Врање, Бујановац, Врањска Бања – Између званичних информација да је на продају оглашен Хотел „Пржар“ на брду изнад Врања те да је катарски бизнисмен Али Абдула Мс Ал Маки, након улагања од скоро два милиона евра одустао од улагања у више хотела на подручју југа Србије, још једном је покренуто питање заинтересованости државе за туристичко-хотелске капацитете на југу Србије.
Пре дуже од две године, актуелни министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић најавио је брзу приватизацију лечилишта у Врањској и Бујановачкој Бањи, али до сада се није десио ни минимални помак у том правцу.
– Врањска Бања располаже само актуелним капацитетима у оквиру Специјалне болнице за лечење реуматских болести. Хотел који је у власништву ЈП Железница Србије је одавно под катанцем, док су објекти пре свега угоститељске намене издати од стране Kомпаније Симпо под закуп, а све у складу са актуелним законским процедурама – наводе надлежни из градске општине у овом некада угледном лечилишту.
Слична је ситуација и у Бујановачкој Бањи „Врело“, где упркос врло лошим смештајним условима током сезоне и даље имају одређени број гостију. До званичних података о процесу приватизације је било немогуће доћи јер љубазни портир на рецепцији каже „за изјаве је надлежан једино директор а он је на одмору“.
Добри познаваоци прилика у Хотелско-угоститељском предузећу „Европа“ које је пре три године купио катарски бизнисмен Ал Маки наводе да се он „скоро годину дана није појавио у објектима који су његово власништво“. Три хотела и мотел продати су за нешто више од милион евра. Извори Данаса наводе да је „уз актуелно улагање катарског бизнисмена сада вредност ових објеката који су затворени или раде само у скромним капацитетима око два милиона евра“.
– Очекивало се да власник хотела у Сурдулици, на Власинском језеру и у Црној Трави, као и објекта на самом уласку у комплекс Власинског језера постане један бизнисмен са југа Србије, али до тога није дошло, па се све сада претворило у то да ће „дара превршити меру“, на штету људи и оних који су овде радили – тврди извор Данаса.
У међувремену руском конзорцијуму продат је потпуно девастиран хотел „Врање“ за нешто више од милион евра. Kако сазнајемо, да би се санирала сва оштећења на кровној конструкцији која је годинама прокишњавала и реновирао цео објекат, неопходно је уложити још најмање толико новца.
Мотел „Пржар“ који се налази у власништву компаније „Симпо“ сада се продаје за готово четвороструко већу цену (3,8 милиона евра) од оне плаћене за хотел Врање, иако је у питању много мањи објекат. Та понуда актуелна је до 27. јула када би требало да буде познат нови власник. На ни једном сајту надлежних владиних органа не постоји било каква процена вредности имовине самог објекта мотела „Пржар“, као ни хотела „Железничар“ у Врањској Бањи, а још мање објекта давно започетог на левој обали реке Бањштице који се назива епским именом. У октобру се очекује отварање хотела на уласку у Врање са затвореним базеном и смештајним капацитетима за око 100 лица на ноћењу, чије власништво се повезује и са бизнисменима који су постали нови власници хотела „Врање“.
Мотел „Врање“ који се налази на некадашњој улазној петљи у само Врање, преузела је држава и од њега је направљен прихватни камп за мигранте који ту тренутно бораве. На путу од Ниша према граници са Северном Македонијом трасом Kоридора 10, сада је актуелан само мотел „Предејане“, мада се и до њега може доћи тек уз искључење са главног путног правца. Kада се овоме дода и то да су цене услуга у мотелу „Предејане“ сада у летној сезони „надевропске“, јасно је да хотелско-угоститељске објекте на југу Србије чека тешка будућност, поготово када прође летња сезона.
Еколошки санитарни прстен за Власинско језеро
– За нас је приоритет на Власинском језеру еколошки санитарни прстен за који смо добили подршку Владе Србије, јер се ради о посебној еколошкој средини где имамо и флору и фауну. У складу с тим треба гледати и на даљи развој угоститељства и туризма – оцена је Новице Тончева, председника Скупштине Сурдулице и народног посланика.
Пише: В. Ристић
