Став

Малер је капитулирао. Шта сад?

Демократе су и дефинитивно изгубиле битку за импичмент. Трамп је не само ослобођен оптужби, већ и охрабрен у походу на реизбор

Велика вест стигла је из Вашингтона: специјални тужилац Роберт Малер није пронашао никакав дослух председника Доналда Трампа са Русијом. У писму које је државни тужилац Вилијем Бар упутио Конгресу пише да „истрага специјалног тужиоца није утврдила да је Трампова кампања (или неко ко је учествовао у њој) била тајно повезана са Русијом у њеним покушајима да утиче на председничке изборе у Сједињеним Државама 2016. године“. Додаје се да „извештај не препоручује никакве даље оптужнице нити истиче да је специјални тужилац подигао оптужнице које тек треба да буду јавно објављене“.

Трамп има разлог да се осећа усхићено, што показује и његова прва реакција. „Срамота је што је наша земља морала да прође кроз ово и, да будем искрен, срамота је што је ваш председник морао да пролази кроз ово чак и пре него што је изабран“, рекао је Трамп на писти испред председничког авиона „Ер форс 1“. „Ово је било илегално свргавање које није успело“.

Ствар је у томе што Малерова истрага не може да се окарактерише другачије него као политички окршај са Трамповим политичким противницима који тврдоглаво одбијају да прихвате његову изборну победу над Хилари Клинтон 2016. године. Срамотни део је тај што је завера скована чак и пре Трампове победе, још за време председника Барака Обаме.

ОСВЕТНИЧКА ЗАВЕРА
Осветничка завера уживала је широку подршку америчког спољнополитичког и безбедносног естаблишмента, водећих „тинк-тенкова“ и медија. Укратко речено, завера је била усмерена против уздизања некога кога су перципирали као „анти-естаблишмент“ фигуру до позиције председника који би се усудио да се супротстави америчкој историји и традицији према којој он треба да се прилагоди низу спољнополитичких параметара, занемарујући народни мандат и служећи интересима војно-индустријског комплекса који је дубоко пустио корење.

Амерички естаблишмент се борио против Трампове спољнополитичке агенде, посебно против његовог млаког односа према западном савезничком систему оличеном у НАТО-у, његовог уверења да ће сарадња са Русијом бити не само обострано корисна већ и практично неопходнa, његовог одбацивања „бескрајних ратова“ и интервенционистичке политике у иностранству, и његове свеобухватне политике „Америка на првом месту“ са јаким изолационистичким призвуком.

Малер је капитулирао. Шта сад?

Председник САД Доналд Трамп даје изјаву о окончању истраге специјалног тужиоца Роберта Малера, Вашингтон, 24. март 2019.

Међутим, у тези о „дослуху са Русијом“ Трампови противници видели су највећи потенцијал да се ослаби његово председниковање или да он чак буде натеран да напусти положај. Резултат је био тај да је снажна кампања паралелено била усмерена на стварање непријатељског имиџа Русије и на доношење закона који су Трампа практично онемогућили да комуницира са Кремљом. Конгрес је чак прописао је његово одобрење неопходно за укидање санкција против Русије. Параноја је била толика да Трамп више није могао слободно да разговара „очи у очи“ са руским председником Владимиром Путином да не би издао америчке интересе националне безбедности.

ДА ЛИ ОВО МЕЊА СВЕ?
Имајући то у виду, Малеров извештај вероватно неће суштински променити америчку политику према Русији. Односи САД-а са Русијом су на историјском минимуму и постоји довољно доказа који говоре да ни сам Трамп никако не може бити „бели голуб“ у односима са Русијом, нити да је вољан да прихвати равноправан однос са Русијом. Његово понашање у претходне две године говори да он верује у америчку војну надмоћ и супериорност у односу на Русију. У сваком случају, све док санкције против Русије остају на снази – а нема никаквих показатеља да ће се оне укинути у догледној будућности – америчко-руски односи не могу бити нормализовани.

С друге стране, Трамп је до сада успешно инсистирао на својим ставовима по питању многих спољнополитичких питања – одбацивање Париског климатског споразума, Транспацифичког партнерства и нуклеарног споразума са Ираном; повлачење из „бескрајних ратова“ у Авганистану и Сирији; незаинтересованост за евроатлантизам и такозвани либерални међународни поредак; притискање савезника да више допринесу одбрани; и резервисаност према традиционалним савезницима као што су Немачка или Јапан.

Све у свему, питање је да ли би светска политика била мање турбулентна да није било Малерове истраге. Иронично, Трампов први већи спољнополитички потез који је најавио допринеће кризи на Блиском истоку. Ради се о очекиваној формалној објави да САД признају Голанску висораван као саставни део Израела.

ГДЕ ЋЕ ТРАМП ТРАЖИТИ УСПЕХ
Али постоје изгледне шансе да Трамп однесе неколико спољнополитичких победа у преосталом периоду свог мандата, нпр. потписивањем трговинског споразума са Кином, можда чак и договором са лидером Северне Кореје Ким Џонг Уном, што би могао гордо приписати својој снажној личности. Такође, нема сумње да ће Трамп наставити са повлачењем трупа из Авганистана, што демократе у великој мери одобравају. С друге стране, његова политика конфронтације према Ирану ће се наставити.

Трамп ће сада бити у много јачој позицији да спречи да тензије не прерасту у нови хладни рат. Москва се нада предвидивим односима и сталном ангажману са Вашингтоном. Самит Трампа и Путина се више не може одбацити као невероватан иако темељни узроци руско-америчких тензија неће нестати – присуство НАТО-а дуж западних граница Русије, Украјина, INF споразум итд.

Малер је капитулирао. Шта сад?

Руковање председника САД и Русије на обележавању стогодишњице завршетка Првог светског рата у Паризу, 11. новембар 2018.

Што се тиче америчких европских савезника, као и Јапана, Аустралије, итд, „Малеров извештај“ је примљен као депримирајућа вест. Авет која их прогања је идеја да би Трамп могао бити председник до 2024. године, али добра вест је да у Европи све више расте свест о неопходности независне политике према Русији.

БИТКА ЗА РЕИЗБОР
Све у свему, утицај „Малеровог извештаја“ ће се највише осетити у унутрашњој политици Америке – примарно поводом питања Трампове политичке будућности. Сигурно је да неће бити импичмента и да ће Трамп завршити мандат. Више није битно да ли је извршио неки прекршај подобан за импичмент. Демократе су, без икакве сумње, изгубиле ову иницијативу.

Трамп ће се сада посветити борби за реизбор без камена око свог врата. То ће му помоћи да консолидује своју политичку базу, која, за сада, остаје прилично задовољна његовим наступом. Што се тиче Трампове личности, зар је то стварно битно? Америчка политичка коментаторка Елизабет Дру, чекајући Малеров извештај током викенда, написала је:  „Трамп је први амерички председник са култом личности. Његови пратиоци уживају у његовој одбојности према нормама политичког понашања, његовом одбијању „политичке коректности“ и његовом умећу да порази противника… Он хода по ивици провокације и влада на ивици опасности.“

Једноставно, Трамп ће остати на положају све док Демократска странка не успе да створи довољно јаког противкандидата. Али и тада ће имати јако оружје у виду „Малеровог извештаја“ које ће користити против својих демократских противника, пребацујући им због измишљања преваре која је хендикепирала његово председавање и нашкодила Америци.

М. К. БАДРАКУМАР

Превео Радомир Јовановић

Извор indianpunchline.com

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!