Нестало 50 врста птица из „Царске баре”

Зрењанин – Специјални резерват природе „Царска бара” код Зрењанина запуштен је и стање је све горе. То тврде зрењанински еколози и упозоравају надлежне већ две деценије. Све оно на шта су указивали и упозоравали да ће се догодити нажалост се остварило. Они мисле да је време да се промени управљач овим банатским ретким природним бисером па су се због тога обратили и надлежном министарству.

„Царска бара” је одавно проглашена природним добром које захтева и посебну заштиту. О њој се својевремено бринуло РГ „Ечка” и рекло би се да тада није било већих проблема. На овом мирном подручју своје станиште су нашле ретке птице, дивље животиње склониште, а поред низа садржаја за туристе, постојала је и могућност вожње бродицом на бешумни погон преко акумулатора да се не би угрожавала и плашила дивљач. Кад је дошло до приватизације РГ „Ечка” и „Царска бара” је дата на управљање новом приватном власнику рибњака.

– Још од 2002. године, приликом израде Локалног еколошког плана Зрењанина, предвиђена је заштита биодиверзитета. Тада су и невладине организације и локално становништво указивале да управљач РГ „Ечка” ово заштићено подручје користи као место за испуштање непрерађених отпадних вода, јер тиме остварује уштеду у пословању – каже др Дејан Јованов, директор зрењанинске установе „Резервати природе”.

Према његовим речима, и 2005. године приликом израде Стратегије одрживог развоја града Зрењанина, за коју су уследиле међународне награде и граду и градоначелнику Горану Кнежевићу, наглашено је да је неопходно изменити управљача над специјалним резерватом природе „Царска бара”. Упозорено је на претњу да за неколико година од мочварног станишта настане степски екосистем и тако доведе до трајног нестајања и драстичног смањења популације строго заштићених врста птица, по којима је ово подручје познато. Данас је евидентно да управљач не обезбеђује нормална годишња колебања водостаја, која су одлучујућа за опстанак екосистема, а тако се онемогућава нормална репродукција риба као базе и за опстанак птица које се за њих вежу у ланцу исхране, али не обезбеђује и одржавање бара на ступњу на којем их је добио на управљање. Број чувара природе сведен је на минимум, сходно економској моћи управљача.

– Управљач је немарношћу дозволио замуљивање старог Бегеја, што се одразило на цео комплекс и довело до осиромашења биолошке, геолошке и територијалне разноврсности чиме је угрозио и туристичку и едукативну вредност комплекса. Наиме, у највећем делу сезоне чувена бродица која тихо плови старим Бегејом и из које туристи могу да разгледају у миру и тишини коју омета само цвркут птица, више не може да се креће јер је, због замуљивања, сувише низак газ за пловидбу. Нестале су баре и језера у којима је било небројено патака и гусака. То је уједно било и прво доказано гнездилиште дивље гуске (Anser anser). Својим нечињењем, непуштањем високе воде у комплекс за шта постоје технички услови, замуљавањем старог Бегеја отпадним водама, управљач је изазвао катастрофу у заштићеном добру, потпуно зарастање у трску и врбову шуму што је узрок нестанка око 50 врста за воду везаних птица у последњих десетак година, упозоравају зрењанински еколози у анализи стања у „Царској бари”

Данас, за разлику од 2010. године, овај управљач готово и да не спроводи никакав чуварски надзор, јер је број чувара природе и рибочувара сведен на минимум, сходно економској моћи управљача. О томе сведочи и пожар из 2018. године, када је специјални резерват природе изгорео, укључујући и 1. зону заштите и сам централни видиковац. Да се не говори о деловању ловокрадица у заштићеном систему.

Због свега тога зрењанинска установа „Резервати природе” упутила је Министарству заштите животне средине, то јест министру Горану Тривану иницијативу за измену управљача над Специјалним резерватом природе „Царска бара”.

Аутор: Ђуро Ђукић, Политика.рс

фото: Ђуро Ђукић