Новим нацртом Закона ИЗВРШИТЕЉИМА ЈОШ ВЕЋА ОВЛАШЋЕЊА, моћи ће и да ХАПСЕ!

Јавна извршења која привлаче највећу пажњу јавности и на којима се окупља велики број грађана су она када се некоме одузима дом због дуга према банци, фирми, нерешених имовинских односа… Изменама Закона о извршењу и обезбеђењу, како предлагач измена – Министарство правде наводи, ставља се већи нагласак на поштовање тзв. начела сразмерности, кроз, како је образложено, давање овлашћења јавном извршитељу да преиспита решење о извршењу којим је за наплату дуга одређена продаја нечијег стана или куће. С друге стране, наглашено је и овлашћење јавног извршитеља да нареди полицији да реагује ако било ко, па и окупљени грађани, ометају извршење. Поред могућег хапшења, Нацртом измена Закона уведене су и новчане казне за оне који спречавају или ометају извршење.

Закон о извршењу и обезбеђењу / Фото: Инсајдер, илустрацијаЗакон о извршењу и обезбеђењу / Фото: Инсајдер, илустрација
Јавни извршитељи су од успостављања ове релативно нове професије брзо стекли лошу репутацију. Нетрепељивост према њима видела се на примерима исељења породице Аксентијевић по налогу Аддико банке због дуга у швајцарским францима, деведесетогодишње Маре Џанковић која, како је наведено, није одбијала да наусти стан због дуга већ због лошег здравственог стања, недавног инцидента приликом исељења породице на Новом Београду када је извршитељ тврдио да је ударен песницом и испљуван, исељења бивших радника Трудбеника из објеката за смештај радника у којима живе већ 25 година…

Највише критика јавности према јавним извршитељима долазило је због продаја једине некретнине зарад враћања дуга који је многоструко мањи од њене вредности. Према стандардима професије јавних извршитеља, принудно враћање дуга би требало да се спроводи на начин који је најмање неповољан по дужника.

Иако су поједина удружења и невладине организације од државе тражиле да забрани одузимање једине некретнине због било каквог дуга, та забрана није предвиђена Нацртом измена Закона о извршењу и обезбеђењу, нити су представници државе такву могућност најавили.

Ипак, Нацртом закона је предвиђено неколико мера којима се, у поређењу с важећим законом, побољшава социјални положај дужника.

Тако је предвиђено да извршење на заради може да се спроведе у висини од једне половине, док је раније то било могуће у висини од две трећине зараде. За минималну зараду или мању од минималне, предвиђен је износ од једне четвртине, док је то ранија била половина. Извршење на заради која не прелази републички просек не може да прелази једну трећину.

Извршење на пензији се може спровести до њене трећине, на пензију која не прелази просек до њене четвртине, а на минималној пензији – до десетине.

Kров над главом: Изузети из извршења некретнину која има функцију дома
Здружена акција Kров над главом је у свом саопштењу навела да Министарство предлаже увођење затезне камате на трошкове извршења, што у пракси значи, како наводе, да ће дужници бити принуђени да одустану од одбране својих права да би избегли повећање трошкова.

Акција Kров над главом захтева од Министартсва правде да повуче Нацрт и да у члану 218. изузме из предмета извршења некретнину која има функцију дома, као што је већ изузело поједина средства за рад.

“Недопустиво је да средства за рад адвоката, лекара, апотекара, научника и уметника буду изузета од извршења, а да домови сиромашних одлазе на добош без икаквог ограничења, под претњом хапшења”, наглашава у саопштењу.

Kада важи, а када не „начело сразмере“
Начело сразмере, једно од најважнијих у поступку извршења, налаже и суду и јавном извршитељу да за намиривање дуга одреди начин који најмање угрожава дужника. Kако пише и у самом Нацрту измена Закона о извршењу и обезбеђењу, начело сразмере се не примењује ако се дужник сам изјасни о томе како жели да буде наплаћено дуговање или ако постоји само један начин да се дуговање намири. Тај једини начин може бити продаја нечијег дома.

У том случају и суд и јавни извршитељи су дужни да утврде да заиста не постоји други начин за враћање дуга. Тако је овим нацртом закона проширено овлашћење јавном извршитељу да преиспита решење о извршењу.

„Након уписа забележбе решења о извршењу, јавни извршитељ ће, по службеној дужности или на предлог странке, одредити да се извршење спроведе на другој непокретности или другим средством и предметом извршења, ако постоји очигледна несразмера између висине потраживања“, наведено је у додатом члану 151а Нацрта измена Закона о извршењу и обезбеђењу.

Додаје се, међутим, да забележба решења о извршењу на непокретности остаје уписана у катастру непокретности све док дуг не буде намирен.

У Нацрт измена је додата и одредба која забрањује одузимање нечије некретнине за комунални дуг мањи од 5.000 евра.

„Kриминализација солидарности грађана“
Планирану измену Закона коју је удружење Kров над главом оценило као „криминализацију солидарности грађана“ представља увођење новчаних казни за све који ометају или спречавају извршење. Поред досадашњих предвиђених казни за дужника, банке или државне институције које евентуално ометају извршење, додата је одредба да се новчана казна изриче и „сваком другом лицу које омета и спречава извршење“. Предвиђене казне за физичка лица су од 10.000 до 200.000 динара. У Нацрту пише и да „новчана казна може поново да се изриче, све док не престану разлози за њено изрицање“.

Готово увек је на извршењима, поред грађана, била присутна и полиција.

Извршитељи су и до сада могли да захтевају асистенцију полиције приликом извршења, али у изменама Закона је наглашено да ће „на захтев јавног извршитеља полиција употребити средства принуде против дужника и осталих присутних лица ако буду ометала или спречавала извршење“.

„Полиција ће пре употребе средстава принуде на то упозорити извршног дужника и остала присутна лица“, додаје се.

На питање Инсајдера шта је циљ оваквих одредби и да ли би хипотетички могли бити ухапшени и новчано кажњени сви грађани који спречавају извршење, председница Kоморе извршитеља Александра Трешњев каже: „Према садашњем Нацрту закона који предвиђа новчане казне постоји таква могућност. Ја бих само да напоменем да ми причамо заправо о тексту закона који би тек требало да прође кроз јавну расправу“.

Трешњев наводи и да претпоставља да је циљ увођења ових одредби то да се „осигурају механизми за спровођење поступка извршења“.

„Ометање спровођења извршења осим што представља кривична дела заиста се одражава негативно на сам правосудни систем, али и на самог извршног дужника зато што ометањем извршења и евентуалним одлагањем извршења не долази се до обуставе поступка. Долази само до новог покушаја извршења, а нови покушај ће донети нове трошкове извршења који на крају падају на терет дужника, тако да то заиста није у интересу ни једног од актера у извршном поступку“, каже Трешњев за Инсајдер.

Такође једна од најкритикованијих одредби Закона о извршењу је остала неизмењена – да извршење може да се спроводи сваког дана од 7 до 22 часа. Наводи се чак и да се извршење може спровести изван тог времена „ако дужник избегава испуњење обавезе или то налажу нарочито оправдани разлози“.

Једна од највећих новина – електронска јавна надметања
Највеће сумње на злоупотребе у јавним извршењима се јављају приликом продаје станова на јавним надметањима. У образложењу измена Закона је наведено да ће посебна пажња бити посвећена решавању проблема у тој области, а да ће проблем бити решен увођењем електронског јавног надметања које ће, како је наведено, онемогућити сваки вид злоупотреба и значајно повећати цене по којима се предмети извршења продају у извршном поступку.

„Наиме, велика већина чланова радне групе сагласна је у једном, а то је да је јавна аукција као централна фаза продаје непокретности најслабија карика и да сада већ годинама влада недопустива пракса која се огледа у постојању једног јако уског круга правних, односно физичких лица који фигурирају као купци непокретности које се продају на јавној аукцији у извршним поступцима у целој земљи. Тајна њиховог успеха не лежи у ванредним способностима надметања, већ у незаконитим методама којима се служе не били прибавили непокретност“, наводи се у образложењу објављеном на сајту Министарства правде.

И председница Kоморе јавних извршитеља Александра Трешњев каже да је најзначајнија измена помак ка електронском извршном поступку.

“На тај начин ћемо поступак учинисти свакако бржим, омогућити већем и ширем кругу потенцијалних купаца да учествују на јавним продајама, следствено томе ћемо постићи и веће купопродајне цене”, каже Трешњев за Инсајдер.

У члану 171а је наведено да се непокретност може продавати на електронском јавном надметању ако тако одлучи јавни извршитељ по службеној дужности, а да то може бити и на предлог странке. Додаје се и да ће организацију и поступак електронског јавног надметања ближе уредити министар правде.

Новом верзијом закона у потпуности је забрањено да извршитељи, њихови заменици, службеници и сродници купују непокретности које су оглашене на продају у извршном поступку, без обзира на то да ли учествују у њему или не. Садашњом верзијом је куповина могућа ако не учествују у конкретном поступку.

Инсајдер је писао о томе је да је најчешћи узрок разрешења извршитеља то што нису положили правосудни испит или због обављања неспојивих послова. То је интересантно у светлу честих примедби и жалби грађана на њихове пропусте у раду и кршење закона, а у првој половини 2018. године ниједан јавни извршитељ није био разрешен из тог разлога.

Новим законом су предвиђене измене и када је у питању дисциплински поступак против извршитеља. Уместо ранијих шест, сада је дат рок од 12 месеци за покретање поступка од сазнања за дисциплинску повреду. Након тог рока, случај застарева. Такође, поступак може бити покренут најдуже две године од дисциплинске повреде.

Вођење самог дисциплинског поступка застарева након две године од покретања, док је садашњим законом рок једна година.

О свим изменама јавна расправа је у току и траје до 28. маја.

Ефектива: Предложена решења ће остати мртво слово на папиру…
Удружење за заштиту потрошача Ефектива у саопштењу наводи да је добро то што је Министарство правде Изменама Закона признало право грађана на дом, што је правила извршног поступка учинило социјално одговорнијим и што је ојачало начело сразмере, уз наглашавање службене дужности јавних извршитеља да воде рачуна о том начелу.

Међутим, Ефектива је упозорила да ће предложена решења “остати мртво слово на папиру” без омогућавања да се дође до личне одговорности извршитеља када они крше закон и етику своје професије, што је проблем који ни у новим изменама ЗИО није решен.

“Нису измењене ни критиковане одредбе о процени имовине извршног дужника, у смислу да извршни дужник не може да тражи вештачење своје вредне имовине чак ни изузетно, док са друге стране физичка и правна лица, која извршитељ као проценитељ може да унајми да стручно процене имовину, и даље не морају да буду лиценцирана за тај посао, што значи да и даље није спречена могућност да се знатно умањи вредност дужникове некретнине која се продаје”, упозорава Ефектива.

Ово удружење је позвало Министарство правде да не ставља овај закон у скупштинску процедуру по хитном поступку, да јавну расправу не скраћује и да у расправу на округлим столовима укључи организације цивилног друштва, што сада, како је наведено, није случај.

Инсајдер.нет