Тужилаштво годинама служи да практично амнестира појединце из врха власти

Прописана као могућност тужиоца да растерети судове, примена начела опортунитета годинама служи да практично амнестира појединце.

Према анализи новинара Инсајдера, у најмање пет случајева у којима су као осумњичени били означени високи јавни функционери, примењено је начело опортунитета, односно одлуком тужиоца је обустављен поступак.

Тако су тужилаштва раније одбацила пријаве против министра Синише Малог и бившег директора Ресавице Стевана Џелатовића због непријављивања имовине, директора Скијалишта Србије Дејана Ћике због нелегалног објекта на Панчићевом врху као и функционера Јагодине због сумње у ненаменско трошења три милиона евра.

Начело опортунитета у Србију је уведено Закоником о кривичном поступку који је ступио на снагу 28. марта 2002. Од тада до данас претрпео је бројне измене, а идеја законодавца била да се тужиоцу да могућност да у случају лакших кривичних дела у којима је јавни интерес угрожен у мањој мери одустане од гоњења.

Окривљени тада уплаћује новац у хуманитарне сврхе или прихвата друштвено користан рад.

Разлог увођења овог института је ефикасност и убрзавање правосудних поступака, а његовом применом појединцима се не региструју преступи односно не креирају досијеи.

Опортунитет заправо значи да уместо суђења за дело које се сумња да је појединац починио, свој дуг према држави може испунити и уплатом новца у хуманитарне сврхе или добротворним радом.

Према подацима које је Републичко јавно тужилаштво доставило Инсајдеру, начело опортунитета се све више примењује, па је тако 2011. институт одлагања кривичног гоњења примењен у односу на 8.060 лица, да би четири године касније 2015. тај број био вишеструко већи, односно 21.400 лица.

Само у прошлој години, према истим подацима, могућност одлагања кривичног гоњења искористило је 18.251 лица.

Док Републичко јавно тужилаштво, како тврди у одговору Инсајдеру, не поседују евиденцију о којим се кривичним делима ради приликом примене опортунитета, Удружење јавних тужилаца објавило је 2017. студију у којој су навели да се највећи број предмета у којима је примењен опортунитет тицао кривичних дела угрожавање јавног саобраћаја и крађа.

Ипак, нису у питању само та кривична дела. Међу њима су и градски и челници јавних предузећа и институција у Јагодини против којих је Државни ревизор поднео кривичне пријаве и то због сумњи да су ненаменски потрошили око три милиона евра из градске касе. Надлежни тужилац је у овом случају одлучио да не покрене поступак и осумњиченим руководиоцима наложио да у хуманитарне сврхе уплате око 4.200 евра, што је чак 700 пута мања новчана казна од суме за коју се сумња да је ненаменски потрошена.

Где је и како отишло три милиона евра није уопште тада утврђивано јер је применом опортунитета тужилац кривичне пријаве државног ревизора одбацио.

Осим пријава које је поднео Ревизор, тужилаштва су раније одбацивала и пријаве Агенције за борбу против корупције и то против појединих високих јавних функционера. Наиме, након што је Више јавно тужилаштво предмет актуелног министра финансија Синише Малог одбацило тврдећи да нема основа за покретање поступка, случај је преузело Прво основно тужилаштво и то само да провери да ли је Мали пријавио своју имовину у складу са законом или не.

Закон о Агенцији за борбу против корупције у члану 72. прописује да ће се “функционер који не пријави имовину Агенцији или даје лажне податке о имовини, у намери да прикрије податке о имовини, казнити затвором од шест месеци до пет година”. Како је предвиђена казна затвора била до пет година, Прво основно тужилаштво након неколико месеци вођења поступка одлучило је да склопи нагодбу са Синишом Малим. Тада је тужилац обуставио кривични поступак, а Синиша Мали за то уплатио 200.000 динара у хуманитарне сврхе.

Кривични поступак обустављен је у октобру прошле године и у случају Стевана Џелатовића, некадашњег директора ЈП за подземну експлоатацију угља. Против Џелатовића се водио поступак за кривично дело непријављивања и давања лажних података о имовини, али је и у његовом случају примењен институт одлагања кривичног гоњења.

“Пријава је одбачена након што је Стеван Џелатовић доставио доказ Тужилаштву о уплати 250.000 динара у корист рачуна за опортунитет”, рекли су у тужилаштву.

Прочитајте ОВДЕ по коме је то Шешељ оплео овог пута.

Извор: insajder. net