Вишегодишње лоше управљање Електропривредом Србије на које економисти упозоравају, стигло је на наплату и то као губитак који је ова компанија забележила у 2018. години.
Након добити од 100 милиона евра 2015. године, па 70 милиона 2016, па 52 милиона евра 2017. године, највреднија српска компанија је у прошлој години, према објављеним финансијским извештајима, забележила је губитак од чак 11 милиона евра.
У годишњем извештају о пословању овог јавног предузећа наводи се да је 2018. годину услед отежаних услова пословања, а нарочито у зимском периоду, завршила са негативним финансијским резултатом од 1,3 милијарде динара. Менаџмент компаније је планирао добит од 1,1 милијарде динара.
У самом извештају се наводи да је лошији резултат последица мање производње електричне енергије и то термоелектрана чија је производња била за 13 одсто мања од планиране и веће набавке електричне енергије (због мање производње) која је била за 12 одсто већа од плана.
У самом извештају се наводи да су „блокови у неким периодима радили на техничком минимуму, према довозу и квалитету угља и расположивим количинама угља на депонијама у циљу одржавања депонија угља изнад минималног нивоа, како би се осигурала стабилна производња, а део блокова је потискиван у хладну резерву због недостатка угља“.
Kомпанија је прошле године остварила добит из пословања од 5,6 милијарди динара што је више него упола мање претходне године. Позитиван резултат је остварен и из финансирања (6,9 милијарди динара), али опет више него двоструко мањи него у 2017. години и то пре свега због мањих позитивних курсних разлика. Губитак је направљен у тзв. осталим приходима и расходима где је забележен минус од 12,2 милијарде динара. ЕПС је пре пореза био у плусу 300 милиона динара, да би у минус отишао након плаћања пореза.
Фискални савет је недавно упозорио да су потребне суштинске реформе у ЕПС-у како би могао да инвестира у повећање капацитета и испуни еколошке стандарде. Према њиховој процени годишње инвестиције би требало да износе 600 милиона евра, а тренутно су око 380 милиона. Међутим, да би се финансирала толика улагања неопходно је да компанија прво оствари профит, а данашњи ЕПС се са тим мучи.
У Савету истичу да су потребне интерне реформе, а пре свега смањење броја запослених и смањење просечних зарада. Према годишњем извештају ЕПС група је (без KиМ) запошљавала 29.060 људи, а просечна нето плата је износила 89.639 динара, што је раст од 6,5 одсто (5.400 динара) у односу на претходну годину.
Фискални савет препоручује и побољшање наплате мада је ЕПС пријавио наплату већу од 100 одсто, што значи да су током прошле године наплатили и нека ранија потраживања. То се пре свега односи на РТБ Бор који је уплатио, према УППР-у, 10 одсто својих дугова за струју што је око две милијарде динара, а заузврат им је ЕПС отписао 90 одсто, односно 17,3 милијарде динара.
Препоруке за реформу ЕПС-а се односе и на државу. Пре свега, да се престане са извлачењем кроз дивиденде новца који би требало да иде на инвестиције. Од 2015. године ЕПС је уплатио у буџет преко 250 милиона евра док истовремено има мањак инвестиција. Само у 2018. ЕПС и ЕПС дистрибуција су исплатили држави половину добити из 2017. године, односно скоро три милијарде динара.
Kако наводе у Савету, једини суштински заокрет у пословању ЕПС-а је наплата струје од Железница, РТБ-а Бор и Галенике, али то уопште није последица реформи самог предузећа.
Саша Ђоговић из Института за истраживање тржиште каже да су ЕПС и Србијагас примери како не треба пословати.
„То су партократска предузећа где је поента ухлебљивање партијских кадрова. А ЕПС би требало да кроз инвестиције креира нову вредност. И не само то, него и нова радна места и у другим секторима. Уместо тога, прави губитак. Очигледни су организациони и кадровски проблеми у компанији“, напомиње Ђоговић уз коментар да ту нема тржишног привређивања нити одговорности за рад и нерад.
Према његовим речима, пад производње у термоелектранама због неблаговремених инвестиција у површинске копове довео је и до пада производње струје.
„За то нико није одговарао. Ако Влада стварно жели да се покаже као реформска, а не само на речима, онда мора да загризе у јавна предузећа и да одстрани трулеж“, поручује Ђоговић.
Највећи загађивач у Европи
Уколико српска привреда настави да расте и то по амбициозним стопама које предвиђа Влада, потребе за електричном енергијом биће много веће него данас. Процене су да би у наредних шест година ЕПС требало да повећа производњу за 5.000 гигават-сати (прошле године је произведено укупно 34.346 гивата-сати) што због замене застарелих капацитета, што због раста тражње за струјом. За то би ЕПС требало да у наредних седам година инвестира чак три милијарде евра само у изградњу нових и модернизацију постојећих капацитета. На страну што у заштиту животне средине треба, према проценама, да уложи 800 милиона евра у овом периоду, с обзиром да су термоелектране из Србије (и БиХ) највећи загађивачи у Европи.
Пише: Милош Обрадовић, Данас.рс
Господо, шта вас чуди? Видите да за време владавине радикализованих радикално напредњака стално урушавају пословање ЕПС-а, да би 2018. године завршили са губитком (или минусом) од једанаест милиона евра. Тактика је добро осмишљена, мрша се најлакше продаје. Само је бациш. Тако ће и печењар са својом, око роштиља, свитом урадити са мршом под именом ЕПС. Предходни, како каже омиљени вођа, све су продали, но ипак су оставили нешто и за будућих. Како ствари стоје, ти – садашњи властодршци све ће отуђити, можда и своје гласаче и на крају и себе. Оно што остане бациће као мршу. Да ли је ЕПС то заслужио, процените сами?
ИНСТИТУЦИЈЕ КАО СКРОВИШТЕ ВЛАСТИ!?
Код нас све је институцијализовано, министарства, секретаријати, агенције, саветодавство и још много тога. А како ствари стоје, у земљи један ради, а више њих, ако сме, пази. Пажња је посвећена да неко не пази дешавања, а да их погрешно пренесе. Помињу се сендвићи и флашице воде. Можда се деси да нам је то светла, ако не, најсветлија будућност. Неће ваљда, након оноликих успеха и напредака сваке врсте. Сви ће осетити те благодете, те и пензионери. Овим, задњима осмехује се раст пензија, уколико математика успе да израчуна. Бојим се да ће се начекати, а зашто?
♣ Вођа ради, остали га нежно пазе. На крају га ухвати дремка. Грешке испаштају други.
♣ Свакодневно попијем чашу црног вина за здравље, а остале попијем за душу.
♣ Код нас можеш политичара да замислиш без оловке него без чашице.
♣ Боље је да cе председник, за време заклетве, удари у главу Јеванђељем него што га држи. Мање би ширио неистину.
♣ Како је кренуо премијер(ка) са статистиком о увећању пензија, боље је било да се не заклиње. Мање би секира(о)ла пензионере. Њена заклетва је реда ради, важнија је заклетва шефу.
♣ Сваки председник зна снагу своје земље, њену будућност гради, а не сања?
♣ Колико наша држава има институција, друго није јој ни потребно.
♣ Фискални савет прогласио је нашу електроприведу међу највећим загађивачима у Европи. Није ни чудно, запошљава изнад 30.000 ш*роња.
♣ Храна код нас је 20% јефтинија него у ЕУ, плате три и више пута ниже. Из ината гладујемо.
♣ Наши водећи политичари, како ствари стоје, удавиће се у сопственој демагогији.
♣ Бриселски споразум Београд – Приштина о КиМ изгледа да пада у воду. Као да је састављан на брвну.
♣ Државу су модернизовали? Народ је постао адамист, иде го и бос.
♣ Власти држе реч, причају неистине непрекидно, институционално.