Првог јула – поскупљења гаса, струје и горива. У домаћинства широм Србије стићи ће рачуни увећани за нову државну таксу, односно накнаду за енергетску ефикасност. Новац који се на тај начин буде прикупљао, директно ће ићи у буџет, тачније у Фонд за енергетску ефикасност.

Аналитичари сматрају да је кључно питање: како ће се тај новац трошити и да ли ће Фонд радити транспарентно?

Расипање енергије. Две речи у које стаје Србија по питању енергетске ефикасности. Због лоше изолације, столарије и кровова – чак 40 одсто енергије у домовима широм Србије “испари”. Да је држава “изузетно енергетски неефикасна”, не поричу ни у државном врху. Зато власт уводи нову таксу на рачунима за гас и струју, али и подиже цену горива и то већ од првог јула.

“Енергетска ефикасност је нешто што ћемо морати да појачамо. У различитим земљама се спроводи на различите начине и за то морају да се издвоје значајна средства. Енергетска ефикасност је нешто што је једнако изградњи нових енергетских објеката”, каже председница Владе Ана Брнабић.

А шта је конкретно план државе? Новац који ће се од грађана наплаћивати кроз таксе – одлазиће у Фонд за енергетску ефикасност, да би потом тај новац био поново доступан грађанима бесповратно или кроз кредите за унапређење енергетске ефикасности зграда, кућа и куповину енергетски ефикасне опреме.

Са прикупљањем се почиње, зато ће већ јулски рачуни за гас и струју бити већи. Такса ће износити 0,15 динара по кубном метру гаса, односно 0,015 динара за струју. Тако ће рачун у домаћинству које троши око 875 кубних метара гаса бити већи за око 11 динара, а на просечни рачун од 350 киловатсати струје – 5,5 динара. И на цену горива иде накнада за енергетску ефикасност – 0,15 динара убираће се од сваког продатог литра.

Струка поздравља идеју да се оснује Фонд, али поручују и да таксе на гориво нису биле неопходне.

“То повећање неће утицати на то да ће тај Фонд да постане одједном тако богат да ће успети да реши све проблеме, али ће омогућити формирање једног система или би бар требало да омогући формирање једног система који ће сада на основу тих пара које ће држава да уложи и структурног фонда који је значајно већи и европски – јер Европа неће да вам да нешто ако ви не уложите – та комбинација прави могућност да уложите паре у тај сектор, у индустрију, зградарство, потрошња итд, грађани повуку средства, уложе их у своје зграде и имамо неки резултат”, каже професор Машинског факултета Александар Јововић.

“Фонд за унапређење енергетске ефикасности ће сигурно бити коришћен у зградарству, биће коришћен у финансирању изолације зграда, столарије, унапређење система за грејање и климатизацију, а пуне га возачи, возила. То нисам сигуран да је морало да буде тако, да се гориво за погон возила поред свега што има на себи, оптерећује и средствима за унапређење енергетске ефикасности, које ће бити коришћене у сасвим некој другој области”, сматра Томислав Мићовић из Удружења нафтних компанија.

Кључно је да ли ће се новац који буде усмераван у ту касу користити транспарентно, каже за Н1 уредница магазина Бизнис и Економетар – Радојка Николић. И додаје: контрола трошења тих средстава је неопходна.

“Ако ви погледате да у Србији има преко 3,3 милиона струјомера, ако се на сваки одваја 5,5 динара помножите то, па ћете да видите да то није мало новца. Е сад, кад бисмо ми још знали како ће да се он празни и како ће да се користи, онда би људи са много више поверења приступали свакој мери, а не би сумњали у све што долази као неки захтев државе: е сад ћете платити за ово или ћете платити за оно…”, рекла је уредница магазина Бизнис и Економетар Радојка Николић.

Сада увећани рачуни, према најавама из државе, у будућности грађанима доносе мање износе за струју и гас, јер је, како кажу,- такса само први корак ка енергетски ефикаснијој Србији.

Н1