Емилија Грујић, самохрана мајка из Београда, купила је стан у изградњи још 2008. а данас, по свему судећи, остаје без крова над главом.
Наиме, иако је стан исплаћен у целости, први проблеми настају годину дана од куповине стана. Инвеститор Ненад Филипов тада је рекао власницима станова да су га задесили финансијски проблеми и да је неизвесно када ће града бити завршена.
Емилија Грујић је тада са будућим комшијама одлучила да удруженим снагама помогну инвеститору како би убрзали процес усељења. Годину дана касније, Емилија добија кључ у руке, али срећа није потрајала.
„Чим сам се породила, инвеститор је нестао, а месец дана касније појавио се нови власник, то мије је јавио стари власник саопштивши ми да имам новог цимера“, рекла је Грујић за Слободну телевизију.
Убрзо након тога, нови власник улази насилно у стан и ангажује приватну агенцију за обезбеђење која је чувала стан. Истовремено, Емилија Грујић подноси тужбу и започиње правну борбу која траје седам година, а за то време живи као подстанар.
„Након седам година борбе и апелационе пресуде, ја сам ушла у свој стан. Власник улаже ревизију на ту одлуку, ванредни правни лек, и Врховни касациони суд враћа процес на поновно разматрање. Чињеница је да је поменути власник склопио уговор годину дана пре мене, али то није био уговор, већ предуговор“, објашњава Грујић.
Према њеним речима, дотичног власника заступа адвокат Недић, бивши председник Адвокатске коморе чији син Новак Недић је члан СНС и секретар у Влади Републике Србије, те је сигурна да ће, упркос закону и двема пресудама у њену корист првостепеног и Апелационог суда, изгубити овај процес.
Недавно је цео случај враћен одлуком Kасационог суда на почетал. Она сада има две недеље да са сином напусти свој стан.
Извор: београдски-глас.рс
ovo bi Majka Stojanka o cas posla resila pa bi se bar trojca u vecnu kucu uselila. — da Bog da sto pre slobodna bila i nacionalnu penziju dobila, a sto nije moze biti a ja cu za to palce drzati.
Opet su se izbezobrazili. Bili su se malo smirili pošto ih je baka Coka opomenula, ali su brzo zaboravili lekciju.
Ponovo traže po katastru ženska imena vlasnika stanova, proveravaju s kim žive, ako ima neke sitne dece utoliko bolje, i tako napadaju na sigurno, očekujući slab ili nikakav otpor, fizički, a za sve druge vrste oni ne mare. Sudove podmite, mišljenje javnosti ih ne zanima, političkih posledica neće biti jer njihov šef jako voli lopove i pljačkaše, pa ni štete za karijere neće biti. Žrtve tog bašibozluka su većinom žene, a medju njima je najviše samohranih majki. Ništarije koje treba pod hitno smenjivati i kažnjavati za sve što su poradili.