Метју Палмер за „Глас Америке“: САД се надају да ће опозиција одустати од бојкота избора

Важно је да опозиција нађе начин да учествује на изборима, охрабрујемо их да искажу своје бриге и отворена питања која треба решити, то је важан део демократског процеса, изјавио је Метју Палмер у интервјуу за Глас Америке

САД се надају да ће опозиција у Србији одустати од бојкота избора и да ће са представницима власти постићи договор око изборних услова, рекао је у интервјуу за Глас Америке заменик помоћника државног секретара САД за европска и евроазијска питања Метју Палмер. Амерички дипломата је говорио и о томе да ли постоје веће шансе за обнављање дијалога и споразум Србије и Косова после оставке Рамуша Харадинаја, као и о медијској ситуацији у Србији.

Глас Америке: Господине Палмер, представници српске владајуће партије састали су се са представницима опозиције и цивилног сектора на Факултету политичких наука, а сусрет је подржао и Фонд за отворено друштво. Знамо да су тема били услови за изборе. Верујете ли да могу да се договоре и да ће опозиција одустати од бојкота?

Метју Палмер: Свакако се томе надамо. Избори су много бољи када на њима учествују све партије. Важно је да грађани Србије имају право на реалан избор. Надамо се да ће две стране моћи да се усагласе и да ће опозиција учествовати у изборном процесу, јер смо их на то константно и охрабривали.

Да ли мислите да су тренутни услови за изборе у Србији фер?

Мислим да има много питања у вези са равноправним условима. Свакако, ако опозиција не верује да су услови фер, има простора за отворени дијалог, отворену расправу о томе. Надамо се да ће бити постигнут споразум и да ће се наћи начин да све политичке партије учествују на изборима, како би грађани Србије имали прави избор.

 Неки медији у Србији спекулишу да сте и Ви учествовали у организацији састанка. Јесте ли?

Апсолутно не. Нису им потребни посредници, реч је о политичким партијама и лидерима који се добро познају и добро разумеју. О томе се дуго разговара у Београду и заиста нема потребе да се САД или било који спољни актер ту убацује.

Да ли сте охрабрили тај дијалог?

Па охрабрујем дијалог и сада док разговарамо. Важно је да опозиција нађе начин да учествује на изборима, охрабрујемо их да искажу своје бриге и отворена питања која треба решити, то је важан део демократског процеса.

Мислите ли да ће после оставке косовског премијера Рамуша Харадинаја бити лакше да се обнови дијалог Београда и Приштине, с обзиром на таксе?

Надамо се да Београд и Приштина могу поново да нађу пут до преговарачког стола и да онда нађу обострано прихватљиво решење чији је резултат пуна нормализација односа и које отвара пут ка европског будућности за обе земље.

А да ли одласком Харадинаја постоје веће шансе за то?

Мислим да је сада најважније да Косово добије нову владу. То је тренутни изазов. Волели бисмо да Косово формира владу што је пре могуће и да влада учини све што је потребно да се настави дијалог – укључујући и укидање такси на робу из Србије и БиХ. Надамо се да то може да се реши убрзо.

Харадинај је такође био један од најгласнијих противника решења које подразумева размену територија између Србије и Косова. Да ли је сада већа вероватноћа да председници Вучић и Тачи договоре такав споразум?

Видите, наш фокус је тренутно да обе стране вратимо преговорима. Када се то деси, онда ће се говорити о томе шта би могле да испреговарају. А то треба да дефинишу обе стране. Нико неће бити приморан да ради нешто што не може да уради. Али бисмо волели да се преговори одвијају у доброј вери и иду ка договору који води међусобном признавању Србије и Косова и отвара пут ка Европи. САД неће диктирати домет преговора.

Неки експерти у Вашингтону тврде да већ постоји нацрт споразума који су договорили Вучић и Тачи и да се сада тражи начин да се тај договор „прода“јавности. Знате ли нешто о томе?

Ако и постоји неки нацрт договора, неки договор који чека да буде потписан – ја га нисам видео.

А да ли сте чули нешто о томе?

Исти људи који су причали са вама, причају и са мном и говоре исте ствари. Мислим да и даље има о много чему да се преговара. А најпре да се обнове преговори.

Да ли постоји идеја да се споразум може постићи на бази размене територија?

Учесници у преговорима су говорили о параметрима могућег споразума. Ја не знам суштину тога, било да је реч о територији или некој другој компоненти. Договор који се постигне мора бити свеобухватан, мора имати политичку, безбедносну, економску, трговинску, културну компоненту, део који се односи за заштиту имовине СПЦ на Косову. Дакле, мислим да је фокусирање искључиво на мапе и територију далеко од онога што би требало да подразумева свеобухватна нормализација. Шта је нормализација – могу да дефинишу само учесници у преговорима, а за то је потребно да се врате за сто.

Медијска ситуација у Србији се погоршава, новинарима се прети, дискредитују их владини званичници и прорежимски таблоиди. Чак и је и кандидат за новог амбасадора САД у Србији Ентони Годрфи поменуо то питање у свом говору у Сенату. Да ли сте о томе разговарали током састанка у Београду са председником Србије Александром Вучићем?

О питању слободе медија у Србији се дуго разговара и ја сам о томе причао са званичницима на свим нивоима у Београду. То је нешто што Србија мора да реши како би напредовала на европском путу. ЕУ ће пажљиво посматрати атмосферу у којој раде медији у Србији како би осигурала да је фер, избалансирана, непристрасна, да опозиција има приступ медијима. Дакле, важно је за европску перспективу Србије.

Верујете ли да влада може да предводи тај процес, с обзиром на то да, како и сами кажете, овај проблем већ дуго постоји?

Није то само питање владе. Улогу има и опозиција, цивилно друштво, медији. И међународна заједница има своју улогу у идентификовању проблема и сарадњи са властима како би се ти проблеми решили. Важност овог питања се не може довољно нагласити.

Јована Ђуровић

Опрема: Стање ствари

(Глас Америке, 1. 8. 2019)