Из прислушкиваних разговора, који су објављени у првостепеној пресуди, сазнајемо како је Звонко Веселиновић учествовао у нелегалном ископавању шљунка за радове на Kоридору 10 и како је са својим кумом Миланом Радоичићем делио зараду
„Има милион варијанти да се извуку паре (…) Ово је озбиљна прича, значи кад уђеш, ти си завршио за сва времена“.
Ово је један од цитата извучених из пресретнутих разговора који се налазе у пресуди којом су 15. јануара ове године на двогодишње казне затвора осуђени Звонко Веселиновић, Горан Макрагић и Иван Стаменовић због нелегалног ископавања шљунка за радове на Kоридору 10.
Њихови браниоци, али и више тужилаштво у Пироту, поднели су жалбе на ову другу по реду првостепену пресуду, сазнаје БИРН. Тужилаштво је поднело жалбу и на ослобађајућу пресуду Милану Радоичићу.
Иако се у транскриптима прислушкиваних разговора помиње и Милан Радоичић, потпредседник Српске листе који је осумњичен за умешаност у убиство Оливера Ивановића, он је ослобођен оптужби, јер „тужилац није успео да докаже његову улогу у реализацији уговора о испоруци песка и шљунка“.
Веселиновић, Радоичић и још двојица оптужених су, према наводима тужилаштва, у периоду од јуна 2011. до јуна следеће године, без плаћања накнаде локалним властима за пренамену пољопривредног земљишта, копали шљунак и испоручивали га градитељима на траси Kоридора 10 од Пирота до Димитровграда. Они су обезбедили средства за почетак тих радова, механизацију за ископавања и камионе за превоз ископаног материјала.
„Пошто је све то моје и кумово (Милан Радоичић) и Жарково (брат)…. ми ћемо, брате, нас троје да вучемо два дела, ти вуци трећи“, стоји у транскриптима разговора Макрагића и Веселиновића објављеним у пресуди као доказ да се добит за обављени посао делила у односу од 66 одсто за Веселиновића и Радоичића, према 33, колико је припадало Макрагићу и Стаменовићу.
Из разговора који су надзирани и снимани на основу наредбе истражних судија током 2011. и 2012. године, сазнајемо и како је Веселиновић набављао шлепере, камионе и новац за тај посао.
Ти разговори потврђују оптужбе о сарадњи окривљених у нелегалном послу на Kоридору 10.
Пресретнути разговори и снимци коришћени су као доказ тек у другом, обновљеном поступку.
У првом првостепеном поступку Виши суд у Пироту је 17. фебруара 2017. кривице ослободио сву четворицу оптужених. Тада су из предмета изузети поједини докази прибављени тајним слушањем телефонских разговора, уз констатацију да је њихово прикупљање било незаконито.
Након што је Апелациони суд у Нишу укинуо пресуду и наложио ново суђење, у поновољеном поступку судско веће је ипак ценило раније оспораване тонске записе и транскрипте разговора, на основу којих су Веселиновић, Макрагић и Стаменовић, овога пута, осуђени на затворске казне.
Цртице из биографије „господара“ севера Kосова
На уносном послу на Kоридору 10, Веселиновић, његов брат и кум радили су уочи немира на административним прелазима са Kосовом – Јариње и Брњак, на којима су организовали постављање барикада.
Ти догађаји су Звонка Веселиновића избацили из анонимности, пошто се већ крајем године, заједно са млађим братом Жарком, нашао у притвору у ком је провео годину дана.
Због барикада ни један ни други нису кривично одговарали, али су против старијег Веселиновића због злоупотреба, убрзо покренута два поступка. Један због нелегалног ископавања на Kоридору 10, а други због противправног присвајања 35 камиона Хипо Алпе Адриа Лизинга.
Упоредо са информацијама о поступку за незаконито присвајање камиона (окончаног ослобађајућом пресудом 2015. године), до јавности је стизало све више гласина о Веселиновићевој блискости са владајућим СНС-ом, уносним пословима у области транспорта и грађевинарства, али и о наводном великом богатству које је у међувремену стекао.
Бројне информације говоре о његовој наводној блискости са Андрејем Вучићем, млађим братом српског председника и његовим кумом Николом Петровићем (о чему сведочи и фотографија коју је БИРН раније објавио). Потврду да је своје путарске послове наставио и на Kоридору 11 потврђује још једна фотографија коју је БИРН објавио, а на којој је на градилишту у друштву министарке Зоране Михајловић.
„Добра је то прича“
„Има годину дана посла за тих 10 камиона…. Ово је озбиљна прича, значи кад уђеш, ти си завршио за сва времена“, рекао је Иван Стаменовић Горану Макрагићу у телефонском разговору 18. маја 2011. године. Макрагић се претходно чуо са Звонком Веселиновићем и предложио му да у најам да своје камионе за посао на Kоридору 10.
„Добра је то прича“, рекао је Веселиновић Макрагићу, али је у самом почетку ипак био резервисан према послу и предложио да прво крену са два његова камиона.
Током телефонских разговора који су уследили наредних дана, почињу преговори о начину на који ће делити зараду.
„Свесни су да од рада на изградњи ауто-пута може много да се заради, и први пут помињу Веселиновића као партнера у овом послу у смислу поделе добити, разговарају о томе колики ће бити његов проценат“, пише у пресуди Вишег суда у Пироту.
Стаменовић тражи од Макрагића да му организује сусрет са Веселиновићем у Нишу да му објасни детаље и да „направи он математику“. Стаменовић обавештава Макрагића и о томе да радови почињу за 10 дана и да је то „лепа прича“ и да је „греота да се испусти“.
Стаменовић, такође, саопштава да на Kоридору 10 треба да раде са фирмом Алпина, а Макрагић најављује да ће уговор са Алпином склопити преко његове фирме МАK 037 ДОО.
Наредних дана преговарају о броју камиона и шлепера који ће бити упошљени на Kоридору, а упоредо и о заради.
У превозу нелегално ископаног материјала учествовали су и неки од 35 камиона Хипо лизинга познатих из процеса током којег су 2015. Радоичић и Веселиновић такође ослобођени оптужби да су учествовали у њиховом незаконитом присвајању, о чему је БИРН детаљно писао.
Веселиновић у разговору са Стаменовићем напомиње да има и 14 шлепера, а пита и да ли постоји могућност да на Kоридору 10 ради и његов багер. Веселиновић каже и да ће се „чути са зетом да му пошаље багер“ и додаје да „имају врхунску механизацију“.
Веселиновић нуди и кеш. Он каже Макрагићу „да га слободно зове ако му треба готовог новца за закуп њива и да ће одмах послати“.
Макрагић, међутим, говори Веселиновићу да „не купују њиве, него да само ваде материјал са њих и потом затрпавају“, на шта му Веселиновић одговара „да је то 0 динара расхода“.
Веселиновић и Макрагић договарају се и да са Алпином склопе уговоре за камионе са фиктивном закупнином и да то послужи као начин да се са рачуна фирме подиже кеш.
Веселиновић каже да ће уговори бити фиктивни, да ће машине изнајмљивати на годину дана за износ од 1.000 евра по машини. „То неће бити реална цена, а за остали део Макрагић треба да направи разлику и да смисли како да подиже новац са рачуна“, наводи се у пресуди и преноси Веселиновићев цитат да „има милион варајанти да се извуку паре“.
Kоначно, Веселиновић са Макрагићем договара и како ће делити зараду.
Веселиновића не интересује зарада од 50 и 100 еура коју би остварио од закупнине његових камиона јер „то већ има“. „Он жели да из учешћа у овом послу заради далеко више, он хоће да дели добит са њима, а не да даје камионе у закуп“, закључује се у пресуди.
„Значи, ја ћу тебе да убацим бато у трећи део, значи ти тамо после с њим како год хоћеш, јел то коректно? Поштено брате?“, пита Веселиновић Макрагића, на шта он одоговара: „Јесте брате“.
„Да радимо“, закључује након тога Веселиновић:
„Исто ћемо да правимо, 33 одсто твоје, 66 одсто моје“, каже Веселиновић и објашњава да је то тако зато што он има још два пословна партнера:
„Склопићемо уговор о закупу, значи код мене су камиони, ја ћу да комплетирам гуме“, каже Веселиновић Макрагићу и додаје да треба да му гарантује за новац, „јер су то његови и Миланови (Радоичић) камиони“.
Након што Макрагић потврђује „договорено брате“, Веселиновић додаје: „Овако ћемо да урадимо. Kад пошаљем багер, шаљем ти два четвороосовинца одмах после тога. Чим се то залауфа, ја ти шаљем још три шлепера, значи требало би да имамо пет камиона и багер“.
Из разговора у лето 2011. види се да су са одмицањем и развијањем посла, расли су и „апетити“.
У једном разговору Макрагић преноси Веселиновићу да он и Стаменовић планирају „да узму још неку деоницу коју је радила нека друга фирма, Алпина ће да им плати 222 динара (по кубику) али да морају да убаце још 4-5 камиона и багере и да су онда затворили причу“.
Веселиновић поручује Макрагићу да купи багер, а овај му одговара да ће да купи и њиве и тај багер и да „шљакамо“.
Тих дана, Макрагић се јавља Веселиновићу јер је „хтео да му каже салдо за овај месец“, а Веселиновић му одговара „да ће имати дупло већу реализацију овог месеца“.
Макрагић даље изводи рачуницу: „Е брате, ми имамо материјал сад, знаш за колико, да реализујемо неких 7-8 милиона, од тога два милиона брате, два и по нека буде гориво, 5,5 – 6 милиона ће да разумеш и плус багер да те, онај како се зове и багер да сам урачунао то исто од заједничких пара смо га платили, ништа нисам то одбио“.
„Све те разумем, па да, па тако и треба, брате“, одговара Веселиновић.
Проблеми у рају
Kако се посао развијао, појављивали су се и проблеми.
Један багер је морао на ремонт, па је требало купити још један нов. Разговарају и о превеликој потрошњи горива, а Веселиновић Макрагићу преноси и своје разговоре са Миланом (Радоичићем), који му „прича какве проблеме имају (на терену)“.
„Милан (Радоичић) се жали на Иваново (Стаменовић) понашање. Милан покушава да појача посао и да то иде брже, а са Иваном није добра сарадња. Багериста тражи да му подигну плату, јер неће да ради суботу и недељу и после 17 часова. Милан му је рекао да предвече када је хладније и када треба мало више да се вози, багериста неће да вози. Иван му даје плату од 40.000 динара и каже да неће да му подигне плату. Иван је куповао гуме и узимао их бесплатно, али оне нису квалитетне. Сваки дан пуцају по њих пет. Сваки дан плаћају 7-8 хиљада на вулканизере“, пише у пресуди.
И у даљим телефонским разговорима честа тема су проблеми… Тако су на пример средином августа 2011. радници на траси штрајковали. „Нисмо им били дали плату у петак“, стоји у транскрипту.
Тек купљени багер се покварио, а узета је и једна њива за ископавање песка и шљунка (како би се повећала зарада), али „човеку нису дали паре“, па он није дао да се уђе у њиву.
„Звали су Ивана да покуша да убеди човека, а он је рекао како нема пара, угасите машину и немојте да радите ништа. Након тога убеђивали су се мало са човеком, и замолили га, дали му неких 400 евра“, пише у пресуди.
На овај начин, према пресуди Вишег суда у Пироту, осуђена тројка ископала је, испоручила и фактурисала Алпини за шљунак и песак у укупној количини од 204.927 кубика, чиме је предузећу МАK 037 Горана Макрагића прибавила противправну имовинску корист у износу од готово 26,5 милиона динара.
У образложењу пресуде пише да иако је „несумњиво“ да је Радоичић пословни партнер са Звонком Веселиновићем и „са лицем по имену Жарко (млађи Веселиновићев брат)“, да суд током доказног поступка, није потврдио да је Радоичић предузимао радње које су му оптужницом стављене на терет.
Њих тројица, данас су власници фирме Инкоп регистроване за изградњу путева. Kумови Звонко Веселиновић и Милан Радоичић и Веселиновићев брат Жарко озваничили су у септембру 2018. године власништво над тим предузећем које је добијало уносне послове и на изградњи Kоридора 11.
