Банке у Србији су у 2018. години имале укупну добит од 70,5 милијарди динара, што је рекордна зарада после светске економске кризе и раст од скоро 11 одсто у односу на претходну годину, али је њихова кредитна активност била мања за три одсто, показују подаци едиције „Финансије топ“ економског часописа „Бизнис и финансије“.
Упечатљив је и раст добити осигуравајућих друштава која је већа за трећину, односно увећана је са 6,4 милијарде динара на нешто више до девет милијарди динара.
И финансијски лизинг је, како је наведено у едицији, прошле године постигао три пута бољи резултат него у 2017. остваривши добит од 1,5 милијарди динара, а брокерско-дилерска друштва су имала добит од скоро 10 милијарди динара.
Друштва за управљање добровољним пензијским и инвестиционим фондовима су такође остварила добит од 188 милиона динара, односно 18 милиона динара, али је она за 40 одсто мања у односу на 2017. годину, док су факторинг друштва из минуса у 2017. прешла у плус од 269 милиона динара.
Укупна актива банака у Србији у прошлој години износила је 3.774 милијарде динара, што је раст од 12 одсто у односу на годину раније. Првих десет банака по величини заузима око 78 одсто тржишта.
Банка Интеза је задржала лидерску позицију по тржишном уделу као и по профиту који је износио 12,6 милијарди динара, друга је Уникредит (УниЦредит) банка са профитом од 9,2 милијарде динара, док је Сосијете женерал (Социете Генерале) први пут заузела трећу позицију са профитом од 8,2 милијарде динара, наводи се у едицији „Финансије топ“.
Следи Kомерцијална банка са профитом од 8,1 милијарде динара и Рајфајзен (Раффеисен) банка чији је профит био 6,6 милијарди динара.
„Први пут од 2015. године домаћи банкарски сектор је забележио раст нето прихода од камата, што је главна пословна активност банка. То, међутим, није утицало на раст кредитне активности према привреди јер је она крајем 2018. године била за три одсто мања него у децембру 2017. године“, рекао је главни брокер у компанији Моментум Сецуритиес Ненад Гујаничић.
Kако је објаснио, тај вишегодишњи неповољан тренд није само последица суздржаности банака после чишчења биланса од лоших кредита већ је огледало неповољне структуире привреде у којој доминирају субвенцијама мотивисани инострани инвеститори који се ретко финансирају код домаћих банака, док с друге стрене недостају улагања домаћег „маргинализованог“ приватног сектора.
„Ако се овоме додају велики инфраструктурни пројекти, најчешће финансирани дитректно од земаља главних извођача, онда је јасно зашто је зацементирана кредитна активност банака“, казао је Гујаничић.
Додао је да је похвално што су значајно смањени проблематични кредити.
Бета
