Балкански ратник стигао Мишковића

Мирославу и Марку Мишковићу, Милу Ђурашковићу и још четворици осумњичених притвор до 30 дана. Радисављевић: Крећемо са саслушањима сведока. Сумња да је Шарић уложио 100 милиона евра у бизнис са становима у Белвилу. Да ли је Марко Мишковић опрао пет милиона евра

СУДИЈА за претходни поступак Посебног одељења београдског Вишег суда донео је у петак решење о одређивању притвора до 30 дана за Мирослава Мишковића, власника „Делта холдинга“, његовог сина Марка, као и Мила Ђурашковића, власника „Нибенс групе“. Притвор је одређен и Зорану Михајловићу, директору ПзП „Ниш“, Дејану Јевтићу, председнику Скупштине акционара ПзП „Ниш“, Ристи Ристићу, директору „Шер корпорације“ и Раши Здравку, проценитељу „Конзита“.

Са слободе ће се бранити Милутин Гашевић, бивши директор ПзП „Ниш“, Зоран Каитовић, бивши акционар овог предузећа и Предраг Филиповић, директор „Делта брокера“, за кога је Тужилаштво тражило притвор, али је судија одлучио другачије.

Тужилаштво је, како је саопштио Миљко Радисављевић после саслушања, донело наредбу о спровођењу истраге против свих десет осумњичених, због сумње да су злоупотребом положаја извлачили новац из путарских предузећа и себи прибавили корист од око 30 милиона евра, од чега је Марку Мишковићу припало од 17 до 19 милиона евра, Ђурашковићу 10 милиона евра, а предузећу „Хемслејд“ 1,2 милиона евра.

– Почињемо са планираним истражним радњама – казао је Радисављевић.

– Крећемо са саслушањима сведока, биће вероватно обављено и вештачење. Радимо на томе да прикупимо што више доказа у току истраге и да након тога донесемо коначну одлуку о даљем току кривичног поступка.

Према наводима кривичне пријаве радне групе Управе криминалистичке полиције, Мирослав и Марко Мишковић, као и Мило Ђурашковић су од 2005. до краја 2010. године, као сувласници у приватизованом Предузећу за путеве „Ниш“, а преко њега и сувласници више предузећа за путеве – „Београд“, „Крагујевац“, „Врање“, „Срем пут“, „Бачка пут“ и других, неосновано из тих предузећа извукли новац и имовину вредну око 30 милиона евра.

Према речима тужиоца, у кривичној пријави се наводи да су заједнички посао Мишковић и Ђурашковић започели током 2005. године куповином ПзП „Београд“ за 23 милиона евра које је платила компанија „Хемслејд“ Мирослава Мишковића, а за шта су била задужена путарска предузећа.

Касније, према пријави, 2006. године је у власништво нишких „Путева“ ушла офшор компанија „Мера инвест“ са Холандских Антила, која је у власништву млађег Мишковића, а која је уложила у докапитализацију ове путарске фирме девет милиона евра и тиме стекла око 48 одсто акција тог предузећа.

Новац који је уплатила офшор компанија искоришћен је за враћање кредита „Хемслејду“ и тако практично остао у компанијама под контролом породице Мишковић. Приликом изласка Мишковића из посла са путарским предузећима 2008. године, пре уговореног рока, враћен је кредит „Хемслејду“ позајмицама, и то од предузећа која су била у поступку приватизације и из кредита. Укупно је исплаћено 26,5 милиона евра.

Потом је „Мера инвест“ акције ПзП „Ниш„ продала „Нибенс корпорацији“, власништво Мила Ђурашковића, а претходно је готово три пута увећана њихова вредност. То је учињено, како се наводи у кривичној пријави, унапред договореном продајом на берзи само 37 акција нишких „Путева“, вредних 325.000 динара.

Те акције продао је Ђурашковић, а купио Зоран Каитовић, што је послужило да се, на основу занемарљиве трговине по броју акција и по њиховој вредности, на захтев „Делта брокера“ изврши процена појединачне вредности акција на 110 евра. 

Продајом акција ПзП „Ниш“ по овако неосновано увећаној вредности, „Мера инвест“ је остварила приход од 25 милиона евра и стекла пословну зграду у Таковској број 6, корисне површине веће од 3.500 квадратних метара.

Укупна зарада фирме „Мера инвест“ и Марка Мишковића из тог посла износи 1.545.000.000 динара, наводи се у кривичној пријави. Тужилац Радисављевић је додао да је „Нибенс корпорација“ за куповину акција новац обезбедила кредитом од 25 милиона евра, за чију су отплату солидарно јемчила путарска предузећа, која су сада у стечају или су раскинути уговори о њиховој приватизацији.

Поред расветљавања незаконитог исисавања новца из путарских предузећа, полиција и Тужилаштво покушавају да докажу и нелегалне послове између Мишковића и фирми које, како се сумња, припадају Дарку Шарићу.

Реч је о најмање два, а сумња се и о три посла. Један је вредан пет милиона, а други 100 милиона евра. У првом случају, компанија „Грит инвестменс корпорејшн“ уплатила је три милиона и 200 евра на аустријски рачун фирме „Финансијски анђели“. Истражни органи у Србији и у Аустрији верују да се иза прве компаније крије Марко Мишковић, а иза друге, како се сумња, вођа нарко-клана Дарко Шарић.

Српска полиција истражује наводе према којима је пљеваљски нарко-бос позајмио пет милиона евра у кешу Мирославу Мишковићу, а да је он тај новац касније вратио кроз две уплате од три и 2,5 милиона евра.

Наводне консалтинг услуге за испитивање тржишта у Црној Гори биле су параван за ово прање пара. Шарић је потом тај новац пребацио у своју „Металс банку“, где су докази о уплати и нађени током акције „Балкански ратник“.

Трансакција је ишла преко једне банке у Бечу, уплаћено је укупно 3.000.200 евра, провизија није наведена, као ни адресе компанија које шаљу, односно примају новац. Једино се за фирму „Грит инвестменс корпорејшн“ наводи да је регистрована у Лимасолу на Кипру, на истој адреси где и правни заступници компаније „Хемслејд“ Мирослава Мишковића.

Када је реч о фирми „Финансијки анђели“, чије је седиште у америчкој држави Делавер, као фиктивни власник се појављује супруга једног од оптужених за прање пара зарађеног у Шарићевим пословима са дрогом – Предрага Милосављевића. Подаци полиције, међутим, говоре да су ово предузеће за рачун Шарића основали Милосављевић и Слободан Ресимић, познатији као Слоба Талијан.

О пословању Мишковића и Шарића, на суђењу овој криминалној организацији, која је оптужена за шверц две и по тоне кокаина и прање више од 20 милиона евра, сведочила су и двојица оптужених – Небојша Јестровић и Предраг Милосављевић.

Јестровић, који се појављује као оснивач Шарићевог предузећа „Муниципијум С“ изјавио је да су „Финансијски анђели“ радили консалтинг услуге за Мишковићев „Грит инвестментс“.

– Било је проблема са плаћањем тих услуга, па сам са Предрагом Милосављевићем отишао на састанак са Марком Мишковићем, на којем је био и службеник Безбедносно-информативне агенције – испричао је Јестровић. – Ни тада није платио, него тек после другог састанка јер му је нешто одговарало да пребацује новац с рачуна на рачун.

После Јестровића, о пословању Шарића и Мишковића сведочио је и Милосављевић, један од Шарићевих финансијских директора:

– Јестровић и ја смо се састали с Марком Мишковићем и његовим сарадницима око неког плаћања. То је било у првој половини 2008. године. Мислим да је Мишковић требало да плати пет милиона евра.

Како незванично сазнајемо, постоји основана сумња да је Марко Мишковић добио 10 процената од овако опраних пет милиона евра.

Сарадња Мишковића и Шарића помиње се и у изградњи Белвила. Тужилаштву за организовани криминал Управа криминалистичке полиције упутила је извештај, у којем се тражи да се провери „пласман сумњивог новца од 100 милиона евра које је организована криминална група у име Дарка Шарића уложила у изградњу насеља Белвил“. У извештају се наводе две сумњиве трансакције.

Прва транша, од 81.566.000 евра, одобрена је у периоду 2007-2008. године, а друга од 17.924.000 евра у периоду 2008-2009. године.

– Постоји сумња да је реч о нелегалним новчаним средствима, која су преко рачуна отворених у Лихтенштајну трансферисана на рачуне у Аустрији и Холандији, где су коришћена за обезбеђење депозита за добијања кредита – пише у извештају криминалистичке полиције. – После тога девизна средства су по изузетно ниским каматним стопама у виду краткорочних и дугорочних кредита дата фирмама које инвестирају у велике грађевинске пројекте.

У извештају се подвлачи и да је Дарко Шарић за пласман новца користио офшор компаније из САД и фирме са Кипра, као и да су утврђени његови боравци у САД, Холандији и Аустрији.

Новац од оба кредита, 100 милиона евра, уплаћен је на рачун фирме „Блок 67 асошиејтедс“ Београд, која је носилац изградње насеља Белвил. Један од оснивача ове фирме је „Делта реал естате“ , чији је директор, наводи полиција, Дејан Рацић, а оснивач кипарска фирма „Хемслејд“ Мирослава Мишковића.

Досадашњом финансијском истрагом против криминалне групе Дарка Шарића, коју воде оперативци Управе криминалистичке полиције са Тужилаштвом за организовани криминал, утврђено је да је он новац стечен кријумчарењем кокаина углавном опрао кроз гаранције или депозите за пласман новчаних средстава кроз кредитне аранжмане.

Сумња се да Шарић у Белвилу има више стотина станова и да сви они, од 2.200 стамбених јединица које до сада нису продате – припадају управо њему.

ТЕЛЕВИЗОР И ТОПЛА ВОДА 

КАКО сазнајемо решење о одређивању притвора донето је како осумњичени не би утицали на сведоке, а за поједине и због опасности од бекства, као и узнемирења јавности. Сви они су у притворској јединици Посебног одељења београдског Вишег суда у Устаничкој улици. Током дана у петак у посети су им били чланови породица, као и адвокати који су најавили да ће уложити жалбе на решење о притварању. Како нам је речено, у овој притворској јединици много су бољи услови него у Централном затвору. Осумњичени у ћелијама имају телевизор, као и топлу воду. Дозвољено је да им се доставља штампа, као и храна.

ТУЖИЛАШТВО У САРАЈЕВУ: ИСПИТУЈЕ СЕ И ПОСЛОВАЊЕ У БИХ

Поводом саслушања и покретања истраге против власника „Делта холдинга“, Кантонално тужилаштво у Сарајеву наложило је надлежним институцијама да испитају „сумњиве радње“ те компаније приликом приватизације предузећа „Стандард“.

Мишковић у БиХ има неколико фирми, а Федерална финансијска полиција спроводи истрагу у предузећу „Стандард“.

Како се наводи у образложењу, Тужилаштво Кантона Сарајево примило је пријаву малих акционара фирме „Стандард“, који тврде да су оштећени „криминалом“ директора предузећа и његових налогодаваца, као и већинског власника Мишковића.

Компанија „Делта“ преузела је пре 10 година контролу над сарајевском компанијом „Стандард“. Немачка фирма „Демут“, чији је прави власник непознат, путем рачуна непознате особе купила је тада 53 одсто акција сарајевског „Стандарда“, пренели су бањалучки медији.

Након тога губици фирме су се књижили на терет капитала све док се број акција немачког „Демута“ није увећао на 88,9 одсто власништва „Стандарда“.

Тај капитал 2011. године преузела је Мишковићева фирма „Делта“.

Затим је дошло до поделе „Стандарда“ на „Стандард намештај“ и „Стандард некретнине“.

Сва имовина пребачена је на „Стандард некретнине“, док су губици остали фирми „Стандард намештај“, подсећају медији.

Сумњу у финансијске малверзације додатно појачава документ Комисије за хартије од вредности према ком је већински власник „Стандард намештаја“ кипарска фирма „Олектар импекс лимитид“, док је власник „Стандард некретнина“ београдска фирма „Делта“.

Одговорна особа у овим фирмама је Ђорђије Церовић, наводе бањалучки медији.

Новости