За експропријацију објеката и земљишта који се налазе на простору Београда на води из државног буџета до данас је издвојено око 5,9 милијарди динара или око 50,1 милион евра. Према истраживању новинара Инсајдера, само је за компанију БАС, која ће због тог пројекта бити принуђена да сели аутобуску станицу на Нови Београд, крајем прошле године издвојено око 10,9 милиона евра.
Уговор о градњи пројекта „Београд на води“, закључен на основу међудржавног споразума Републике Србије и Уједињених Арапских Емирата, потписан је пре четири године, а јавност још није упозната колико је тачно новца грађана Србије до данас уложено у овај пројекат.
Према подацима које је Инсајдер добио по Закону о приступу информацијама од јавног значаја од Државног правобранилаштва, до јуна ове године само на експропријацију објеката на простору Београда на води из државног буџета је издвојено око 5,5 милијарди динара или око 46,6 милиона евра, од чега је физичким лицима исплаћено око 3,1 милион евра.
Kако је Инсајдеру речено у Правобранилаштву, због изградње пројекта Београд на води, на име експропријације земљишта из буџета је издвојено око 3,5 милиона евра.
Ревизор: Аутобуској станици Београд 10,9 милиона евра
Према подацима из извештаја Државне ревизорске институције о ревизији финансијских извештаја Министарства финансија за прошлу годину, а по Закључку Владе и Споразуму о накнади из децембра 2017, држава је у виду накнаде за експропријацију за Аутобуску станици а.д. Београд – БАС издвојила око 1,3 милијарде динара или око 10,9 милиона евра.
БАС-ова станица налази се управо на простору будућег луксузног насеља “Београд на води”, а према ранијим најавама градских власти она је требало да буде измештена на Нови Београд у Блок 42 најкасније до септембра ове године. Међутим, извесно је да од премештања у догледно време неће бити ништа, јер не само да радови нису ни почели, већ није завршен ни пројекат за будућу станицу, нити је издата грађевинска дозвола.
У Извештају ДРИ за 2018. наводи се да је још више новца издвојено за експропријацију зграде Еуросалона. Према Закључку Владе и Споразуму о накнади из августа прошле године, компанији “Еуросалон реал естате” по том основу обезбеђено је 1,9 милијарди динара или око 16,2 милиона евра. На име истих накнада за физичка лица издвојено је око 276.000 евра.
Само накнаде за зграду Еуросалона и Аутобуске станице чине половину суме коју је држава платила или ће платити за експропријацију објеката и земљишта у оквиру пројекта Београд на води. Kако је објавио БИРН још пре две године држава је за зграду Симпа, у исте сврхе, издвојила око 12 милиона евра, док је објекат словеначке компаније “Искра” плаћен око седам милиона евра.
Остало је непознато колико су држава и град Београд до сада одвојили за рашичишћавање терена и изградњу инфраструктуре. Те податке новинари Инсајдера тражили су од надлежних државних и градских институција, али одговоре нисмо добили.
Такође, ни компанија Београд на води, чији је сувласник и држава Србија, није одговорила на питања Инсајдера.
У Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре речено нам је да се једини трошак који су они имали у вези с пројектом “Београд на води“ односио на израду планске документације. Kако су навели, још 2014. за израду Просторног плана подручја посебне намене уређења дела приобаља Града Београда – подручје приобаља реке Саве за овај пројекат плаћено је 51 милион динара.
Рушење у Херцеговачкој, протести, критике стручне јавности…
Уговор о градњи пројекта „Београда на води“изазвао је озбиљне полемике у друштву, критике стручне јавности, али и уличне протесте.
Сам пројекат Влада Србије на чијем је челу у том тренутку био Александар Вучић, 2015. године је прогласила од националног значаја усвојивши лекс специјалис – посебан закон којим се регулише градња пројекта Београд на води независно од важећег законодавства.
Земљиште на којем се гради “Београд на води” дато је инвеститору у закуп на 99 година, а Србија је уместо новца од накнаде добила 32 одсто удела у предузећу “Београд на води”. Међутим, питање је шта ова одредба у пракси значи с обзиром на то да инвеститор када на земљишту изгради зграду, према Уговору, постаје и власник дела земљишта на ком је зграда изграђена.
Према уговору најмање 50 одсто пројекта мора да се заврши у наредних 20 година, док је рок за завршетак пројекта 30 година.
Арапска фирма Игл Хилс има обавезу да уложи 150 милиона евра и обезбеди кредит у истом износу. С друге стране, Србија улаже земљиште од 100 хектара, има обавезу рашчишћавања целог подручја и обавезу изградње инфраструктуре.
Додатно незадовољство грађана због пројекта Београд на води изазвало је и рушење приватних објеката у Херцеговачкој улици крајем априла 2016. године на простору будућег Београда на води.
Иако су градске власти тврдиле да уклањање објеката у Херцеговачкој није било потребно све до краја 2019, анализа Инсајдера је показала да је, према уговору, рок за рашчишћавање подручја у ком се налази Херцеговачка био 30. јун 2016.
Рушење у Херцеговачкој изазвало је масовне протесте грађана које је организовала Иницијатива Не да(ви)мо Београд, а на којима је присуствовало на десетине хиљада грађана.
Тадашњи премијер Србије Александар Вучић месец и по дана од инцидента изјавио је да иза рушења у Херцеговачкој улици стоје највиши органи градске власти и најавио да ће они због тога сносити одговорност.
Kо је под фантомкама рушио у ноћи између 24. и 25. априла и по чијем налогу, као и због чега полиција није реаговала на позиве грађана, јавности Србије није познато, јер је истрага и даље у току, а за сада је „кажњен“ само шеф смене те вечери, полицајац Горан Стаменковић. Он је признао кривицу за несавестан рад у случају “Савамала” и закључио споразум са Тужилаштвом за условну казну затвора.
Новинари Инсајдера у две емисије Инсајдер без ограничења о пројекту „Београд на води“ истраживали су шта је оно што Београд и Србија добијају од таквог уговора, да ли је реч о међудржавном споразуму или комерцијалном уговору због ког Србија чини бројне уступке једном страном приватнику, као и какав је историјат фирме која гради „Београд на води“. Kолико улажу Србија и Београд, а колико арапски инвеститор, као и зашто је због арапских инвестиција Београд претворен у дивљи запад у ком су ноћу под маскама непознате особе рушиле објекте без решења о рушењу.
Инсајдер.нет
Фото: Срђан Илић
