Злоупотреба јавних функција, јавних ресурса и неједнака медијска заступљеност основни су проблеми за фер и поштене изборе у Србији, речено је на конференцији Центра за истраживање, транспарентност и одговорност (ЦРТА).
У Препорукама за унапређење изборних услова до 2020. године који су представљени у Медија центру, ЦРТА је навела да је потребно променити законске оквире, али и праксу како би се отклониле неправилности у изборном процесу.
„Сматрали смо да је Цртина обавеза да изађе са препорукама за које верујемо да их је могуће испунити до избора 2020. године“, рекла је директорка ЦРТА-е Вукосава Црњански.
У документу ЦРТА-е налази се 60 препорука, али је напоменуто да је потребно отворити дебату власти и опозиције, као и да је за промене изборних услова потребна политичка спремност.
Програмски директор ЦРТА-е Раша Недељков рекао је да је процес изборне кампање важнији од самих избора и да је потребно у Нацрту закона о спречавању корупције забранити злоупотребу јавних функција и ресурса у кампањи.
„Потребно је одредити јасније појам јавних ресурса и адекватних санкција у случајевима њихове злоупотребе у кампањи“, рекао је Недељков.
Недељков је навео и да је потребно да Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) у току кампање објављује извештаје у року од две недеље, да у року од пет дана одлучује о пријавама и да прошири опсег казни за емитере који у том периоду не поштују правила.
Према његовим речима, ЦРТА је праћењем избора претходних година увидела да је велики проблем незнање чланова бирачког одбора.
„Видели смо да је велики проценат записника где чланови бирачког одбора нису били способни да ураде основне математичке радње. Потребна је едукација и провера знања и способности људи да учествују у изборном процесу“, рекао је Недељков.
У истраживању „Учешће грађана у демократским процесима у Србији“ које је ЦРТА спровела од 17. до 26. октобра 2018. године, а у којем је учествовало 1.022 људи забележен је пад подршке грађана политици „чврсте руке“.
„Млади људи су мање спремни да подрже аутократског вођу, за разлику од старијих од 60 година који све више подржавају такву политику“, рекао је главни истраживач ЦРТА-е Вујо Илић.
Илић је оценио да је узнемиравајуће низак број људи који мисле да посланици Скупштине Србије представљају интересе грађана, а то је 13 одсто, док већина мисли да посланици заступају само интересе странке.
„Две трећине грађана сматра да је било изборних неправилности у протеклих неколико година, а једна трећина сматра да су те неправилности биле толико озбиљне да су угрозиле резултате избора“, рекао је Илић.
Он је казао и да мишљење грађана о бојкоту избора зависи од тога да ли подржавају опозицију или власт, па тако једна четвртина подржава бојкот, док се 43 одсто грађана противи бојкоту.
„Међу грађанима који подржавају бојкот избора, око 50 одсто сматра да је потребно спречити куповину гласова и притисак на гласаче“, рекао је Илић.
Бета
