У ексклузивном интервјуу за Фајненшел тајмс, руски председник слави снажење национализма
Владимир Путин поздравља снажење националних популистичких покрета у Европи и Америци, ликујући како је либерализам потрошен као идеолошка снага. У интервјуу у Кремљу уочи самита Г20 у Осаки, у Јапану, руски председник је казао да је „либерална идеја“ „преживела своје“ пошто се јавно мњење окренуло против имиграције, отворених граница и мултикултурализма.
Путинова вивисекција либерализма – доминантне западне идеологије од окончања Другог светског рата 1945. године – у сазвучју је са антиестаблишментским лидерима из Сједињених Америчких Држава Доналдом Трампом, Виктором Орбаном из Мађарске, Матеом Салвинијем из Италије и брегзитовском побуном у Великој Британији.
„[Либерали] једноставно не могу да намећу било шта другима као што су покушавали да чине током протеклих деценија“, рекао је.
Господин Путин означио је одлуку канцеларке Ангеле Меркел да прими више од милион избеглица у Немачку, углавном из ратом захваћене Сирије као „кардиналну грешку“. Но, хвали Доналда Трампа због покушаја да заустави долазак миграната и дроге из Мексика. „Ова либерална идеја претпоставља да ништа не треба чинити. Мигранти могу да убијају, пљачкају и силују некажњено зато што њихова права као миграната морају да буду заштићена“.
Додао је: „Сваки злочин мора да буде кажњен. Либерална идеја је застарела. Она је постала супротстављена интересима претежне већине становништва.“
Као де факто владар Русије током протекле две деценије, шездесет шестогодишњег господина Путина, редовно оптужују да прикривено подржава популистичке покрете путем финансијске помоћи и друштвених медија, посебно за време председничких избора у САД 2016, референдума о Брегзиту и недавних избора за европски Парламент.
Путин ово недвосмислено негира. Он одбацује закључак специјалног тужиоца Роберта Мјулера (Robert Mueller) да се русија систематски мешала у америчке председничке изборе 2016. године као „митску умешаност“ (mythical interference).
Прелазећи на америчко-кинески трговински рат и геополитичке тензије у Персијском заливу између САД и Ирана, господин Путин каже да је стање постало „експлозивно“. Проблем, рекао је, потиче од америчког унилатерализма и недостатка правила у основи 0светског поретка.
Владимир Путин у Кремљу у разговору са уредником ФТ Лионелом Барбером и шефом московског бироа Хенријем Фојем (Фото: Кабинет председника Руске Федерације)
Он је изразио забринутост у вези са опасношћу поновне нуклеарне трке између САД и Русије. „Хладни рат је био нешто лоше […] али су постојала барем нека правила којих су се мање или више придржавали или су покушавали да се придржавају сви учесници у међународном општењу“, рекао је. С позитивне стране, Путин је истакао да постоје неки слабашни знаци отопљавања англо–руских односа уочи састанка у Осаки са Терезом Меј, што је њен опроштајни самит у својству премијера Уједињеног Краљевства. „Мислим да су и Русија и Велика Британија заинтересоване да у целости обнове наше односе, барем се ја надам да ће неколико прелиминарних корака бити учињено“.
Односи између Лондона и Москве замрзнути су након покушаја убиства бившег руског двоструког агента Сергеја Скрипаља у Сализбурију у Енглеској.
Влада Велике Британије оптужује Русију за напад нервним гасом, али Путин каже да нема доказа који би подупрли ову тврдњу. Скрипаљ је служио казну у Русију пре него што је био ослобођен у трампи шпијуна са Великом Британијом, подсетио је.
Путин је јасно назначио, међутим, да има нулту толеранцију за шпијуне који су издали своју земљу. „Издаја је најтежи могући злочин и издајници морају бити кажњени. Не кажем да је Сализбуршки инцидент начин да се то уради […] али издајници морају бити кажњени“.
Последњих година, господин Путин је деловао самоуверено, предводећи анексију Крима, проруску побуну у источној Украјини и војну интервенцију у Сирији коју је описао као недвосмислен успех.
Изузев смакнућа хиљада радикалних исламиста и подупирања режима председника Башара ал–Асада, Путин каже да је [ова] вежба пружила руским оружаним снагама непроцењиво борбено искуство.
Није споменуо чињеницу да је седмогодишњи рат довео до више од пет милиона избеглица и 500.000 мртвих. Међутим, он је указао на таласе миграције из подручја сукоба у Африци и Блиском истоку који су поспешили криминал и друштвене напетости, а што је заузврат подстакло реакције против естаблишмента у Европи.
Као да одзвањају речи популиста попут Салвинија и Марин ле Пен у Француској, Путин је рекао да либералне владе нису деловале да би умирили грађане. Уместо тога оне су спровеле безумно прихватање мултикултурализма, и међу другим стварима, сексуалну разноликост.
„Не желимо било кога да увредимо зато што смо били осуђивани због наше наводне хомофобичности. Али ми немамо проблема са ЛГБТ особама. Боже сачувај, пустите их да живе као желе“, рекао је. „Али понешто нам се чини прекомерним. Они сада тврде да деца могу да играју пет или шест родних улога“.
„Нека свако буде срећан, немамо проблема са тим“, додао је, „Али томе се не сме допустити да засени културу, традиције и традиционалне породичне вредности милиона људи који чине језгро становништва“.
(The Financial Times, 27. 6. 2019)
Са енглеског посрбио: Милош Милојевић
