Предлог за промену Устава у области правосуђа који је Влада Републике Србије поднела парламенту 30. новембра прошле године, стигао је на дневни ред за разматрање. О поменутом предлогу, скупштински одбор за уставна питања и законодавство расправљаће сутра, за када је, овим поводом, заказана његова седница.
Друштво судија Србије предложило је уочи седнице да, уколико скупштина усвоји предлог за промену највишег правног акта и то, сходно владином предлогу, тачно одређених чланова који се односе на правосуђе, одбор формира радну групу која би радила по унапред прописаном и јавном поступку и која би сачинила нацрт акта о промени Устава. Циљ овог документа био би деполитизација правосуђа. Радну групу, према предлогу судија, требало би да чине најеминентнији професори уставног права и представници највиших правосудних институција – Врховног касационог суда, Републичког јавног тужилаштва, Високог савета судства, Државног већа тужилаца и аутентичних струковних и невладиних удружења.
– Из чињенице да надлежни одбор треба да изнедри веома компликоване правне акте који су од највећег значаја за државу, који захтевају високу стручност и што шири друштвени консензус, било би логично да одбор формира стручну комисију, односно радну групу. Најлогичније би било да у њој буду професори уставног права који су били чланови радне групе која је 2014. године сачинили анализу уставног оквира и коју је подржало цело судство у новембру 2016. године – став је Друштва судија Србије.
Пошто је радна група обави свој посао, према предлогу Друштва судија, требало би да буде покренута јавна расправа после које би чланови радне групе, евентуално, изменили текст документа у складу са резултатима расправе. Предлог акта о промени Устава, заједно са нацртом Уставног закона, би, како се додаје, требало послати Венецијанској комисији Савета Европе, пре него што он буде усвојен у парламенту.
– Тек након што приспе заједничко мишљење Венецијанске комисије и Консултативног већа европских судија, радна група би требало да упути предлог акта о промени Устава Одбору за уставна питања и законодавство ради расправе и усвајања, који би затим био упућен Народној скупштини – наводи се у предлогу Друштва судија Србије.
Неслагања представника правосудне струке и Министарства правде, које је водило процес измене Устава у делу који се односи на правосуђе од средине 2017. године, подсетимо, траје од самог почетка процеса његове измене. Док је ресорно министарство за четврту, коначну верзију нацрта уставних амандмана у области правосуђа, која је крајем октобра прошле године објављена на сајту овог министарства, тврдило да је унапређена коментарима стручне јавности, представници струке сматрали су да су измене у последњој верзији уставних промена – козметичке, да су делови на које је било највише примедаба остали непромењени и да је и та последња верзија још увек лошија од решења из важећег устава.
Према коначној верзији текста уставних амандмана, за избор пет чланова Високог савета судства и четири члана Високог савета тужилаца потребни су гласови две трећине народних посланика, а уколико таква већина не буде постигнута, те чланове ће бирати петочлана комисија. Оба савета имаће паран број чланова (десет).
Уз допис са низом процедуралних предлога, Друштво судија је доставило свим члановима скупштинског одбора, председници скупштине и посланичким групама и мишљење Консултативног већа европских судија с краја прошле године. Ово веће је, као и Венецијанска комисија, саветодавно тело Савета Европе коме је поверено да формулише европске стандарде о судству. У достављеном мишљењу Консултативно веће је ставило низ препорука и предлога у вези са последњом верзијом нацрта уставних амандмана од октобра 2018. године.
Међу њима су и предлози да се одустане од решења да несудијске чланове Високог савета судства бира петочлана комисија, да Високи савет судства има непарни број чланова, од којих ће судије бити у већини, да чланови савета не буду активни политичари, као и да савет има буџетску надлежност за функционисање судског система и за запошљавање судијских помоћника, а да Врховни суд буде тај који ће обезбеђивати уједначену примену права судова, путем својих одлука.
Аутор: Мирослава Дерикоњић, Политика.рс
