Хрватска у ЕУ заштитила 22 производа, а Србија ниједан

Док Хрватска у регистар заштићених производа на нивоу ЕУ уписује ових дана свој 22 национални бренд, Србија за сада нема ниједан, иако се заштита, како сазнајемо, разматра за неколико домаћих производа. Према незваничним информацијама, лед би могли да пробију футошки купус, лесковачки ајвар и фрушкогорски мед.

Европска комисија саопштила је да је „пашка со” још један јединствен европски производ који задовољава све критеријуме да добије географску ознаку. Месец дана раније Брисел је потврдио и ознаку за истарско маслиново уље, а Хрвати су још заштитили и неретванске мандарине, крчки пршут, огулински купус, лички кромпир, славонски мед…

Зашто домаћи произвођачи до сада нису имали интерес да уђу у ову процедуру која, како сазнајемо, не изискује никакве финансијске издатке а може бити значајно маркетиншко средство? У Србији је, на националном нивоу, до сада заштићено 78 производа, међу њима само четири нису пољопривредна – пиротски ћилим, бездански дамаст, ручно плетена одећа „сирогојно” и пешкири из шабачког краја.

– Предуслов да се крене у заштиту преко Европске уније јесте да претходно буде заштићен на националном нивоу. Ми немамо, до сада, ниједан који се води у Европској унији – каже Зоран Драгојевић, руководилац групе за дизајн и географске ознаке порекла, при Заводу за интелектуалну својину. На питање зашто је то тако, наш саговорник каже да нема јасан одговор, али истиче да у Србији постоји велики број производа који су регистровани, а немају овлашћене кориснике.

– Неко би помислио да је разлог то што се ти производи не производе. Али, управо је супротно. Међутим, ти произвођачи вероватно не желе да уђу у ригорозне контроле квалитета које морају да буду спроведене. Све то мора да буде на једном озбиљнијем нивоу него до сада – каже Драгојевић.

Он сматра да у Србији постоји лоша перцепција у вези с овом области, често се сматра да ако се производ заштити, да ће сви пожурити да га купе.  Међутим, најчешће није тако, јер тржиште обилује различитим производима и сви се труде да заштите своје.

– Заштита на нивоу ЕУ има смисла ако је тај производ присутан не само на националном већ и на заједничком европском тржишту – каже Драгојевић и истиче да не постоји препрека да и ми не штитимо производе на нивоу уније иако нисмо чланица. Пример је, додаје, Колумбија која је заштитила своју кафу. Он каже да постоји и могућност заштите производа преко Лисабонског споразума, који има 29 држава, међу којима је седам-осам чланица ЕУ. На тај начин своје јединствене производе данас штите велики произвођачи хране попут Француске, Италије, Мађарске… Ту су нам резултати мало бољи јер је Србија, преко Лисабонског споразума, заштитила три производа: хомољски мед, ароматизовано вино „бермет” и лесковачки домаћи ајвар. Наш саговорник каже да процедура заштите на европском нивоу може да траје од неколико месеци до годину дана. Основно питање је да ли постоји приговор јер у ЕУ свака држава има право да уложи приговор да се не слаже са заштитом из неких својих разлога. То је био случај с крањском кобасицом када су се у спору нашле Словенија и Хрватска.

Аутор: Ј. Антељ – И. Албуновић, Политика.рс

Фотографије Драган Јевремовић