Није реално очекивати неке резултате у борби против албанске мафије, јер је она глобална и управља свим територијама на којима живе Албанци, оцењује председник Одбора Скупштине Србије за Косово и Метохију Милован Дрецун и упозорава да је „помоћна база“ те мафије и на Космету.
Текст објављен у немачком „Билду“, гарниран снимцима који доказују да је један албански нарко-бос „куповао“ гласове за Социјалистичку партију премијера Едија Раме није први текст у западним медијима у којем се тврди да је Албанија — мафијашка држава.
Председник Одбора Скупштине Србије за Косово и Метохију Милован Дрецун каже за Спутњик да се текст у „Билду“ поклапа са демонстрацијама присталица албанских опозиционих партија против Едија Раме, чији лидери тврде да је он главни криминални бос у Албанији.
Он подсећа да су таква сазнања објављивана у више наврата протеклих година и додаје да нема никакве дилеме да су новинари дошли до тих информација од појединих безбедносних служби које су задужене за борбу против организованог криминала.
Холанђани су недавно захтевали да се укине визна либерализација за грађане Републике Албаније због поплаве албанског криминала, а Британци су, малтене, званично објавили да не могу да се обрачунају са албанским криминалцима и да они сада контролишу Албанију.
„Међутим, Албанија је чланица НАТО-а, Албанија им завршава неке послове и подршка која се пружа Едију Рами је вероватно саставни део неких геополитичких игара и ту се онда гледа благонаклоно или се прећуткује тај део илегалних активности, којима се он, према писањима медија, очигледно бави“, објашњава Дрецун.
Међутим, то није случај само са Едијем Рамом, јер се и претходни премијер Албаније Саљи Бериша, који сада говори да је Еди Рама главни криминални бос, бавио криминалним активностима. На северу Албаније, у кући, односно дворишту Саљија Берише била је главна база терориста који су се својевремено убацивали на Космет, подсећа Дрецун.
Албанија јесте носилац криминала у региону, са својим „помоћним базама“ на Космету и у Македонији, наглашава наш саговорник и додаје да је очигледно читава прича око Албаније везана за нарастање глобалне моћи албанске мафије, која је сада, према неким тврдњама, већ четврта или пета мафија на свету.
„Зашто нема енергичне борбе против те мафије, нарочито на њеном изворишту — у Албанији и на Космету, то је питање за западне владе. Међутим, очигледно је да ту постоје разна цинцулирања, политичке игре, тако да је ситуација доста компликована. Једноставно не видимо ту успешно организовану, ефикасну борбу Запада против организованог криминала и ситуација је тим опаснија што је тај организовани криминал, односно албанска мафија повезана са радикалним исламистичким и терористичким групацијама“, истиче Дрецун.
Уколико би и дошло до промене власти у Албанији, тешко је прогнозирати да ли би се држава могла обрачунати са мафијом, јер, како каже, питање је да ли Албанија као држава има довољно капацитета, ако постоји политичка воља, за обрачун са мафијом.
„Не зна се ни колико су лидери опозиције независни од албанске мафије и колико би њихово деловање могло да буде уперено против мафије, али чини ми се да није реално очекивати неке резултате у борби против албанске мафије, јер је она глобална, она управља свим територијама на којима живе Албанци, она руководи стварањем ’велике Албаније‘. Заправо, ако Запад жели ефикасну борбу против организованог криминала у Албанији, морао би да удари на врх глобалне албанске мафије, јер ту је та врхушка, ту су ти мозгови који одлучују о свему томе, а Еди Рама је само саставни део глобалне албанске мафије“, закључује Дрецун.
