Одговорност за утврђивање кривице због пуцања асфалта на ауто-путу у Грделичкој клисури је искључиво на надлежном министарству а разлог за стварање рупа на тој саобраћајници су лоше изведени радови и пропусти у надзору тог посла, сматра домаћа стручна јавност.
Горан Родић, потпредседник Грађевинске коморе Србије, каже за Данас да је основно питање на које одговор треба да дају надлежни да ли је спроведен адекватан надзор над обављеним радовима у Грделичкој клисури и да ли је издата употребна дозвола за отварање те саобраћајнице на којој је дошло до пуцања асфалта.
– Процедура је следећа. Инвеститор прво добија грађевинску дозволу за спровођење радова. Након тога следи изградња после које пак наступа обављање надзора, за који су у конкретном случају надлежни у предузећу „Kоридори Србије“. Након што надзор обави свој део посла на сцену ступа комисија која треба да одобри пуштање ауто-пута у саобраћај. Дакле, ако надзор и техничка анализа завршеног пројекта није урађена, поставља се питање због чега до тога није дошло. Ако је све урађено према предвиђеној процедури, тада се пак поставља питање како је могло да дође до тога да се не уоче пропусти који су изазвали пуцање асфалта – објашњава наш саговорник. Он додаје да је до пуцања асфалта дошло због порозности материјала од кога је формиран асфалт.
– Очито је да је тај материјал био слабијег квалитета због чега је и дошло до пропуста у току изградње. Инвеститор се по свему судећи одлучио за јефтинији, али истовремено и мање квалитетан материјал. С обзиром да је такав материјал порозан дошло је до стварања рупа. Због тога је када се спроводе капитални радови потребно користити монолитне материјале за формирање асфалта који нису склони порозности. Стога у изградњи треба користити такозвани лимски асфалт који је монолитан и није подложан пуцању и стварању рупа. Лимски асфалт је истина скупљи, али је веома квалитетан и може продужити век трајања асфалта примера ради на мостовима и до 25 година – наводи наш саговорник.
Милутин Мркоњић, некадашњи министар инфраструктуре Србије, каже за Данас да је у конкретном случају веома јасно ко је крив за пропусте као и ко је дужан да санира последице до којих је дошло.
– Путеве не гради надлежно министарство већ извођач радова. Сходно томе за све пропусте у изградњи је одговоран онај који је градио неку саобраћајницу или објекат. У уговору са извођачем радова је веома прецизно дефинисано ко је дужан и на који начин да санира штету до које је дошло. То је све веома прецизно дефинисано и заиста нема смисла да се уместо сагледавања те чињенице паушално оптужују пројектанти да су они криви због пуцања асфалта. С друге стране, ресорно министарство је дужно да реализацију одређеног грађевинског пројекта спроведе на задовољавајући начин. То у конкретном случају значи да Министарство грађевинарства и саобраћаја има одговорност да утврди ко је крив због пропуста који су настали током изградње због чега је дошло до пуцања асфалта. Онај који је направио грешке је пак дужан да их отклони односно да санира недостатке у најкраћем могућем року. Kада је реч о „Kоридорима Србије“, то предузеће је дужно да води рачуна о квалитету изведених радова у изградњи путне инфраструктуре. Другим речима, било је дужно да спроведе надзор радова у Грделичкој клисури. Адекватан и учинковит надзор може да се спроведе већ сат времена после завршених радова тако да је веома лако и не представља било какав проблем открити недостатке. Ако је пак у питању већа хаварија, онда се одређује стручна комисија која утврђује разлоге настанка исте и начин њене санације. У конкретном случају се веома јасно препознаје шта је чија ингеренција и ко би шта требало да ради. У овом тренутку је најважније да се све оно што је рђаво урађено исправи и рупе на путу санирају – закључује наш саговорник.
Пише: Г. Влаовић, Данас.рс
