Агробанка – највећа превара без судског исхода

Уколико после седам година суд коначно и донесе пресуду, правда неће бити задовољена јер су главноосумњичени у међувремену или умрли или тешко болесни и неспособни за суђење.

Иако је прошло седам година откако је Народна банка Србије одузела дозволу за рад Агробанци и даље не знамо ко је крив за пропаст једне од најугледнијих финансијских кућа у држави чије су губитке на крају платили српски порески обвезници.

Очекује се да би суд прве пресуде могао да донесе до краја 2019, али и када се све заврши главни кривци за аферу неће бити ни осуђени, ни ослобођени.

Двојица главнооптужених, Радосав Лале Секулић и Јожеф Kаса, су преминули током судског поступка, док је дугогодишњи председник Извршног одбора банке Душан Антонић доживео повреду на фудбалу, због које је био у коми.

Антонићу је због тешког здравственог стања суђење раздвојено од осталих осумњичених, а због немогућности да учествује у суђењу, поступак је тренутно у застоју на још две године.

Пропаст Агробанке била је шок за читав финансијски систем. Банка је све до самог краја исказивала профит и била једна од најбољих у држави. Акције су им биле међу најтраженијим на Београдској берзи, а у тренутку пропасти банка је управљала са чак 600 милиона евра које су јој на штедњу поверили становништво и привреда.

Међутим, из навода тужилаштва види се да је то све била кула од песка изграђена приватним договорима Антонића са привилегованим, презадуженим клијентима банке којима су одобравани кредити без одговарајућег обезбеђења и самим тим нису могли бити наплаћени.

Највећи дужник био је Хабит фарм, компанија у власништву Лалета Секулића, која је Агробанци остала дужна 55 милиона евра. Секулић и Антонић се терете да су направили мрежу фирми преко којих су извлачили новац из Агробанке.

Тужилаштво је успело да од Интерпола добије потврду да су у Швајцарској откривене новчане трансакције између Антонића и Секулића, односно са њима повезаних лица.

Ово је први пример у којем је тужилаштво успело да пронађе писани доказ о међусобним трансакцијама Антонића и неког од клијената банке, односно између лица која су са њима повезана, каже за БИРН извор који има директан увид у материјал са суђења.

Тужилаштво је предложило да се ове трансакције уврсте у доказни материјал али суд још није донео одлуку о томе.

Ако суд буде прихватио ове доказе, то би могао да буде први случај у Србији да је директно откривен финансијски траг корупције – осим ако оптужени не би могли да објасне порекло ових послова невезано за кредите одобрене Хабит фарму мимо правила.

Агробанка је тако постала симбол системске ћутње која је довела до тога да нико – Управни одбор, Народна банка, Министарство финансија, акционари, ревизори – све до самог краја, „не примети“ да је банка давала сумњиве кредите лошим фирмама без одговарајућег обезбеђења.

Урушавање Агробанке покренуло је лавину у којој су нестале и Развојна банка Војводине, Привредна банка Београд и Универзал банка.

Богићевић, Ђурић, Михајловић, …

На листи фирми које је Агробанка кредитирала, а које је обухватила истрага, нашао се и Фармаком Мирослава Богићевића, Зекстра Драгана Ђурића, Лутра бившег министра унутрашњих послова Душана Михајловића, ПKБ Имес бившег председника УО Агробанке Рајка Латиновића, Руднап Војина Лазаревића, Николас, Планум, Вино Жупа, Навип, Азотара. Привођени су и бивши министар пољопривреде Саша Драгин и власник консултантске куће Цес Мекон Звонимир Никезић.

А све је почело изненада

Све је почело неочекивано, када је крајем августа и почетком септембра 2011. ванредна контрола Народне банке Србије проверавала на који су начин у овој банци вредновали обезбеђења за неке од својих највећих кредита.

Утврђено је да су средства обезбеђења драстично прецењена, а резултат је био пад адекватности капитала банке на 0,76 одсто, док је законски минимум 12 процената.

Адекватност капитала приказује способност банке да се избори са губицима и тиме посредно штити и њене штедише.

Само два месеца раније, Агробанка је у свом полугодишњем извештају исказала добит од скоро четири милиона евра. Претходна контрола Народне банке спроведена тог пролећа није наговештавала никакве проблеме. Међутим, тог септембра, банка је ефективно већ била мртва.

Почетком октобра, док јавност још ништа није знала, у Министарство финансија стигао је званични допис Народне банке да је Агробанка критично поткапитализована. То је значило или да ће држава унети 350 милиона евра, колико је банци недостајало, или ће Агробанка отићи у стечај, а са њом и 250 милиона евра неосигураних депозита.

Народна банка је претходно Агробанку прогласила системском банком, што значи да се сматрало да би њено урушавање пољуљало читав финансијски систем и могуће довело до ланчане реакције у којој би страдале и друге банке. Влада Мирка Цветковића због тога није била спремна да дозволи њено гашење. Иначе, нова гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић ће касније тврдити да Агробанка није била системска банка.

Два дана пред нову годину, 29. децембра 2011. у Агробанку је уведена принудна управа. Датум пред празнике је плански изабран да би у јавности ова вест имала што мање ођека, како би се избегала паника и масовно повлачење штедње.

Агробанка је у том тренутку имала око 600 милиона евра депозита и преко 200.000 клијената, махом грађана.

Већ почетком марта 2012. губици су нарасли на 320 милиона евра, а банка је сваки дан остајала без два милиона евра депозита.

У петак 25. маја у Агробанци је отворен стечај, а већ 26. маја, у суботу, с радом је почела Нова Агробанка у власништву државе, преко које су сви клијенти могли да подигну свој новац.

Пошто је држава била власник само 20 одсто Агробанке, Влада није хтела ни да сама подмири оволики трошак. Мирко Цветковић је касније сведочио да остали акционари нису били спремни да учествују у докапитализацији. Решење је пронађено у формирању такозване „банке за посебне намене” у коју ће бити пренети сви депозити и сви „добри“ кредити банке која се гаси. Тако је 26. маја 2012. настала Нова Агробанка.

Тиме је избегнут стампедо, али је, како ће се показати, дугорочно мало постигнуто.

Јавно.рс