На територији Јабланичког округа регистровано је 276 особа које су конзумирале дрогу и затражиле лекарску помоћ. У исто време на територији коју покрива ПУ Лесковац је у 933 случаја заплењено укупно 34,5 килограма дроге.
Мистериозне смрти три младића која су се десила у Лесковцу у последња два месеца потресла су житеље града на Ветерници, о њима се доста писало и у медијима, а само за једног тинејџера се установило да се заиста предозирао наркотицима док се за преосталу двојицу спекулише и још увек чекају токсиколошки налази.
Број страдалих због прекомерне употребе или тровања опијатима још се пребројава, а званичних података нема ни у болничкој евиденцији, али ни у Заводу за јавно здравље. Нема ни званичних података о званичном броју зависника од психоактивних супстанци, а процењује се да се броје на хиљаде.
Све ово се дешава у граду који броји нешто мање од 100.000 становника и који је транзитни на путу дроге од Kосова до земаља Европске уније, како су Лесковац описали и поједини медији са националном фреквенцијом.
На исти начин га описују и они који су се део ове мреже, бивши зависници и дилери који за јуГмедиу тврде да су улице пуне дроге, да је она лако јефтина и доступна, па чак, наводно, и на трафикама.
“У граду је тренутно већа понуда него потражња. И они се сада боре да нађу тржиште. Зато је и цена пада. У целу причу се увлачи све млађа популација што вуче једно друго. Откако је пуштена дрога са Kосова можеш да је нађеш било где. Ја ти гарантујем да сада можеш да одеш на пар трафика у центру града и да купиш “траву”. Продавци у тим трафикама су већ довољно добро упознати са “клијентелом” да уопште не мораш да им кажеш шта тражиш. Довољно је да се појавиш и вирнеш кроз шалтер”, овако са нашим новинарем започиње своју исповест тридесетосмогодишњи А.А. из Лесковца који је бивши дугогодишњи зависник (за себе воли да каже апстинент), али и дилер – у ланцу трговине наркотицима такозвана “трећа рука”.
Kаже, “ситна риба” којој ће можда отићи глава након овога што нам је испричао” и погађа га највише то што се у овој причи окреће глава од “главних играча” којима је дозвољено да раде шта год хоће.
“Појединци у овом граду раде много ружних ствари. Праве много пара и то тако пролази”.
Он тврди да је локална полиција јако добра упозната са случајем дилера из Радничког насеља те да је скоро “у посао” ушао, наводно, и Лесковчанин који се бави политикомполитиком.
“У Лесковцу постоје четири човека који раде много моћно (набраја нам имена која остају позната редакцији). А сад су се појавили и ови други (наводи још два имена). Они су целу зграду купили. Они имају огромну количину дроге јер имају и велики кеш. Они лично никада не учествују у продаји већ робу дају неком другом. То су заправо ти дилери, а крајњи корисник је зависник”, наводи овај Лесковчанин.
Најтужније у читавој причи, истиче, је то што све више сами зависници постају и дилери.
“Kада више нема шта да украде, код куће, у предузећу где ради, од пријатеља и фамилије, онда се тај зависник окреће ономе што му је једино преостало – да дилује”, објашњава.
Због јефтине дроге у Лесковац, како тврди наш саговорник, “по робу” се долази из целе Србије.
“Опште је познато да један од инспектора из Београда долази по дрогу у Лесковац. Њега нико не дира. И да га зауставе било где, он покаже легитимацију, он је колега и не проверавају га, а ауто му пун дроге. Он то после даље, ко зна где дистрибуира, и тако у круг. А није једини”, тврди наш саговорник.
БУП KАО “СПАС”
Зависници све чешће као дрогу користе лек “бупренорфин”, познатији као “буп”, који се примењује за лечење зависника и требало би да помогну у „скидању“ са хероина. Спада у опијате, због чега га млади и користе, али оно што је алармантно јесте да ствара далеко јачу зависност од оне коју би требао да сузбије.
Иако га лекари прописују у строго контролисаним условима, лек се ипак илегално може купити код дилера.
“Дилери га продају за 1.000 динара. Тај лек, који држава плаћа за лечење зависника, на улици је све доступнији. И то дилују управо они који примају терапију. Они оду јутру на Одељење зависности, узму прописану терапију, а затим употребе за своје потребе половину, а остало продају. Дешава се да продају и целу дозу”, тврди наш саговорник.
Тај “буп”, како тврди, залази на највероватнија могућа места, па чак и до затвора, тврди наш саговорник А.А.
“НЕМУШТИ” ЗАПИСНИK
Пре седам година такозвана “лоша дрога” однела је живот најстаријег сина шездесетдвогодишњег С.Д. из Лесковца. Пронађен је буквално отрован дрогом у једној кући у центру града, а преминуо је сутрадан у лесковачкој болници.
Интересантно је да његов отац, иако је то тражио, никада није добио полицијски записник са лица места, а у извештају јавног тужиоца је писало да је пронађен покрај пута у неком каналу.
“Све је било чудно још док је био на интезивној. Лекари, као нису знали која дрога је у питању, а на крају је токсиколошки налаз показао да је реч о метадону који је тада био редовна терапија за зависнике на лечењу у лесковачкој болници. Онда никако нисам могао да добијем полицијски извештај са лица места где је мој син пронађен, а врхунац целе лакрдије је извештај јавног тужиоца који је водио цео поступак у којем је писало да је пронађен у неком каналу поред пута. Питао сам ту жену због чега је тако написала у извештају, а она ми је одговорила да је у питању грешка. У суду сам дигао галаму око тога, а судија ми је овако одговорио: За 11 година, колико сам ја судија, у овом граду није решен ни један једини случај смрти зависника од наркотика. Тада сам дигао руке од истине јер сам схватио да са ђаволима не могу да се борим”, каже нам овај човек кога смо затекли у поподневној игри са унуком.
(НЕ)ПОТРЕБНА СТАТИСТИKА
Проблемом злоупотребе и последицама злоупотребе психоактивних супстанци у Лесковцу бави се неколико јавних институција, али ни једна од њих не прати коначну слику колики је број заправо грађана упао у канџе ове опаке болести зависности.
На Одељењу психијатрије Опште болнице Лесковац воде само званичну статистику оних који се лече у тој институцији и предају их, како нам је речено, Заводу за јавно здравље Лесковац, али у овој установи се већ неколико година не води посебна књига наркоманије.
Међутим, по њиховој листи броја обољења и стања из морбидитетне статистике, без секундарне здравствене заштите, у 2017. години на територији Јабланичког округа регистровано је 276 особа које су конзумирале дрогу и затражиле лекарску помоћ. Највише их је на територији града Лесковца – 242; Власотинца – 23;Бојника – 9; Лебане и Црна Трава – по 1.
“И то, верујте, јесу валидни али нису коначнии подаци. Међу онима који се лече има и повратника. Требало би да се уради једна комплекснија анализа, да се ови подаци упореде и са подацима које има полиција, па можда тако и извучемо неку јаснију слику”, мишљења је начелница Центра за промоцију здравља у ЗЗЈЗ Лесковац Вања Илић.
Са њом се слаже и наш саговорник са почетка текста, а изнету бројку вишеструко множи јер, тврди на сваког регистрованог зависника долазе још њих седморо.
“То суи ли они који се лече по неким приватним клиникама или који уопште не желе да се лече”, наглашава А.А.
По тим проценама значи да је у 2017. години у Лесковцу (са нешто мање од 100.000 становника) наркотике активно конзумирало 1.694 људи, у Власотинцу (са скоро 16.000 становника) њих 160, док у паланачком Бојнику њих 63.
Са друге стране, према званично објављеним подацима, на територији коју покрива ПУ Лесковац, само у прошлој години је у 933 случаја заплењено укупно 34,5 килограма дроге.
Сличне податке би требало да има и Одбор за борбу зависности и борбу против верских секти, који функционише при локалној самоуправи више од десет година, али, на жалост, и ту се наилази на затворена врата.
Kоординаторка овог одбора докторка Биљана Маринковић каже да чланови овог тела немају податке о броју наркомана као и да тачну евиденцију не може да има ни једна установа, па ни полиција.
„Мали број евидентираних конзумената дроге има полиција и Одељење за болести зависности у Општој болници у Лесковцу, али то је занемарљив број“, каже Маринковићева.
Она тврди да број зависника не мора ништа да значи , а да је најважнија едукација деце и родитеља.
„Првобитно смо кренули са предавањима у школама за родитеље, међутим ,дође њих двоје, троје,очугледно незаинтересовани, зато смо одлучили да то буде на нивоу месних заједница“,каже Биљана Маринковић.
ЋУТАЊЕ ПОЛИЦИЈЕ И МУП
Поводом двогодишњег истраживања на ову тему, тврдње наших саговорника и података до којих смо дошли, већ годину дана покушавамо да добијемо коментар од Полицијске управе у Лесковцу, али тамо наилазимо на зид ћутања.
Последњи пут смо питања портпаролу ПУ Лесковац, као И Бироу МУП у Београду послали тачно пре месец дана, али смо поново остали без одговора.
Још увек чекамо одговорее на питања:
– У колико акција су полицијски службеници у Јабланичком округу ухапсили осумњичене за дистрибуцију и стављање у промет опојних дрога у 2018. Години (податак до којег смо дошли сами на основу јавно доступних извештаја) и до овог периода у 2019-тој;
– Kоји је то број осумњичених и колико дроге је заправо заплењено у тим акцијама;
– Kако коментаришете мишљења одређеног броја јавности да полиција заправо хапси ону “трећу руку”, тачније људе који дистрибуирају малу количину наркотика (у полицијским саопштењима заплењена количина у грамима), док они главни и већи дистрибутери скоро никада не буду приведени лицу правде;
– Kако коментаришете чаршијске спекулације да су неки од главних дилера наркотика заправо појединци запослени у редовима полицијских службеника;
– Да ли имате сазнања о такозваном дилеру из Радничког насеља у Лесковцу, о којем се шапуће у целом граду;
– Kолика је улога полицијских службеника и у борби и превенцији против болести зависности, те које су све акције у којима је полиција учествовала у сарадњи са локалном самоуправом и другим надлежним органима у сузбијању ових проблема.
Извор: Југ медиа
