* Сада се сва главна питања светског поретка разматрају управо на сусретима „Групе двадесет“. Г-7 је родио „крај историје“. Она је оличавала победу глобализације, како је донедавно изгледало – дефинитивну. А Г-20 – иако је испрва била само проширени формат Г-7 – постала је већ главни међународни форум прелазног периода за време којег је глобалистички модел замењен нечим новим
* „Глобално руководство“ убрзано губи власт. Свет је већ ступио у епоху новог индустријско-технолошког надметања што је уздигло улогу националних држава. `Светски дневни ред` опредељују лидери које је „Седморка“ била одгурнула и осудила. А они који и даље све стављају на либерал-глобализам – очајнички и, по свему судећи безнадежно, покшавају да сачувају остатке властитог утицаја
* У Осаки је то постало очевидно. „Дневни ред“ су диктирали Владимир Путин, Доналд Трамп, Си Ђинпинг, Нарендра Моди и руководиоци земаља који су се трудили да им буду близу. Напротив, у сенци су остали лидери попут Ангеле Меркел и Емануела Макрона. А кандаском премијеру, Џастину Трудоу, бразилски председник, Жаир Болсонаро, чак ни руку није пружио…
* „Десет дана који су потресли свет“ треба рачунати од 20. јуна када је Трамп „неочекивано“ одустао од ракетирања и бомбардовања Ирана. Није би било да се на то одлучи. Морао је да употреби сву своју вољу и навике великог играча. Неоконзервативци и клиберали су подивљали – Доналд им се коначно измигољио
____________________________________________________________________
Пише: Дмитриј ДРОБЊИЦКИ
ИЗМЕЂУ 20. и 30. јуна 2019-те одиграло се за међународну политику неколико веома важних догађаја.
Тешко да ће историчари кроз 20 или 40 година баш тих десет дана издвајати као пресудне. Па ипак, ово што се издогађало за само недељу и по сигурно ће ући у летопис трансформације света.
Централни догађај био самит Г-20 у Осаки.
Према Г-20 су се многи експерти и до пре само коју недељу односили скептично.
Међутим, управо у Осаки је дефинитивно постало јасно да је Г-20 заменила Г-7.
Сада се сва главна питања светског поретка разматрају управо на сусретима „Групе двадесет“.
Г-7 је родио „крај историје“. Она је оличавала победу глобализације, како је донедавно изгледало – дефинитивну.
А Г-20 – иако је испрва била само проширени формат Г-7 – постала је већ главни међународни форум прелазног периода за време којег је глобалистички модел замењен нечим новим.
Шта ће бити следећи модел – данас са сигурношћу не може рећи нико. Али, промене се догађају пред нашим очима.
„Глобално руководство“ убрзано губи власт. Свет је већ ступио у епоху новог индустријско-технолошког надметања што је уздигло улогу националних држава.
`Светски дневни ред` опредељују лидери које је „Седморка“ била одгурнула и осудила. А они који и даље све стављају на либерал-глобализам – очајнички и, по свему судећи безнадежно, покшавају да сачувају остатке властитог утицаја.
У Осаки је то постало очевидно. „Дневни ред“ су диктирали Владимир Путин, Доналд Трамп, Си Ђинпинг, Нарендра Моди и руководиоци земаља који су се трудили да им буду близу. Напротив, у сенци су остали лидери попут Ангеле Меркел и Емануела Макрона. А кандаском премијеру, Џастину Трудоу, бразилски председник, Жаир Болсонаро, чак ни руку није пружио…
Јапански премијер Шинзо Абе видљиво се трудио да добије подршку и похвале од шефова три државе које оличавају антиглобалистички тренд. Уследила је изјава официјелног Токија да жели да учествује – и инвестицијама и технологијама – у руским националним пројектима. До пре три године то би за сваког у врху Јапана било политичко самоубиство.
Западни мејнстрим медији промене које су у току и даље покушавају да објасне „интригама покварених Руса“, Трамповом неуравнотеженошћу, порастом ниских страсти и у развијеним и у земљама у развоју и неспособношћу обичних људи да се прилагоде дигитализованој и роботизованој економији.
На сајту CNN појавио чланак чији наслов све говори: „На самиту G-20… Трамп се грлио са диктаторима и деспотима“. А у ту групу су сврстани: Путин, Си, Ердоган, Болсонаро, Мухамед бин Салман, чак и индијски премијер Моди.
Агенција Associated Press замерила је Трампу да је сувише предусретљив са „непријатељима демократије“, а крајње оштар са савезницима САД, укључујући Меркел, макрона и Трудоа.
. Трамп заиста не види разлога да буде сладак са представницима либерал-глобалистичке елите. Њему је много интгересантније да буде у друштву лидера који реално опредељују `светски дневни ред`.
Трампа не интереује „тријумф западних вресности“ већ – интереси САД и како живе Американци.
„Десет дана који су потресли свет“ треба рачунати од 20. јуна када је Трамп „неочекивано“ одустао од ракетирања и бомбардовања ирана. Није би било да се на то одлучи. Морао је да употреби сву своју вољу и навике великог играча.
Неоконзервативци и клиберали су подивљали – Доналд им се коначно измигољио.
У борби са унутрашњим политичким противницима, 45-ти председник САД је прешао у одлучни контранапад и демонстрира да за њега више не важе ограничења у вођењу спољне политике која су му наметана преко истраге о „руском мешању“ у председничку кампању 2016-те. За илустрацију: пред полетање за Јапан, новинару који га је питао о чему ће разговарати са Путином, одрезао је: „То није ваша ствар!“.
То је до пре неки месец било немогуће.
Трамп је у јапану са Сијем договорио привремено примирје у трговинском рату са Кином, па постао први активни председник САД који је ступио на тле Северне Кореје.
А лидеру „уједињене Европе“ су у Земљи излазећег сунца прогутали по горку пилулу и тако су је и напустили. Осим тога, све о чему су се Меркел и Макрон договорили у време самита G-20 било је одбачено на самиту држава ЕУ.
Свет се током тих десет дана уистину озбиљњно изменио. Те промене ћемо осетити веома брзо.
За те промене треба бити спреман, чак и – ићи испред догађаја…
Факти
