Три и по године од отмице и погибије двоје службеника Амбасаде Србије у Либији, Инсајдеру је на основу Закона о приступу информацијама достављен извештај Радне групе Министарства спољних послова о околностима отмице Слађане Станковић и Јовице Степића. Овај документ открива да је неколико месеци пре кобне отмице аутомобил Амбасаде Србије у Триполију с три службеника, био отет и то као могући „пробни балон”, али и потврђује раније наводе Инсајдера објављене у емисији “Убиство у Либији”.

У близини либијског града Сабрата 8. новембра 2015. отети су службеници Амбасаде Србије Слађана Станковић и Јовица Степић. Њих двоје били су у колони аутомобила с тадашњим амбасадором Србије у Либији Оливером Потежицом који је с породицом ишао у Тунис.

И даље непознати мотиви и отмичари службеника амбасаде
Извештај који је припремила Радна група на чијем је челу био генерални секратар Министарства спољних послова Вељко Одаловић, међутим, до данас није био доступан јавности, а један од кључних “изговора” представника власти за његово необјављивање био је да се чекају извештаји из Либије и САД.

Ови извештаји међутим по свему судећи нису достављени српским властима, а Радна група у свом извештају управо наводи да због недостатка информација из либијских и америчких безбедносних служби није могла открити ко су били отмичари Слађане Станковић и Јовице Степића као и којим су мотивима били вођени.
Након нешто више од 100 дана у заробљеништву, 20. фебруара 2016. медији су јавили да су обоје погинули у америчком бомбардовању терористичког кампа у близини града Сабрате када је мета био вођа терористичке организације.

Министар спољних послова Ивица Дачић 22. фебруара исте године оснива посебну Радну групу за утврђивање чињеница које су довеле до отмице и губитка живота Слађане Станковић и Јовице Степића.

Пред Радном групом, изјаву је дао и тадашњи амбасадор у Либији Оливер Потежица, који је у међувремену преминуо, а за ког се веровало да је био мета отмичара.

Радна група: Најважније сведочење Оливера Потежице
Десет дана након формирања Радне групе, амбасадор Оливер Потежица упутио је захтев да у сам извештај буде уврштен и отворени телеграм у којем је навео своје сумње о томе ко су потенцијални отмичари као и могући разлози.

Делове овог телеграма Радна група је цитирала у извештају, а Потежица је износећи сумњу уствари открио и информацију да је неколико месеци пре кобне отмице аутомобил Амбасаде Србије био отет.

Наиме, у цитату који је издвојен из телеграма наводи се да је у више наврата указивано, и Министарству спољних послова и надлежним институцијама, да је отмица службеника Амбасаде РС у Триполију била добро испланирана и припремана дуже време.

“Не искључујемо могућност да је један од пробних балона за киднаповање била и отмица аутомобила Амбасаде у којем су се тада налазила три службеника Амбасаде, која је крајем јуна прошле године изведена у релативној близини седишта либијске службе безбедности у кватру Сијахија”, навео је Потежица у свом телеграму почетком марта 2016. Иако се, према тврдњама Потежице, ово може довести у везу с каснијом отмицом и посматрати као “пробни балон” у самом извештају нема детаља о овом случају.

О путу Министарство обавештено тек након отмице
Извештај Радне групе потврђује и раније сазнање Инсајдера објављено у емисији Инсајдер без ограничења “Убиство у Либији” да сам пут на који су кренули амбасадор с породицом и двоје службеника Амбасаде, супротно прописима, није био најављен Министарству спољних послова.

Наиме, како закључује Радна група, амбасадор Потежица је обавештење о свом одсуству из Триполија и планираном путу у Тунис послао Министарству тек након отмице што је супротно Инструкцији из 2012. којом је предвиђено обавезно обавештавање дан, два пре пута.

О овоме се изјашњавао и Оливер Потежица пред Радном групом. На констатацију Радне групе да је телеграм с обавештењем Министарству да се креће на службени пут стигао након самог путовања, па и отмице, Потежица је рекао да је то био један од задатака Слађане Станковић која је Министарство о путу требало да обавести након што се врати у Триполи.

За Потежицин пут пре Министарства знао шеф обавештајне службе у Триполију
Извештај Радне групе потврђује и ранија сазнања Инсајдера да је за пут службеника Амбасаде знао Мустафа Ноах, шеф обавештајне службе у Триполију са којим се Потежица сусрео само дан уочи пута. Kако се види из извештаја, начин на који је сазван овај састанак унео је Потежици сумњу да је можда Ноах заправо умешан.

Потежица није враћен иако је Радна група то тражила
Радна група Министарства препоручила је на крају извештаја да се Оливер Потежица у редовном поступку повуче са службе у Либији као и да му се нађе адекватна замена. Упркос овој препоруци, међутим, Потежица је на месту амбасадора у овој земљи остао до маја 2017. где је после тешке саобраћајне несреће у Тунису и преминуо, а медији су преносили различите тврдње о томе како је до несреће дошло. Околности и овог догађаја до данас нису расветљене.

Наиме, Потежица је званичан захтев за састанак са Ноахом упутио још 3. септембра и то како би се разговарало о пуштању Срђана Бабића, српског држављанина који је 10 месеци провео у заточеништву. Њега су у марту 2015. отели припадници исламистичке организације Ел мајд, а пуштен је на слободу 12. јануара 2016.

Одговор на захтев који је Потежица упутио почетком септембра 2015, међутим, стигао је тек 7. новембра и то када је шеф Дирекције за Европу либијске службе безбедности у касним поподневним часовима обавестио секретара Амбасаде Србије да се састанак може одржати сутра, односно 8. новембра поподне. Тада га је Потежица обавестио да “сутра породица путује у Србију” и замолио да се састанак одржи или 8. новембра ујутру или када се врати с пута – 9. новембра.

Убрзо је међутим стигао одговор да се састанак може одржати исте вечери, 7. новембра у 20 часова увече у седишту либијске службе безбедности у кварту Сијахији, што је амбасадор и прихватио.

Kако се наводи, после неформалног разговора и уручивања примерака Kурана на српском језику, амбасадор Оливер Потежица се извинио што није прихватио термин за сутрашњи састанак јер с породицом путује аутомобилом у Тунис.

Оливер Потежица Фото: хттп://триполи.мфа.гов.рс / Оливер Потежица
Такође, како се констатује у телеграму, после разговора није било јасно зашто је инсистирано на тако хитном састанку “када тема која је покренута уопште није била хитна да није могла да сачека неки дан”.

“Ова чињеница нам је изазвала извесно подозрење и сумњу, познајући позадину Мустафе Ноаха, али смо сматрали да је презаузет другим обавезама, па му је то био једини слободан термин. Поменимо и то да док смо чекали на пријем те вечери код њега су на састанаку пре нас била и двојица функционера паралелне владе у Триполију”, наводи се у телеграму који је уврштен у извештај Радне групе.

Kасније, како се види у извештају, Мустафа Ноах је у разговору с Потежицом и генералним секретаром Министарства спољних послова, током разговора након отмице, тврдио да није знао за овај пут, а на коментар Потежице да му је лично рекао, Ноах је, како се наводи, лукаво али доста неуверљиво одговорио “Ух, ја сам мислио да путујете авионом”.

“Отмичар могуће био припадник Ал каиде”
Такође, како је рекао, из три извора су тадашњи службеници Амбасаде утврдили да иза киднаповања стоји породица Дабаши.

Међутим, Потежица даље пише да се разликују само информације о томе ко је непосредни извршилац.

“Kао непосредни организатор и извршилац отмице наших службеника помиње се човек који је члан Војног савета Сабрате и познат по својим исламистичким опредељењима, а верује се да је у младости био припадник Либијске исламске борбене групације и нешто касније Ал каиде”, додаје се у делу телеграма.

Службеници показивали амбасадору заобилазан пут
Реконструкцију свега што се догодило на дан отмице двоје службеника Амбасаде новинари Инсајдера објавили су још крајем 2016. у емисији Инсајдер без ограничења – Убиство у Либији, што сада потврђује и сам извештај Радне групе.

Наиме, два возила Амбасаде кренула су 8. новембра 2015. ујутро из Триполија, где се налази Амбасада Србије, заобилазним путем ка Тунису.

У једном аутомобилу био је Потежица с породицом, док су у другом били Слађана Станковић и Јовица Степић. Њих двоје кренули су с амбасадором како би му показали пут јер су неколико дана раније прошли баш том трасом.

У месту Сабрата на путу до границе, колона је направила паузу у једном хотелу ит у им се придружио либијски држављанин Хауди Гануди.

План је био да Гануди отпрати амбасадора до границе с Тунисом, а да се двоје службеника Амбасаде врате у Триполи. На раскрсници, по изласку на главни пут, аутомобили се раздвајају и неколико стотина метара даље непознати нападачи изазивају судар, што су амбасадор и његов пратилац чули, зауставили своја возила и потрчали ка наводном судару.

“У магновењу мислим да сам видео (мада нисам сигуран у то) да су Јовицу Степића оборили на земљу (један нападач) и да га је затим убацио у прво возило. Други нападач, наоружан калашњиковим, отворио је врата аутомобила и Слађани Станковић наредио да пређе у сиви аутомобил (без примене физичке силе)”, наводи се у изјави Оливера Потежице пред Радном групом.

Даље се додаје да се када је Слађана Станковић ушла у наведени аутомобил, нападач наоружан калашњиковим продрао “Бежите, бежите одатле” и у правцу амбасадора и либијског држављанина испалио рафал у правцу ногу у намери да их заустави.

“Муњевитом брзином нападач је сео у аутомобил и кола су се великом брзином удаљила у правцу града Сабрате. На том месту није било кућа, осим једне напуштене зграде, а није било ни много саобраћаја”, сведочио је Потежица додајући да су нападачи били маскирани тако што су на главама носили вунене капе са прорезима за очи које су биле навучене до уста.

Радна група, као и Амбасада Србије у Либији, у неколико наврата тражила је информације безбедносних служби о Либији, али оне, како се види у извештају, никада нису достављене. Ово на крају констатује и Радна група наводећи да су закључци донети само на основу изјаве амбасадора Оливера Потежице и материјала Амбасаде Србије у Триполију.

Ипак, Радна група изашла је са мишљењем да су пропусти, као што је непријављивање пута у Тунис, техничке природе који суштински не би спречили отмицу додајући ипак као препоруку Министарству да би требало да уведе појачане мере безбедности амбасаде и запослених као и да набави нова возила и опреме за заштиту…

Извор: Инсајдер