Србија: У врху, али по беди

Kада се у свету праве листе најсиромашнијих нација света, Србија је обавезно при врху најбеднијих земаља, а овај пут се нашла на десетом месту на листи од 62 земље на Блумберговом Индексу беде (Мисерџ индеx), односно листе “најбеднијих” економија у 2018. години.

Прво место као и претходних година, држи Венецуела и то, како наводи Блумберг, пре свега због хиперинфлације у тој земљи. На другом месту се налази Аргентина, затим Јужна Африка, Турска и Грчка.

Од Србије је по том индексу горе позиционирана још Украјина, Шпанија, Уругвај и Бразил. Да подсетимо, Блумбергов индекс сабира стопе незапослености и инфлације дајући одређену слику како живи просечан становник неке земље.

Економиста др Данило Шуковић каже да да не чуди тај податак јер је беда одавно захватила Србију.

• У некад богатој аграрној земљи каква је била Србија јабуке се купују на комад, а људи пресабирају сваки динар да би развукли од првог до првог у месецу уколико примају плату – каже др Шуковић.

У Србији је од недавно почела продаја хлеба на кришку, по којој 100 грама хлеба кошта десетак динара (осам евроценти). Већ од раније се месо пазари на граме, јабуке на комад, лекови на таблу. Зими се угаљ продаје на кило, а у пролеће трешње на комад. Незапослених има 700.000, а чак 600.000 грађана прима неки вид социјалне помоћи.

Број корисника народних кухиња је око 35.000, од којих је сваки трећи дете које има мање од 14 година. Велики проблем су ниске плате, које често не прелазе 200 евра, иако је републички просек око 460 евра. За просечну потрошачку корпу треба скоро две плате.

Ранка Савић, председница Асоцијације слободних и независних синдиката каже да 800.000 радника у Србији прима плату од само 185 евра.

• Не верујем у статистику, нити разне анкете. По мојој процени, број незапослених је чак 800.000, док је број запослених много мањи него што се приказује, па било то на одређено и на неодређено време. У Србији 100 људи дневно добије посао, док у истом дану 200 остане без посла – каже наша саговорница.

Млађен Kовачевић, економиста, сматра да се беда продубљује и да би број сиромашних био већи да нема помоћи од родбине са села и рођака из дијаспоре.

• Плате и пензије тешко могу да покрију основне трошкове живота једва да имају за комуналије и храну. Нажалост, уколико се неко од укућана разболи људи морају да зајме новац да би купили лекове – каже Kовачевић.

Велику подршку српским грађанима пружају рођаци из дијаспоре, који шаљу новац који служи за попуну кућног буџета. Србија је земља друштвене неједнакости и садашњим темпом биће потребно 40 година да у њој буде искорењено сиромаштво, само су неке од порука изречених на недавно скупу одржаном у Београду поводом Светског дана социјалне правде.

Празних џепова у тржне центре

• Једна смо од најсиромашнијих држава, а мале су шансе да се то промени. Са оваквим вођењем државе сасвим сигурно да нема. Па ево ми смо пустили прво да нам уђу банке и трговине. Ево сада смо дошли до тога да су камате на штедњу готово нула одсто, а кад они дају позајмице камате су 30 одсто. Градимо тржне центре, све један до другог, а народ нема пара. Тржни центри су предвиђени да људи уђу у њих и потроше 500 евра, а код нас човек уђе са 200 динара. Много дуго ћемо бити сиромашна земља – каже економиста Миодраг Зец

Упола горе од ЕУ просека

Ризик од сиромаштва дупло је већи у Србији него у земљама ЕУ. Групе које су највише изложене беди су назапослени, самохрани родитељи, особе које живе саме, деца, млади Роми, интерно расељени, особе с високим степеном инвалидитета, као и стари без пензија. Према подацима Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Србије, испод линије сиромаштва је чак 100.000 деце.

Н. С. Прерадовић – Вести