Тек изграђени насип преко кога пролази нови ауто-пут Ниш–Димитровград, између Ниша и Просека, морао је потпуно да буде срушен, због лоше подлоге. На истој тој траси, такозваном источном краку Коридора 10, на деоници Просек–Банцарево пролетос је пукао асфалт, а да ниједан аутомобил још није крочио на њу. На тек отвореној деоници Царичина Долина – тунел „Манајле”, на јужном краку Коридора 10, асфалт је пукао прошле недеље. Све ово дешава се у последње време на српским ауто-путевима, па се намеће питање ко је крив – природа, чија ћуд није на време препозната, или лош квалитет радова.
У „Коридорима Србије” за „Политику” кажу да је по уклањању материјала насипа, геотехничким испитивањима утврђено да су подтло – подлога насипа, као и доњи слојеви насипа веома расквашени и деградирани присуством муља.
– С обзиром на то да овакви геолошки услови нису били евидентирани ни геотехничким истражним радовима, који су рађени за потребе оригиналног тендерског пројекта, а ни касније, током 2013, када је грађен насип, констатовано је да је ова деградација подтла и самог насипа настала деловањем екстремно високих подземних вода у време великих поплава 2014. године. Ово је иницирало процес континуалног непредвиђеног слегања, који је резултирао појавом пукотинских деформација на изведеном коловозу – објашњавају у „Коридорима Србије”.
Будући да је реч о непредвиђеним околностима, за које извођач грчка „Терна” не сноси уговорену одговорност, признати су трошкови замене подтла и доњих слојева насипа, кажу у „Коридорима Србије”, који ће као инвеститор платити поправку.
Надзорни орган у овом случају је шпанска „Ептиса”.
Зоран Ђорђевић, директор консултантске куће „Ју-билд”, сматра да су лоши пројекти срж проблема. Прилично брзо су рађени, под притиском државе да се што пре заврше и крене са градњом. Према његовој оцени највероватније није било довољно времена да се детаљно испита шта је под земљом. Од суштинске важности у овој причи јесте како је рађена геомеханика, односно да ли оно што што се налази у пројектима одговара стварном стању тла.
– Главно питање је да ли је онај ко је градио, пријавио инвеститору, уколико је на терену уочио одступања од пројекта. У конкретном случају око насипа, ако је грешка у насипу крив је извођач, али ако је проблем оно што се налази испод насипа трошак је инвеститора. Исто тако ако асфалт пукне после три године коришћења реч је о уградњи лошег материјала. Али, ако пукне после три месеца проблем је геомеханика, односно стање тла – објашњава Ђорђевић.
Подсећања ради, лоши пројекти управо на источном краку Коридора 10 били су повод извођачима радова да испостављају захтеве за накнадна плаћања. Тако је на пример грчки „Актор” (који је задужен за неколико деоница на источном краку Коридора 10, као и за ону на којој је пукао асфалт од Просека до Банцарева) тражио додатна плаћања од 23,3 милиона евра.
Горан Родић, потпредседник Грађевинско-инжењерске коморе Србије, сматра да су за пропусте углавном криви извођачи радова, који после конкуришу са дампинг ценама, али и надзорни орган, који их контролише.
– Са насипом од 160 метара новог ауто-пута између Нишке Бање и Просека је иста прича као и са деоницом Уб–Лајковац, која иде из њиве у њиву и у коју је уграђиван лош материјал. На насипу вероватно није добро урађен други слој. Дошло је до слагања терена и мора да се ради нова подлога и нови слој.
Свуда у свету се ради ливени асфалт, који је скупљи али је квалитетнији и штеди новац при каснијем одржавању. Код нас примењују старе технологије и не примењују нове препарате у градњи. Те пропусте, које праве извођачи, тешко да могу да покрију гаранције за добро извршење посла, које су били дужни да положе при добијању посла. Надзорни орган и инвеститор, у овом случају „Коридори Србије”, дужни су да контролишу шта се уграђује. Прича да су поплаве криве не стоји. Пре колико година саграђена је пруга Београд–Бар па јој поплаве нису могле ништа – каже Родић.
Када је реч о пуцању асфалта на јужном краку Коридора 10, који је прошлог месеца пуштен у саобраћај, он каже да се то дешавало и дешаваће се због слегања тла. Бањалучки „Интеграл” се, каже, извинио и о свом трошку то отклонио. То према његовим речима није проблем, али јесте источни крак Коридора 10.
У „Коридорима Србије” такође потврђују да су напрслине, које су се појавиле на делу ауто-пута од Царичине Долине до тунела „Манајле“, отклоњене у року од 72 сата.
Зорана Михајловић, министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, недавно је свој кабинет изместила у Белу Паланку не би ли утицала на извођаче радова да убрзају завршетак ауто-пута Ниш–Димитровград, који ће, уместо током туристичке сезоне, бити пуштен у саобраћај на јесен. Она је рекла да је на првом месту безбедност путника и да је остало да се заврши 100 метара на деоници Просек–Банцарево, на којој је пролетос пукао асфалт. На овом делу ауто-пута, према њеним речима, било је доста проблема с извођачима па су увођени нови. Проблем су била и клизишта, која нису мала. Рекла је да су поставили одређене услове извођачима, посебно грчком „Актору”.
Аутор: Маријана Авакумовић, Политика.рс
Фото Д. Јевремовић
