Бошко Обрадовић: Одговор Клинтоновом љубимцу Вучићу

Посебно ми је било симпатично то што ме је као “новог Палмеровог љубимца” назвао човек који се дружи и сарађује са ратним злочинцима и организаторима НАТО бомбардовања Србије, као што су Блер, Клинтон и Шредер.

У новој јучерашњој сеанси на ТВ ПИНК председник СНС Александар Вучић у више наврата осврнуо се на изјаве председника Двери Бошка Обрадовића, па овим поводом преносимо Обрадовићево реаговање:

Из јучерашњег гостовања на омиљеној режимској телевизији, ТВ ПИНК, јасно је да се председник СНС плаши бојкота избора којим би коначно била обелодањена пропаст српске демократије после 30 година од увођења вишестраначја и трагични повратак на време једнопартијске диктатуре. Оно што је посебно коментарисао, јер га је очито заболело, јесте моје наглашавање да за договор власти и опозиције морају да постоје одређене гаранције, односно да мора да буде стављен потпис обе стране на заједнички документ који би настао као резултат преговора. Понављам да би најбоља гаранција била прелазна, техничка Влада која би омогућила спровођење препорука Стручног тима протеста “1 од 5 милиона” о слободи медија и фер и поштеним изборима.

Разуме се да нико не планира да бојкотује нити спречава одржавање слободних избора, ако су то стварно регуларни избори који испуњавају све демократске стандарде. Али, ако власт сматра да избори могу да буду недемократски, нефер и непоштени, ако не жели да прихвати препоруке Стручног тима, ако игнорише захтеве са протеста, онда мора да зна да грађани који су у последњих осам месеци протестовали у више од 100 градова и општина Србије сигурно неће ћутке прећи преко тога. Тај филм председник СНС неће гледати јер нисмо сви лажна опозиција која је на његовом платном списку попут Шешеља, Чеде и Чанка. Могу да потврдим да ћемо спречити такве нерегуларне, унапред режиране и покрадене изборе, јер је изборни лоповлук такође тешко кривично дело, власт изабрана на недемократским изборима неће бити легитимна а против диктатуре је потпуно нормално  и демократски борити се народним демонстрацијама до свргавања диктатора.

За дијалог власти и опозиције као једини миран начин за разрешење актуелне политичке кризе у Србији нису нам потребни странци као посредници. Свакако је драгоцено јучерашње Вучићево признање да се као представник СНС виђао са разним обавештајцима из западних амбасада, попут агента француске обавештајне службе Жоржа Уриоа, тадашњег вереника његовог садашњег најближег сарадника и саветника за медије Сузане Васиљевић. Оно што још није признао јесте да још из времена СРС располаже приватним прислушним центрима, уз помоћ којих је прислушкивао своје најближе страначке колеге. Такође, остало је нејасно зашто се око прислушкивања коме је – како тврди – био изложен од стране бившег режима није информисао директно од свог садашњег коалиционог партнера Ивице Дачића, некадашњег министра полиције или зашто за то није оптужио свог великог пријатеља Микија Ракића, који се у то време налазио на челу Бироа за координацију свих служби безбедности?

Посебно ми је било симпатично то што ме је као “новог Палмеровог љубимца” назвао човек који се дружи и сарађује са ратним злочинцима и организаторима НАТО бомбардовања Србије, као што су Блер, Клинтон и Шредер. Подсетићу јавност да је управо Александар Вучић био тај који је на страначке митинге СНС доводио Шредера на дан обележавања почетка НАТО бомбардовања, да се грлио са Билом Клинтоном на састанку Фондације Клинтонових коју је помогао финансијски за време председничке кампање Хилари Клинтон и да је за специјалног саветника у Влади Србије док је био на њеном челу ангажовао Тонија Блера.

Кад је већ толико заинтересован за позадину разговора са страним дипломатама, волели бисмо да знамо шта је председник Србије причао са западним представницима о признању независности Косова од стране Београда и његовој идеји разграничења између две независне државе, како Србију и Косово назва још један његов пријатељ – француски председник Макрон?

Двери.рс