Вучић за мешетарење и превару у вези БИП-а узео мито од 3,5 милиона евра

Најстарија београдска пивара је затворена, закупац је нестао, 150 радника је добило отказ, мали акционари су преварени, а креатори те катастрофе још су на власти. На уништавању БИП-а профитирао је само Александар Вучић, који је узео мито од 3,5 милиона евра.

Македонски бизнисмен Светозар Јаневски, власник винарије “Тиквеш” из Kавадараца, 2017. године закупио је погоне БИП-а у стечају. Супротно законима и прописима, злоупотребом службеног положаја Вучић је омогућио Јаневском да по изузетно повољним условима преузме пивару. С позиције председника Владе Републике Србије, у сарадњи с министром Жељком Сертићем, Вучић је припремио терен за пропаст предузећа које је радило од 1839. године.

Посртање БИП-а почело је много раније, кад су управљање преузели кадрови Социјалистичке партије Србије. Из некадашњег гиганта извлачене су паре за партију и њене челне људе, није улагано у технолошки развој и борбу на тржишту.

У лошем стању, али са значајним брендом, БИП је приватизован 2007. године. Акцијски фонд и Агенција за приватизацију потписали су уговор којим је 51,9 одсто акција БИП-а продато Kонзорцијуму литванске “Алите” АБ и шведском “Унитед Нордиц Беверагес” за 26,6 милиона евра. Kао и многе друге, и ова приватизација није успела, купац није испунио преузете обавезе, па је 2010. поништен уговор. Агенција за приватизацију, односно Република Србија, преузела је 51 одсто власништва над БИП-ом, а малим акцинарима је остало 49 одсто.

Тек тада долази до потпуног колапса. Социјалисти поново преузимају БИП и на место генералног директора постављају Миливоја Драганића, блиског рођака Бранка Ружића.

За четири године његовог газдовања, пивара остварује рекордан губитак од око 18 милиона евра. Иако су на српском и регионалном тржишту постојали повољни услови, БИП је уместо пива производио губитке. То и не чуди, с обзиром на стручност руководећих кадрова, о чему довољно говоре њихове професионалне референце.

Док је радио као магационар, директор Драганић је постао експерт за испијање, али не и производњу пива.

Kад је направио вишемилионску штету, СПС је почео да се дистанцира од свог фаворита, па је он потражио заштиту Млађана Динкића и Г17. На место директора маркетинга БИП-а запослио је супругу Ненада Михаиловића, Динкићевог помоћника, а финансирао је изградњу базена у Обреновцу, што је представљено као велики успех Мирослава Чучковића, тадашњег и садашњег председника општине.

Чучковић је променио странку и остао на власти у Обреновцу, али за Драганића није било спаса. Ново руководство Агенције за приватизацију, 2014. сменило је генералног директора БИП-а и све чланове Надзорног одбора.

На место Заступника капитала ступа Слободан Мацура, а Драганића је наследио Александар Томић. За разлику од свог претходника, Томић је био искусан менаџер, са стажом директора Никшићке пиваре и директора маркетинга Kока коле.

Међутим, Томић се није понашао као директор пиваре, него као заступник интереса премијера Вучића и министра привреде Сертића.

По њиховим инструкцијама, без знања и сагласности руководства Агенције и Заступника капитала, Томић је почео преговоре с Јаневским. По налогу Вучића и Сертића, водио је своју политику, није плаћао добављаче, повећавао је дуговања и гомилао је новац на рачуну. На грешке у пословању упозоравао је и Заступник капитала.

– Није јасно зашто се у хитним околностима гомилају новчана средства на текућем рачуну и не плаћају обавезе према добављачима, а првенствено према Пореској управи, односно буџету Републике Србије, чије смо интересе дужни сви да заступамо, и генерални директор и Надзорни одбор и ја, као Заступник већинског државног капитала у АД БИП – навео је Слободан Мацура у допису 18. маја 2015. године.

Томић је знао зашто не штити интересе државе, него Вучића. То су знали и чланови Надзорног одбора Данијела Вазура, директорка Агенције за лиценцирање стечајних управника, Цица Вучковић, шеф Сертићевог кабината и Чедомир Стојковић, адвокат и члан дисциплинске комисије АЛСУ. Поред чланства у Надзорном одбору, сви су имали и чланство у Српској напредној странци, па су извршавали налоге свог председника Вучића.

У то време, четири респектабилне фирме су се интересовале за приватизацију БИП-а, од којих је једна из САД добила сагласност за увоз београдског пива на америчко тржиште. Осим ње, БИП је намеравала да купи једна пољска и две домаће фирме.

Агенција за приватизацију је комплетну информацију о потенцијалним купцима проследила председнику Владе и министру привреде. Ипак, на волшебан начин, без икакве најаве, власт је донела одлуку о усвајању уговора о пословно-техничкој сарадњи с предузећем “М6 ЕДЕН”, које је Јаневски основао у Београду само неколико дана раније.

Спорни уговор изазвао је сукоб између министра Сертића и Љубомира Шубаре, директора Агенције за приватизацију. Поступајући у складу са Законом о приватизацији, Агенција је поништила уговор с предузећем “М6 ЕДЕН”. С објашњењем да се не сме дозволити да “ова прилика пропадне”, Сертић је најавио да ће Министарство, као другостепени орган, одобрити уговор. Иако противзаконито, то је и урађено. Уговор је потписао Милун Тривунац, тада помоћник министра, а сада државни секретар у Министарству привреде.

Љубомир Шубара, директор Агенције, покушао је да убеди Светозара Јаневског да одустане од уговора који није примењив и који је штетан по све и да пристане на приватизацију каква је предвиђена законом.

– Ја сам све завршио са Вучићем, а нас двојица, након што преузмем БИП, можемо евентуално да попијемо кафу – љубазно је одговорио Јаневски.

Мали акционари су узлауд покушавали да заштите своје интересе. Београдски Привредни суд је у марту 2015. године, одлуком судије Жељка Муњизе, одредио да се стечај над БИП-ом спроводи банкротсвом, пошто “нема никаквих услова за опоравак тог привредног друштва”. Мали акционари су суд обавестили да и после одлуке о банкроту у БИП-у ради око 150 људи, који добијају плате.

– Држава се понашала као апсолутни, стопроцентни власник БИП-а, који је одвела на дно и уништила. Од почетка је јасно да је стечај БИП АД опција која се диригује од стране оперативног извршиоца, а то значи из Министарства привреде Србије. Да ли сте ви, судија, дали сагласност за малверзације које се раде у БИП-у у стечају? Да ли сте ви, судија, неделовањем дозволили да се маса за исплату потраживања истопи и да мали акционари остану без могућности да добију колико-толико солидан износ средстава за своје акције, тим пре што ниједном својом активношћу нису допринели да се БИП доведе у стање у коме се налази? – наводи се у допису малих акционара судији Привредног суда.

Власници 49 одсто акција покренули су протесте и потписивање петиције којом су од премијера Вучића тражили да заштити њихова права и спречи уништавање Београдске индустрије пива.

Под тим притиском, да ситуација не би измакла контроли, Вучић је заказао састанак на који су били позвани министар привреде Сертић, директор БИП-а Томић, тада већ у оставци и Шубара, директор Агенције за приватизацији. Непосредно пред почетак састанка у премијеревом кабинету, 24. јула 2015. године, Вучић је оптужио Шубару да подрива “јако добар уговор”, да је “преценио вредност БИП-а”, па и да је примио мито од не зна се кога.

На састанку, пред 25 људи, настављен је њихов вербални обрачун. Суочен са аргументима које су износили директор Агенције за приватизацију и његови сарадници, Вучић није могао да контролише бес.

– Геније, ево, обећавам малим акционарима да неће бити стечаја ако БИП плати два милиона евра дуга Пореској управи – рекао је Вучић и завршио састанак.

Сутрадан је министар Сертић затражио оставку директора Агенције за приватизацију. Из принципијелних разлога, Шубара је то одбио. Смењен је неколико дана касније, да не смета Вучићевим и Сертићевим диловима с Јаневским.

Месец дана после састанка код премијера, БИП је платио два милиона евра Пореској управи, али она је покренула стечајни поступак пред Привредним судом. Стечај је отваран и поништаван три пута, да би 2016. године коначно био уведен као једино решење, јер претходно потписани уговор о пословно-техничкој сарадњи с фирмом “М6 ЕДЕН” није могао да се спроведе.

Након отварања стечаја, 550 радника је изгубило посао. Јаневски је преузео БИП. Обећавао је да ће у производњу уложити 25 милиона евра, али од тога, очигледно, није било ништа. Није познато колико је македонски тајкун профитирао у послу с БИП-ом, али на крају је отишао без поздрава, остављајући 150 радника на улици. По уговору, “М6 ЕДЕН” требало је да плаћа 75.000 евра месечно, али ни ту обавезу није извршавао редовно, нити је уплаћивао ПДВ.

После свега, Агенција за лиценцирање стечајних управника објавила је оглас којим позива заинтересоване да изнајме АД “Београдску индустрију пива, слада и безалкохоних пића”. Нико није ни позван на одговорност за превару с Јаневским, али и то ће морати да, кад-тад, добије судски епилог.

П. Поповић, Таблоид