југославије. Тог 24. марта 1999. године, око 20 часова, деветнаест земаља НАТО алијансе се без дозволе Савета безбедности УН обрушило на нашу земљу. Терор над Србијом трајао је 78 дана.
Тањуг

1. марта 1999. године из Италије кренуо је лет “Милосрдни анђео” како је НАТО назвао своју акцију против Савезне Републике Југославије. Током 78 дана и ноћи бомбардовања, у 30.000 ваздушних налета испаљено је 50.000 разорних пројектила.

Погинуо је 1.031 припадник Војске и српске полиције, а теже и лакше рањено око 6.000 цивила, међу њима 2.700 деце. Рањена су 5.173 војника и полицајца, а десетак особа се и даље воде као нестале.

Укупна материјална штета процењена је на више десетина милијарди долара. Ратни губици НАТО-а у људству и техници никада нису обелодањени.

Присећамо се догађаја који ће заувек остати уписани у историју српског народа.

Срби оборили амерички понос

Југословенска противваздушна одбрана 27. марта 1999. године оборила је чувени амерички јуришни авион за уништавање одбрамбених система Ф-117. “Ноћни соко” погођен је између Руме и Шапца и срушио се у атар села Буђановци.

Нафтна рафинерија Панчево

У Панчеву је 4. априла око 4:30 са две ракете бомбардована рафинерија нафте, погођена је РЈ Енергана. Погинула су два радника а четворо задобило тешке телесне повреде

Панчево је за 78 дана НАТО бомбардовања 24 пута гађано. На мети су најчешће биле фабрике са опасним материјама: Рафинерија, Петрохемија и Азотара из које је у канал отпадних вода у Дунав испуштено 250 тона течног амонијака. У Рафинерији је тад изгорело 80.000 тона нафте и нафтних деривата,а из Петрохемије је испуштено 460 тона високотоксичног винил-хлорида.

Грделичка клисура

Напад на путнички воз у Грделичкој клисури је изведен 12. априла 1999. године (другог дана Православног Васкрса), када је авион НАТО пакта испалио две ракете и погодио путнички воз који је прелазио преко железничког моста на Јужној Морави у Грделичкој клисури.

У експлозији и пламену од ових погодака изгинуло је и повређено много путника. Тачан број погинулих и рањених до данас није са сигурношћу утврђен. Пронађено је девет лешева и још четири дела људског тела, а многи се воде као нестали.

Жртве под рушевинама РТС-а

НАТО авијација је 23. априла у 2.06 часова својим циљевима на простору тадашње СРЈ придружила и зграду националне телевизије. У Абердаревој улици у самом центру Београда, погођена је централна зграда Радио-телевизије Србије.

Живот је изгубило 16 радника ове медијске куће а још 16 је повређено. Први пут у историји ратовања догодило се да је једна медијска кућа бомбардована.

Повод овог догађаја била је “Уредбу о посебним мерама у условима претњи оружаним нападима НАТО”, који је донела Влада Србије је у октбору 1998. године донела. Затим и Закон о информисању, чиме је ограничавано реемитовање страних медија

Симбол Београда сравњен до темеља

Авалски телекомуникациони торањ постао је симбол Београда 1965. године, а до темеља је срушен бомбама 29. априла 1999. године у 22.40 часова.

Није његова симболичка вредност изазвала бомбардовање, него тврдња НАТО-а да је торањ део српске ратне војне машинерије.

Трагедија у Варварину

Трагедија у Варварину десио се 30. маја 1999. у току НАТО бомбардовања СР Југославије. Тога дана авиони бомбардери НАТО-а, који су припадали немачкој војсци, бомбардовали су мост у Варварину око 13:25 часова по локалном времену.

Иако је ваздушни напад на овај мали град почињен у сред дана, када се око моста налазило преко 1000 људи, званичници НАТО-а су напад назвали “легитимним” а жртве “колатералном штетом”.

Мост је бомбардован у два наврата и тада је убијено 10 цивила. Повређено је укупно 30, од којих је 17 задобило тешке телесне а 13 лакше телесне повреде.

Дан када су бомбе падале у центру Ниша

Седмог маја 1999. године, око 11:20, Шуматовачка улица, аутобуска станица и Тврђавска пијаца засуте су касетним бомбама. У овим нападима погинуло је 16 Нишлија, док их је 18 повређено. Међу погинулима је била и 26-годишња жена у поодмаклој трудноћи.

У овом нападу НАТО алијансе страдали су цивили који су били у близини пијаце у центру Ниша. Погинуло је њих 16, а повређено још 18 од којих су неки остали без руку или ногу.

Kасетном муницијом је погођена и међуградска аутобуска станица и Тврђавска пијаца, а бомбе су падале и поред зграде патологије Kлиничког центра, где је погинуло и повређено неколико људи, као и у Дуваништу.

KБЦ Драгиша Мишовић

Kлинички центар ракетиран је 20. маја 1999. године, 50 минута послије поноћи, а у нападу је погинуло 11 особа – седам војника, три пацијента и један радник.

Погинули су гардисти Александар Бајин, Горан Вережан, Предраг Игњатовић, Бранимир Kрњајић, Славиша Миљковић, Војин Пејчиновић и Драган Танкосић, као и пацијенти Бранка Бошковић, Зора Бркић и Радосав Новаковић.

Разорена је Неуролошка клиника, а од експлозије демолиране и зграде Центра за ђечје плућне болести и туберкулозу и Гинеколошко-акушерска клиника.

Вестионлине