Томислав Николић и политичко мафијашки моћници угрозили животе… (видео)

Савски насип у Београду некада је био оаза природе! Овде се налази водозахват из кога се водом за пиће снадбева око 2 милиона грађана Београда.

Он има још једну намену а то је да штити Нови Београд од могућих поплава.

Проблем на овој локацији почиње 2008. године кад “моћници” почињу да граде огромне стамбене објекте (викендице, виле) упркос чињеници да је то Законом о водама строго забрањено.

У питању је земљиште Републике Србије, водно земљиште и корито реке Саве, у заштитној зони изворишта.

Упркос свему, велики камиони су годинама довозили којекакав шут и земљу, како би се нелегални објекти заштитили од високих вода реке Саве. На очиглед грађана и јавности несметано се одвија дивља градња јер надлежне институције не реагују и не предузимају ништа, како би спречиле директно угрожавање насипа, који штити Нови Београд од могућих поплава.

Ово је подручје непосредне и уже заштите водоизворишта на коме се налази 16 рени бунара. Бунари црпе подземне воде које пију и користе сви Београђани.

Власници ових објеката имају септичке јаме у двориштима или отпадне воде, без икаквог пречишћавања, изливају директно у реку.

– Београд има извориште алувијално. То је тараса која се експлоатише са цевастим бунарима и са рени бунарима и која мора да буде апсолутно заштићена. Треба да се третира као недодирљив простор. Сад се тамо по насипу крећу вишеосовински камиони на којима су булдожери, багери… Тим начином се тај насип растреса. Онда на крају дође до тога да се на том месту дешава слом материјала. Просто је фрапантно којом брзином се то одвија… Практично цео насип експлодира. Од насипа практично зависе стотине хиљада људи. Насип је изузетно рањив, можда је то најрањивија хидротехничка конструкција. Сценарио би био стравичан ако би дошло до пуцања насипа. Људи не би стигли да побегну испред воденог таласа, који би се кретао великом брзином. Морамо учинити све да се такав сценарио не деси! – наглашава проф. др Бранислав Ђорђевић, редовни члан Академије инжењерских наука Србије.

– Ово је државна земља и требало би сви да можемо да уживамо у природи. Ми желимо да ово и даље буде насип и водоизвориште одаклеће се цео Београд снадбевати водом за пиће. На овом насипу налазе се бициклистичка и пешачка стаза јер овај насип служи грађанима за рекреацију. Саобраћај моторним возилима по овом насипу је строго забрањен. Рампе, које би спречавале моторна возила да се крећу овим насипом, су откључане. ЈП Србијаводе је надлежно за одржавање овог насипа и одговорно за све што се дешава на насипу. Данас се на овом простору налази између 400 и 500 нелегалних објеката. Ти објекти поседују септичке јаме – каже Оливер Илић из грађанске иницијативе Савски насип.

– Ту објекте имају врло утицајни људи, који имају могућност да изврше коруптивне радње ка државним органима. Појединци, између осталих и породица бившег председника државе Србије Николића, је подигла бесправне објекте. Они су чак поднели и захтеве за легализацију тих објеката. У међувремену су изградилии 200м нелегалног пута, како би избегли чуваре насипа, које Београђани уредно плаћају. Ми смо поднели пријаву надлежној инспекцији за то што су градитељи нелегалних објеката изградили и нелегални пут. Надлежни инспектор је донео решење да се наређује НН лицу да уклони овај пут. Пут није ни до данас уклоњен. – напомиње Здравко Јанковић из грађанске иницијативе Савски насип.

– Ми немамо у ствари проблем са нелегалним власницима нелегалних објеката. Ми имамо проблем са институцијама што не реагују и не санкционишу дивљу градњу. Грађани који су изградили објекте направили су прекршај пре свега зато што се налазе у зони заштите водоизворишта а осим тога налазе се у водном земљишту тј. у кориту за велике воде. У овом кориту се налазе нелегални објекти и пуно је ђубрета, грађевинског материјала… то битно мења режим воде и хидрауличке режиме. У случају екстра великих вода насип штити од даљих попла ван насеља. – указује архитекта Соња Павловић, независна посланица у Скупштини Републике Србије.

– Они праве насипе према својим викендицама, да усмере ток велике воде тачно на насип. То је нешто што ми нико у свету не би веровао. Не би веровао нико да можемо да будемо тако рушилачка нација. Оно што прво мора да држава уради то је да им уручи решења да су одбијени захтеви за легализацију како би се обесхрабрили они који још увек тамо граде. Друго, ЈП Србија воде морају да поставе непомерљиве рампе, које ће спречавати било какав транспорт. Не постоји никакав административни суд који каже да та рампа сме да се склони. – истиче Проф. др Бранислав Ђорђевић, редовни члан Академије инжењерских наука Србије.

Београђани плаћају ревитализацију за сваки рени бунар 600 хиљада евра на годишњем нивоу.

Представници грађанске иницијатве Савски насип позивају се на изјаву проф. др Јована Деспотовића, са Грађевинског факултетун уверзитета у Београду, који каже:
– Београдско извориште је једно од најквалитетнијих изворишта, Сваке године има 100 до 120 литара воде у секунди мање. Овај податак се односи на око 100 цевастих и рени бунара. То је такав аларм да би у некој средини људи прогласили ванредно стање и моментално би се бавили тим стварима. Ако наставимо овако да се понашамо ми ћемо за десет до петнаест година остати без воде у бунарима. Што би било катастрофално. Значи уколико желимо да задржимо и по количинама и по квалитету воду, на садашњем нивоу, ми морамо под хитно да средимо стање у Макишком и Сурчинском пољу, а не да сужавамо зоне и да дозвољавамо бесомучну урбанизацију.

Тим Зелене патроле је приликом доласка на Савски насип снимио поломљену рампу на насипу. Приликом повратка, после снимања од једног сата, приметили смо да је рампа поправљена.

– Kад се хоће све се може! – закључио је Оливер Илић из грађанске иницијативе Савски насип.

Зелена патрола
Извор: војвођансказеленаиницијатива.орг.рс