Ђорђе Вукадиновић: Последња емисија је била помало мучна, вероватно и за вас који сте је гледали, и за нас који смо у њој учествовали, али, свеједно мора се разговарати. Мора се покушавати разговарати и онда када то није баш једноставно. Другог пута нема. Без обзира на то колико то понекад деловало као немогућа мисија, у том правцу ћемо наставити и у овим нашим емисијама, а и генерално на некој јавној сцени. Са вером и убеђењем, да ће пре или касније да ће тај став о нужности дијалога, али правог дијалога, не фингираног, не фолираног, не неискреног – на крају морати да превлада.
У сваком случају вечерас мислим да неће бити проблема са дијалогом , не само зато, и пре свега зато што смо ја и мој вечерашњи гост сличномишљеници, већ пре свега због тога што је реч о човеку који има изузетну културу дијалога, и са којим сам и ја лично, а и у неким другим контекстима сте се и ви могли уверити, увек се лепо и лако са њим разговара.
То један од наших најбољих економских аналитичара, не само у Србији него и шире, ако могу да кажем, али је пре свега познат јавности, па и вама, као главни и одговорни уредник недељника „НИН“ – Милан Мића Ћулибрк. Добро вече.
(…)
Милан Ћулибрк: Најгоре је што је тај дијалог најпотребнији између људи који различито мисле и који о истим стварима имају потпуно другачија мишљења. Дакле, ако се о некој ствари мисли врло слично, онда ту практично разговора ни нема. Зашто бих ја седео три сата и разговарао са људима који мисле исто као ја, ако можемо да се сложимо за два минута? Разговор је најпотребнији тамо где нема никакве сагласности, где о једној истој ствари ми видимо да се потпуно другачије гледа.
Ђорђе Вукадиновић:При томе влада једно мишљење и код људи из политике и код људи из медија, како то заправо није тако, јер људи као воле да гледају свађу, тучу. То је, ја мислим, само делимично тачно. На крају крајева прошле недеље се нису баш „поломили од гледања“ где смо ја и Небојша Крстић разговарали. Мислим да је то један више изговор за оне који форсирају ријалитије. Не само ријалитије у смислу „фарме“ и „парова“, већ ријалитије у овом политичком смислу.
Милан Ћулибрк: Па има доста људи који воле ријалитије у Србији. То је дефинитивно. Сада може да нам буде криво због тога, или не, али то је чињеница. Шта смо ми урадили? Ми смо довели до тога да нам и парламент врло често личи на ријалити.
(…)
Ђорђе Вукадиновић:Шта мислите када бисте морали да издвојите један или два највећа скандала економске политике ове власти. Највећи промашај, скандал или грешка?
Милан Ћулибрк: Мени је највећи проблем што ми, ако погледамо седам последњих година од како су СПС и СНС формирали владу, кад направите просечну стопу раста у Србији она је мања од два посто. Значи, просечна стопа раста Србије од 2012. до краја 2018. године је испод два одсто бруто домаћег производа. Просечна стопа за цео свет је три и по одсто. Значи ми скоро упола спорије растемо од светског просека, а просечан раст земаља у развоју, у које Србија реално спада, у овом тренутку је четири и по. И како ми икога можемо стићи, трчећи брзином од два километра на сат, а он иде четири и по километара и још је испред нас два километра. Па никад не можемо да стигнемо!
(…)
Милан Ћулибрк: Ми слушамо „лопови, лопов овај“. Људи, довољно је времена прошло. Ако је неко лопов, надлежне службе, тужилаштво, полиција да истраже и утврде да ли је било нешто по закону, или не. За мене је већи проблем, ако власт за неког стално тврди да је лопов, али не реагује уопште, и тај лопов и даље шета на слободи и ради шта хоће. А при томе имаш све механизме у својим рукама да осудиш лопова и да оде у затвор.
Вукадиновић: Они не схватају да они заправо тиме себе представљају власт у лошем светлу. Ако сам ја председник, није у мојој надлежности да прозивам „ко је лопов, а ко није“. Друго, ако ја причам да сте ви „лопов“, а при том имам све ингеренције, што бих рекао „нож и погачу“…
Милан Ћулибрк: Ја не знам зашто је онда тај још увек на слободи. О томе се ради…
Вукадиновић: Онда смо ми саучесници…
Милан Ћулибрк: Слажем се…
Вукадиновић: Онда вас ја поштујем, или вас клевећем…
Милан Ћулибрк: Управо је време да се са тиме престане. Ако је неко лопов, место му је у затвору, ако није лопов – не треба га звати лоповом.
НСПМ
